18.01.2025.
10:22
Šta bi Tramp 2.0 mogao da znači za svet
Povratak Donalda Trampa na vlast trebalo bi da preoblikuje američku politiku od Ukrajine do Bliskog istoka i Kine.
Tokom predizborne kampanje, Tramp je iznova ponavljao da može da okonča rat između Rusije i Ukrajine "za jedan dan", ne dajući nikakve detalje.
On odavno kritikuje američku vojnu pomoć u iznosu od milijardi dolara koja se šalje u Ukrajinu od potpune ruske invazije 2022. godine.
Pristalice Ukrajine su zabrinute da će on naterati zemlju na teritorijalne kompromise da bi okončala rat.
Čovek nominovan da bude Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu i Rusiju, Kit Kelog, rekao je za Foks njuz početkom januara da želi postigne rešenje u roku od 100 dana.
Kelog je na papiru predložio u aprilu prošle godine da Ukrajina nadalje treba da dobija američku pomoć samo ako pristane da učestvuje u mirovnim pregovorima sa Moskvom.
Tramp je rekao da ruski predsednik Vladimir Putin želi da se sastane sa njim i da njegov tim to "upravo ugovara".
NATO
Tramp će preuzeti dužnost neposredno nakon što na snagu stupi primirje u Gazi i sporazum o puštanju talaca.
Njegovi savetnici sarađivali su sa timom odlazećeg predsednika Bajdena – i katarskim i egipatskim pregovaračima – u pregovorima.
Obojica preuzimaju zasluge za sporazum.
Ali postojaće izazovi u primeni sporazuma, naročito u finalizovanju kasnijih stadijuma koji podrazumevaju, prema Bajdenovim rečima, "trajno okončanje rata".
Tokom prvog mandata, Tramp je sprovodio energičnu pro-izraelsku politiku, proglasivši Jerusalim glavnim gradom i preselivši američku ambasadu tamo iz Tel Aviva.
Njegova administracija takođe je zauzela čvrst stav prema Iranu, izašavši iz nuklearnog sporazuma, pojačavši sankcije i ubivši generala Kasema Sulejmanija – najmoćnijeg iranskog vojnog komandanta.
Kritičari tvrde da je Trampova politika imala destabilizujući efekat na region i da je izolovala Palestince.
On je posredovao u Abrahamovim sporazumima – istorijskoj pogodbi za normalizaciju diplomatskih veza između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina, Sudana i Maroka.
Ali oni su dogovoreni tako da Izrael nije morao da prihvati buduću palestinsku državu kraj sebe – što je prethodno bio uslov arapskih zemalja za jedan takav regionalni sporazum.
Nakon što je saopšteno da je došlo do obustave vatre u Gazi, Tramp je saopštio da će se u regionu on zalagati za "mir putem sile" i da će se nadovezati na Abrahamove sporazume.
To bi moglo da znači rad na sporazumu između Saudijske Arabije i Izraela.
Kina
Američki izabrani predsednik poznat je kao skeptik prema klimatskim promenama i nazvao je napore za pospešivanjem zelene energije "prevarom".
Vrlo je verovatno da će još jednom povući SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine, što je potez koji je Bajden poništio 2021. godine.
A izabrani predsednik se zarekao da će "bušiti, bebo, bušiti" naftu, obećavši jeftinije energente.
Pred izbore, Trampova kampanja obećavala je da će zaustaviti "frivolno parničenje" ekologa, ukinuti subvencije za energiju vetra, smanjiti porez proizvođačima nafte, gasa i uglja, i povući regulativu u vezi sa emisijom vozila koju je usvojio Bajden.
Iako klimatski stručnjaci doživljavaju Trampov predsednički mandat kao udarac po globalnu klimatsku akciju, oni takođe tvrde da prelazak na obnovljivu energiju postaje neodvojivi deo američke i svetskih ekonomija.
Imigracija
Američki izabrani predsednik izazvao je veliku pometnju izjavom da želi da kupi Grenland i da preuzme kontrolu nad Panamskim kanalom.
Upitan početkom januara da li isključuje upotrebu vojne ili ekonomske sile za postizanje ovih ciljeva, odgovorio je: "Ne, ne mogu vam to garantovati ni za jedno od dva."
Retko naseljena danska teritorija dom je velikog američkog svemirskog postrojenja i ima neke od najvećih izvora retkih zemljanih minerala, ključnih za proizvodnju baterija i visokotehnoloških naprava.
Danska, i takođe premijer Grenlanda, istakli su da ova teritorija nije na prodaju.
U decembru je Tramp izjavio da Panama naplaćuje "apsurdne, krajnje nefer" naknade za prolazak kroz kanal i rekao da ako to "pelješenje" ne bude prestalo, zahtevaće da se on vrati pod američku kontrolu.
Takođe je rekao da je zabrinut zbog Kine, čestog korisnika ovog kanala, koja takođe ima krupne ekonomske investicije u Panami.
Panama je saopštila da se o njenom suverenitetu nad kanalom "ne može pregovarati" i da "nema kineskog uplitanja" u plovni put.
Malo je verovatno da će SAD preuzeti kontrolu nad bilo kojom od ovih regija, ali Trampove izjave sugerišu da njegova vizija o "Americi na prvom mestu" obuhvata demonstraciju američke sile izvan njenih granica.
- 'Roki' i 'Pobesneli Maks' kao Trampovi specijalni izaslanici za Holivud
- Zašto Tramp preti Panami, Grenlandu i Kanadi
- Tramp želi da preuzme Grenland: Četiri moguća raspleta ove sage
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
Tražite još vesti BBC redakcije? Bilo da vas zanima politika, društvo, hronika, izbori, Kosovo, Rusija i Ukrajina... najnovije i najvažnije informacije BBC redakcije možete čitati i na stranicama B92.net.
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar