Žena koja je 56 godina pokušavala da oslobodi nevinog brata od smrtne kazne

Život u iščekivanju smrtne kazne

Bivši profesionalni bokser, Ivao Hakamata  je radio u pogonu za proizvodnju misoa kad su pronađena tela njegovog šefa, supruge i njihova dva tinejdžerska deteta.

Svo četvoro su bili izbodeni na smrt.

Vlasti su optužile Hakamatu da je ubio porodicu, zapalio njihovu kuću u Šizuki i ukrao 200.000 jena (1.225 evra) gotovine.

"Nismo imali pojma šta se dešava", kaže Hideko, govoreći o danu 1966. godine kad je policija došla da uhapsi njenog brata.

Porodični dom je pretresen, kao i domovi njihove dve starije sestre, a Hakamata je odveden.

Isprva je negirao sve optužbe, ali je kasnije dao nešto što je opisao kao iznuđeno priznanje posle premlaćivanja i saslušanja koja su trajala i do 12 sati dnevno.

Dve godine nakon hapšenja, Hakamata je proglašen krivim za ubistvo i podmetanje požara, i osuđen na smrt.

Tek tad kad je preseljen u ćeliju u paviljonu za osuđenike na smrt je Hideko primetila promenu u njegovom ponašanju.

Jedna poseta zatvoru se posebno ističe.

"Rekao mi je: 'Izvršeno je jedno pogubljenje juče - osobe iz susedne ćelije'", priseća se on.

"Rekao mi je da se čuvam i od tada pa nadalje, potpuno se mentalno promenio i postao veoma ćutljiv."

BBC

Ključni dokaz protiv Hakamate bila je odeća umrljana crvenim pronađena u rezervoaru za miso na njegovom radnom mestu.

Odeća je pronađena godinu i dva meseca posle ubistava, a tužilaštvo je tvrdilo da pripada njemu.

Ali godinama je Hakamatin pravni tim tvrdio da DNK pronađena na odeći nije odgovarala njegovoj i navodio da je dokaz podmetnut.

Godine 2014. oni su uspeli da ubede sudiju da ga pusti iz zatvora i da mu odbori ponovljeno suđenje.

Produženi pravni postupak značio je da je ponovljeno suđenje započelo tek u oktobru prošle godine.

Kad se to konačno dogodilo, Hideko je bila ta koja se pojavila na sudu preklinjući za život njenog brata.

Hakamatina sudbina zavisila je od tih mrlja, a konkretno od toga kako su ostarile.

Tužilaštvo je tvrdilo da su fleke bile crvenkaste kad je odeća pronađena, ali je odbrana tvrdila da bi krv pocrnela nakon što je provela toliko dugo vrmena umočena u miso.

To je bilo dovoljno da ubedi predsedavajućeg sudiju Košija Kunija, koji je saopštio da su "istražne vlasti dodale fleke od krvi i sakrile odeću u miso rezervoaru dugo nakon što se odigrao sam događaj".

Sudija Kuni utvrdio je da su i drugi dokazi fabrikovani, uključujući izveštaj istrage i proglasio Hakamatu nedužnim.

Hidekoina prva reakcija bile su suze.

"Kad je sudija rekao da optuženik nije kriv, bila sam ushićena; bila sam sva u suzama", kaže ona.

"Nisam plačljiva osoba, ali moje suze su same tekle bez zaustavljanja narednih sat vremena."

Talačka pravda

Zaključak suda da su dokazi protiv Hakamate fabrikovani postavlja neka nezgodna pitanja.

Japan ima stopu osuđivanja od 99 odsto i sistem takozvane "talačke pravde", koja, prema Kanae Doi, japanskoj direktorki Hjuman rajts voča, "uskraćuje uhapšenima pravo na pretpostavku nevinosti, brzo i fer ročište za određivanje kaucije, i pristup advokatu tokom saslušanja."

"Ova nasilna praksa dovela je do razorenih života i porodica, baš kao i pogrešnih presuda", istakla je Doi 2023. godine.

Dejvid T. Džonson, profesor sociologije na Univerzitetu u Manoi na Havajima, čije se istraživanje bavi krivičnim pravom u Japanu, lično prati Hakamatin slučaj poslednjih 30 godina.

On kaže da je jedan od razloga zašto se sve toliko odužilo bio taj što "ključni dokazi nisu bili dostavljeni odbrani sve do oko 2010. godine".

Ovaj propust bio je "nečuven i neoprostiv", rekao je Džonson za BBC.

"Sudije su uporno sve više odlagale slučaj, kao što često rade u odgovoru na zahteve za ponovljeno suđenje, zato što su zauzeti a zakon im to dozvoljava."

BBC

Nakon što je Hakamata pušten na slobodu 2014. godine, Hideko je želela da učini stan što veselijim, objašnjava ona.

I zato je okrečila ulazna vrata u ružičasto.

"Verovala sam da ako bude u jarkoj sobi i imao veseo život, prirodnim putem će mu biti bolje."

To je prva stvar koju neko primeti kad poseti Hidekoin stan, taj jarko ružičasti izraz nade i otpornosti.

Ne zna se da li je funkcionisalo – Hakamata još uvek šeta okolo satima, baš kao što je to radio godinama u ćeliji veličine tri singl tatami prostirke.

Ali Hideko odbija da previše razmišlja o tome kako su im životi mogli izgledati da nije bilo toliko teške greške suda.

Upitana koga krivi za patnju njenog brata, ona odgovara: "Nikoga."

"Ako se žalite na ono što se desilo, to vas neće odvesti nikuda."

Njen prioritet sada je da njenom bratu bude udobno.

Ona ga brije, masira mu glavu, seče mu svakog jutra jabuke i kajsije na kriške za doručak.

Hideko, koja jer provela veći deo života od 91 godine boreći se za bratovljevu slobodu, kaže da im je ovo bila sudbina.

"Ne želim da razmišljam o prošlosti. Ne znam koliko ću dugo živeti."

"Samo želim da Ivao živi mirnim i spokojnim životom."

Dodatno izveštavanje: Čika Nakajama

• U fotografijama: Poslednji obrok pred smrt
• Ona je posmatrala 300 pogubljenja
• "Oko za oko" - zašto raste podrška smrtnoj kazni u Srbiji

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom