Ukrajinka pomaže ratnim invalidima da postanu 'nadljudi'

Najmanje 50.000 Ukrajinaca, vojnika i civila, izgubilo je udove tokom skoro tri godine rata, prema podacima ukrajinskog Ministarstva zdravlja.

"Nekim ljudima su izvršene dvostruke, trostruke, četvorostruke amputacije.

"Svima njima biće potrebne proteze, ili če neki koristiti invalidska kolica", kaže Olga Rudnjeva, izvršna direktorka i suosnivačica centra Nadljudi.

Mnogima su udovi amputirani jer nisu na vreme odvezeni u bolnicu.

Zbog žestokih borbi na ratištu, ponekad prođu sati pre nego se ranjenici prebace u bulnicu.

Rudnjeva kaže da će s obzirom da je više od milion ljudi na prvoj liniji fronta, Ukrajina postati "zemlja ljudi sa invaliditetom".

"Želimo da normalizujemo invaliditet.

"U redu, tako će zemlja izgledati", kaže ona, opisujući kako se ponašaju unjenom centru.

"Većina ljudi ovde u centru ne bi trebalo da bude živa.

"Činjenica da jesu, čudo je samo po sebi".

Chad Andrii-Mykhailo

Pacijenti ili čekaju da dobiju savremene proteze ili već vežbaju da koriste njihove nove udove.

Obraća se nekim od mladića kojima su izvršene dvostruke i trostruke amputacije da joj pokažu šta su do sada naučili.

Ukrajinski vojnici koriste kodna umesto vlastitih imena, a i Rudnjevoj su nadenuli jedno - "Mama".

"Naučili su da hodaju sa njihovim majkama, a ja sam druga u njihovom životu sa kojom su naučili da hodaju", ponosno kaže ona.

Na početku rata Ukrajina nije imala kapacitete da zbrine toliki broj ljudi sa invaliditetom.

"Ukrajinski vojnici se manje plaše smrti nego ranjavanja, jer teška povreda znači da će biti invalidi do kraja života - infrastruktura nije odgovarajuća, društvo nije spremno, a ni zdravstveni sistem nije odgovarajući", kaže Rudnjeva.

Nekoliko puta dnevno posećuje rehabilitacionu sobu u kojoj "nadljudi", kako ih ona naziva, ponovo uče da hodaju.

Među prekaljenim borcima je nežna Olena, menadžerka pekare iz grada Kostjantinovke u istočnoj Ukrajini.

Izgubila je nogu u ruskom raketnom udaru kada je išla na rođendansku zabavu njene majke.

BBC

Nekada direktorka Fondacije Pinčuk, koja je radila na zaustavljanju širenja HIV-a u Ukrajini, bila je u inostranstvu kada je Rusija počela invaziju.

Nekoliko meseci je vodila centar za humanitarnu pomoć u Poljskoj, a zatim se vratila u Ukrajinu i pokrenula projekat koji joj je promenio život.

I nije bila jedina.

Organizacije civilnog društva u Urkajini su se brzo angažovele, s jedne straneprikupljajući sredstava za nabavku dronova i vozila, uvoz medicinske opreme i odeće, a sa druge pomažući da se život normalno odvija dok se zemlja bori za opstanak.

Sada postoje i drugi privatni rehabilitacioni centri, ambulantna kola i taksiji koji pomažu u evakuaciji ljudi iz polurazrušenih gradova, kuhinje za izbeglice i mnoge druge inicijative koje dopunjuju državnu pomoć.

I žene su odigrale ključnu ulogu.

"Kada je počela invazija, ja, kao feministkinja, bila sam veoma uplašena.

"Mislila sam da je to kraj feminizma, jer je rat veoma muška stvar", kaže Rudnjeva.

Ali kasnije je shvatila da su žene preuzele mnoge obaveze jer su muškarci otišli u rat, a pojedine su uzele oružje u ruke.

"Mislim da su tokom ovog rata žene pokazale da su neverovatne", kaže Rudnjeva, dok se u pozadini čuju sirene za uzbunu, jedan od novih zvukova novog života u Ukrajini.

"Zaista sam ponosna što sam Ukrajinka".

• "U meni bukti strast za životom”: Čovek bez obe noge postao najpoželjniji muškarac u Ukrajini
• "Zavideo sam ljudima bez udova": Priča ukrajinskog vojnika sa postraumatskim stresnim poremećajem

BBC 100 žena svake godine bira 100 uticajnih i inspirativnih žena iz čitavog sveta.

Pratite BBC 100 žena na Instagramu i Fejsbuku.

Uključite se u raspravu preko heštega #BBC100Women.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom