Kojim carinama Donald Tramp preti Kini, Kanadi i EU

Donald Tramp je 2018. godine uveo carine i do 50 odsto na veš mašine i solarne panele.

Vlada SAD-a tvrdila je da se američki proizvođači u ovim sektorima bore sa nepoštenom konkurencijom iz inostranstva.

Takođe je uveo carine od 25 odsto na čelik i 10 odsto na aluminijum.

Međutim, izuzeci su bili čelik i aluminijum iz Meksika i Kanade, zahvaljujući sporazumu o slobodnoj trgovini između SAD-a, Kanade i Meksika, poznat kao Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA), koji je kasnije zamenjen Sporazumom između Sjedinjenih Država, Meksika i Kanade (USMCA).

EU, koja je bila jedan od najvećih izvoznika čelika u SAD, uzvratila je uvođenjem carina na američku robu vrednu više od 3 milijarde dolara, među koju spadaju farmerke, burbon i motori Harley-Davidson.

Tramp je takođe uveo carine na kineske proizvode, od mesa do muzičkih instrumenata, čija vrednost je iznosila više od 360 milijardi dolara.

Kina je odgovorila uvođenjem carina na američku robu, u vrednosti većoj od 110 milijardi dolara.

Za vreme prethodnog predsednika Džozefa Bajdena, većina carina na robu iz Kine je ostala na snazi, a uvedene su i nove na neke proizvode, kao što su električna vozila.

Kakav uticaj su carine koje je Tramp uveo tokom prvog mandata imale na te zemlje?

Trampove carine su smanjile količinu robe koju SAD uvoze iz nekih zemalja, ali su povećale izvoz drugih zemalja u SAD.

Pre 2018. godine, udeo kineske robe bio je veći od 20 odsto ukupnog uvoza SAD-a, dok danas čini manje od 15 odsto, pokazuju podaci američkog Zavoda za statistiku.

Do 2023. godine, Meksiko je prestigao Kinu i postao najveći izvoznik u SAD.

Sada u SAD izvozi robu vrednu 476 milijardi dolara, dok je vrednost uvoza iz Kine 427 milijardi dolara.

Ova promena je delimično zbog toga što su mnoge kompanije, posebno proizvođači automobila, preusmerile proizvodnju u Meksiko kako bi iskoristile prednosti sporazuma o slobodnoj trgovini sa SAD-om i niske troškove proizvodnje u toj zemlji.

Meksiko je 2023. godine postao sedmi najveći proizvođač putničkih vozila na svetu.

Getty Images

Tramp je zapretio uvođenjem carina od 25 odsto na proizvode iz Meksika i Kanade dok ove dve zemlje ne zaustavi priliv migranata i ilegalno proizvedenog fentanila u SAD.

Takođe je najavio uvođenje "kaznene" carine od 10 odsto na već postojeće carine na kinesku robu, tvrdeći da mnoge hemikalije koje se koriste za proizvodnju nezakonitog fentanila dolaze iz Kine.

Ove carine bi mogle da stupe na snagu već 1. februara.

Tramp je takođe zapretio da će uvesti carine na proizvode iz EU, rekavši da "nas tretiraju veoma, veoma lose".

Kanadski premijer Džastin Trudo obećao je da će uzvratiti kontracarinama na proizvode navodno vredne milijarde dolara, rekavši: "Kanada će odgovoriti – i sve opcije su na stolu".

U odgovoru na najavljene dodatne carine na njihove proizvode, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će "zaštititi svoje nacionalne interese".

• Fentanil, sintetički heroin, seje smrt i u Meksiku, prelivajući se iz Amerike
• Da li bi Tramp stvarno mogao da deportuje milione
• Tri razloga zašto toliko mnogo migranata želi da pređe iz Meksika u SAD

Kako bi carine mogle da naštete Kanadi i Meksiku?

Getty Images

Ako bi najnovije carine stupile na snagu, one bi uglavnom nanele štetu ekonomijama Kanade i Meksika, kaže profesor Stiven Milard iz britanskog Nacionalnog instituta za ekonomska i društvena istraživanja.

Obe zemlje su u velikoj meri zavisne od SAD-a.

Trenutno, SAD kupuje 83 odsto ukupne robe koju Meksiko izvozi, kao i 76 odsto kanadskog izvoza.

"Kanada prodaje velike količine nafte i mašina SAD-u, i carine od 25 odsto bi mogle da smanje njen BDP za 7,5 odsto tokom pet godina, što bi bio značajan udarac", kaže profesor Milard.

"Ako bi se Meksiku uvele carine od 25 odsto, kompanije koje su otvorile fabrike automobila u toj zemlji mogle bi relativno lako da prebace proizvodnju u matične zemlje tih proizvođača.

"Carine bi mogle da smanje BDP Meksika za 12,5 odsto tokom pet godina, što bi bio ogroman gubitak".

Lila Abed iz Meksičkog instituta pri američkom istraživačkom Centru Vilsonu, kaže da bi carine SAD-a bile "pogubne" za meksičke radnike.

"Otprilike pet miliona radnih mesta u SAD-u zavisi od trgovine između SAD-a i Meksika... a nedavna studija pokazuje da oko 14,6 miliona radnih mesta u Meksiku zavisi od trgovine sa severnoameričkim partnerima", kaže ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Tražite još vesti BBC redakcije? Bilo da vas zanima politika, društvo, hronika, izbori, Kosovo, Rusija i Ukrajina... najnovije i najvažnije informacije BBC redakcije možete čitati i na stranicama B92.net.