Preživeli strahuju da Evropa zaboravlja lekcije iz Aušvica

"Želim da svi žive zajedno, Jevreji, katolici, crnci, belci ili kog god već", kaže Eva Umlauf, preživela iz Holokausta koja je ostavila toliko snažan utisak na nemačke tinejdžere.

Ona opisuje holokaust kao upozorenje šta može da se desi kad predrasude nadvladaju.

"Zbog toga posvećujem životu pričanju, pričanju, pričanju", kaže ona.

Danas u osamdesetim godinama, bila je najmlađa zatvorenica koja je oslobođena iz nacističkog logora smrti Aušvica, pre tačno osam decenija.

Napisala je knjigu o vlastitim iskustvima i, pored toga što je radila kao dečji psihijatar, često je govorila o logorima smrti i antisemitizmu, publici jednako kod kuće kao i u inostranstvu.

"Mlinovi smrti" naslov je filma američkog ministarstva za rat, prikazivanog nemačkim civilima posle rata, nastalog od snimaka saveznika kad su oslobodili oko 300 koncentracionih logora koje su vodili nacisti i njihovi saveznici između 1933. i 1945. godine.

Kosturski nagi ljudi, obrijanih glava i upalih očiju, vuku noge i teturaju se prolazeći pored kamere.

Jedan čovek glođe kost bez mesa, očigledno očajan za hranom.

Hrpe mrtvih tela razbacane su po svim ćoškovima; isušena lica zauvek iskrivljena u kricima širom otvorenih usta.

Za to vreme u skladištu za skladištem možete da vidite pažljivo evidentirane zlatne zube, naočare sa dioptrijom i cipele koje su pripadale ubijenim muškarcima, ženama i deci.

I smotuljke kose ošišane sa zatvorenica, spakovane i spremne za prodaju radi nacističke zarade.

'Moje telo se seća onoga što je moj mozak zaboravio'

Nacisti su koristili koncentracione logore i logore smrti za robovsku radnu snagu i masovno istrebljenje ljudi proglašenih "neprijateljima Rajha" ili naprosto simply "Untermenšenima" (nižom vrstom ljudi).

U njih su spadali, između ostalih: etnički Poljaci, Romi, sovjetski ratni zarobljenici, ljudi sa invaliditetom, ljudi proglašeni za homoseksualce i najveća meta od svih: evropski Jevreji.

Ubijeno je ukupno šest miliona Jevreja u događaju koji je postao poznat kao holokaust.

Brojke su izračunate na osnovu nacističkih dokumenata i demografskih podataka iz vremena pre i posle rata.

Pravni izraz "genocid" skovan je i priznat kao međunarodni zločin, nakon što je svet shvatio razmere i mračne namere nacističkih masovnih ubistava koja su se nastavila sa istim žarom, čak i kad su počeli da gube rat.

Izraz se odnosi na radnje počinjene sa namerom da se uništi, u celosti ili u delovima, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa.

Aušvic je možda najpoznatiji nacistički logor.

Njegovi užasi postali su simbol holokausta u celini.

U njemu je ubijen 1,1 milion ljudi, a među njima milion Jevreja.

Većina je bila masovno otrovana u gasnim komorama.

Tela su im spaljivana u ogromnim krematorijumima.

Pepeo je davan lokalnim zemljoradnicima za upotrebu na njihovim njivama.

"Bila sam suviše mlada da bih razumela većinu onoga što se dešavalo u Aušvicu", rekla je Eva srednjoškolcima.

"Ali ono što je moj mozak zaboravio, moje telo se još uvek seća."

Tinejdžeri su je pažljivo slušali.

Niko se nije meškoljio niti zagledao u pametne telefone, dok je Eva objašnjavala da je imala broj A-26959 istetoviran plavim mastilom na ruci.

Prisilno tetoviranje bilo je deo "procesa" za svakog zatvorenika koji je pristizao u Aušvic a koji nije bio odmah ubijen u gasnoj komori već je umesto toga izabran za prisilni rad ili medicinske eksperimente.

BBC

Ima đonova koji su toliko sićušni, delimično zakopani u zemlji, da su njihovi ubijeni vlasnici morali da budu mala deca.

Šavovi na nekim delovima kože još uvek mogu jasno da se vide.

Milioni cipela su slati u fabriku kože, u kojoj je radila robovska radna snaga u tadašnjem koncentracionom logoru Štathof.

Cipele su pristizale sa čitave teritorije pod nacističkom okupacijom.

Ali najviše, verovalo se, iz Aušvica.

"Za mene ove cipele vrište. One urlaju: bili smo živi pre 80 godina!", kaže mi poljski muzičar Gregor Kvjatkovski.

On je dugogodišnji aktivista koji se zalaže za to da cipele budu sačuvane i izložene, zajedno sa onima koje se već nalaze u muzeju koncentracionog logora.

Poruka cipela je antiratna i anti-diskriminatorna, kaže Gregor.

I ona mora da se čuje.

"Ove cipele su pripadale nekim ljudima. Znate, one bi mogle da budu vaše cipele, zar ne? Vaše cipele, ili moje cipele, ili cipele moje žene, ili cipele mog sina. Ove cipele zahtevaju pažnju, ne samo da bi bile sačuvane, već da bismo se promenili (kao ljudska bića) na moralan način. Bio sam prilično siguran da će sve biti mnogo drugačije 2025. godine u odnosu na ono kako jeste."

Ovogodišnja komemoracija oslobođenja Aušvica doživljava se kao posebno važna.

Moguće je da se radi o poslednjoj velikoj godišnjici na kojoj će očevici i preživeli biti živi da nam ispričaju šta se desilo – i da nas zapitaju: čega se sećamo danas, a koje lekcije smo očigledno već zaboravili?

• "Mi za njih nismo bili ljudi - mi smo za njih bili gamad“
• "Užasna izdaja": Jevrejski bokserski šampion koji je preživeo nacistički logor
• Preminuo krojač koji je preživeo Aušvic i oblačio američke predsednike

Izvor: BBC News na srpskom