Da li se Ukrajinci vraćaju u delove zemlje pod ruskom okupacijom?

"Nikad neću poverovati da se hiljade Ukrajinaca vraća ruskoj okupaciji zato što ne dobijaju nekih 2.000-3.000 hrivni (50-70 američkih dolara mesečno) državne pomoći", izjavila je zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk.

Ona je istakla da vlada čini sve što je obećala raseljenima, uprkos oskudici resursa.

Ruski mediji su se pozvali na ruskog predstavnika granične kontrole koji je izneo cifru od 107.000 Ukrajinaca koji su stigli na moskovski aerodrom Šeremetjevo od oktobra 2023. godine, a da je 83.000 njih dobilo dozvolu da uđe.

Aerodrom Šeremetjevo jedini je granični prelaz preko kog ukrajinski državljani mogu da uđu u Rusiju.

Lidija Kuzemska, sociološkinja koja proučava prisilne migracije, kaže da je došlo do priliva ljudi koji se vraćaju na okupirane teritorije, ali da je zbog odsustva pouzdanih podataka nemoguće odrediti koliki procenat ljudi se vraća za stalno a koliko njih samo putuje tamo i nazad.

Razlozi za povratak

Getty Images

Ruski predsednik Vladimir Putin je 2023. godine potpisao ukaz učinivši obaveznim za one koji žive na okupiranim teritorijama da podnesu zahtev za ruski pasoš do 31. decembra 2024. godine, u protivnom će se ti Ukrajinci smatrati stranim državljanima i neće dobiti dozvolu za boravak ili ih čak čeka deportacija.

Rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova reklo je da je Ukrajincima u istočnoj Ukrajini u poslednje dve godine izdato oko 3,4 miliona pasoša.

Ruski pasoš je obavezan ne samo da bi se dokazalo vlasništvo nad posedom, već i da bi se pristupilo zdravstvu, dobila penzija i koristile druge osnovne usluge.

Rusko državljanstvo takođe znači da ukrajinski muškarci mogu biti regrutovani u rusku vojsku da bi se borili protiv Ukrajine.

"Filtracija" na aerodromu

Ukrajinci koji odluče da se vrate na okupirane teritorije iz Ukrajine moraju da putuju u Rusiju preko trećih zemalja i da stignu na aerodrom Šeremetjevo, gde prolaze bezbednosne provere, poznate i kao "filtracija".

"To se radi da bi se odredilo kome će biti dopušteno da uđe u Rusiju a kome neće. Neki ljudi se zadržavaju tamo nekoliko dana, a neki i čitavu nedelju", objašnjava Halina (promenjeno ime) koja dolazi iz Severodonjecka u istočnoj Ukrajini.

Ona ima nekoliko poznanika koji su morali da putuju preko Šeremejteva da bi se vratili u ovaj grad, teško oštećen u borbama i sada pod ruskom kontrolom.

"Oni pitaju ljude šta misle o 'specijalnoj vojnoj operaciji' (ruski zvanični izraz za rat) i ko je pravi vlasnik okupiranih teritorija. Proveravaju im telefone, pregledaju im prtljag. Mnoge vraćaju nazad i ne dozvoljavaju im da uđu u Rusiju", kaže Halina.

Halina na telefonu ima Vajber grupu sa oko 10.000 članova, gde ljudi razmenjuju savete kako se vratiti na okupirane teritorije.

Viber

Rizici koje donosi povratak

Stručnjak za politiku i pravo Lisijanski koji nadzire proces Ukrajinaca koji pokušavaju da se vrate na okupirane teritorije da bi povratili imovinu, kaže da se mnogima ne dozvoljava da uđu u Rusiju, a neki se kažnjavaju za zabranom ulaska.

"Na okupiranim ukrajinskim teritorijama ruske vlasti sada aktivno konfiskuju imovinu koja pripada lokalnom stanovništvu. Oni ne žele tamo ljude koji se sećaju istorije. Sada se na okupirane teritorije dovode mnogi ruski državljani različitog etničkog porekla", kaže on.

Ruske vlasti regrutuju lekare, nastavnike, policajce, građevinske radnike i čuvare obezbeđenja iz čitave Rusije i Centralne Azije da rade u gradovima i selima pod ruskom kontrolom u Ukrajini.

Plate koje im se nude su često nekoliko puta veće od onoga što se plaća u Rusiji.

Rizik od progona Ukrajinaca i brisanja njihovog nacionalnog identiteta na okupiranim teritorijama takođe je razlog za zabrinutost aktivista za ljudska prava i međunarodnih organizacija.

Početkom ove godine Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) objavila je izveštaj navodeći u njemu zlostavljanja nad ukrajinskim civilima, među njima nezakonita hapšenja i torturu, tvrdeći da ova zlostavljanja čine planiranu strategiju.

Predstavnici UN-a i OEBS-a kažu da takva dela mogu da predstavljaju ne samo ratne zločine već i zločine protiv čovečnosti.

Ruske vlasti negiraju da uzimaju na metu civile i odbacuju optužbe koje iznose međunarodne organizacije.

Da bi pomogle interno raseljenih licima u Ukrajini, vlasti bi trebalo da obrate više pažnje na probleme sa kojima se suočavaju ovi ljudi, kaže Andrej Dehtijarenko, novinar koji redovno piše o ovoj temi.

"Praktično ne postoji pomoć za raseljene, isplate mnogima su otkazane, nema ni dovoljno smeštaja – to su sve realnosti preživljavanja za interno raseljena lica u Ukrajini u ovom trenutku", kaže on.

• Dva ruska tankera potonula u Crnom moru, izlila se nafta
• Zelenski: "Od početka rata poginulo 43.000 ukrajinskih vojnika"
• Rusija ne haje za sankcije UN: Milion barela nafte Severnoj Koreji za oružje i vojnike

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom