Kako se meri zagađenje vazduha i koji nivoi su opasni za ljude

Čestične materije i drugi zagađivači u vazduhu mogu da uzrokuju upalu disajnih puteva i pluća, slabljenje imunog sistema i pad nivoa kiseonika u krvi, navodi SZO.

Ovakva izloženost može dovesti do respiratornih infekcija, bolesti srca, moždanog udara i raka pluća, posebno kod ranjivih grupa kao što su deca, starije osobe i ljudi sa niskim primanjima, dodaje SZO.

Na primer, ozon pogoršava astmu, dok azot-dioksid i sumpor-dioksid doprinose astmi, bronhijalnim simptomima, upali pluća, i smanjenoj funkciji pluća.

SZO takođe kaže da loš kvalitet vazduha povećava rizik od mrtvorođenja, pobačaja i neuroloških stanja poput kognitivnog oštećenja i demencije.

Prema proceni SZO-a, zagađenje vazduha izaziva sedam miliona smrtnih slučajeva godišnje - 4,2 miliona od spoljašnjeg zagađenja i 3,8 miliona iz unutrašnjih izvora, kao što su sagorevanje drveta i uglja.

Podaci SZO-a pokazuju da je skoro 85 odsto ovih smrtnih slučajeva povezano sa nezaraznim bolestima, među koje spadaju bolesti srca, moždani udar, rak pluća, astma, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), i dijabetes, zbog čega je zagađenje vazduha drugi vodeći uzrok nezaraznih bolesti u svetu, posle duvan.

SZO takođe napominje da se 90 odsto smrti od zagađenja vazduha na otvorenom beleži u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Istraživanje koje je sprovela lokalna platforma LocalCircles u Nju Delhiju i obližnjim gradovima pokazala je da je u poslednje tri nedelje 81 odsto porodica prijavilo da najmanje jedan član pati od zdravstvenih problema uzrokavnih zagađenjem.

Vlada Nju Delhija usvojila je akcioni plan kojim su zabranjene sve aktivnosti koje podrazumevaju upotrebu uglja i ogrevnog drveta, kao i dizel generatora za usluge koje nisu hitne.

Međutim, te mere nisu spasle grad od toksičnog nivoa zagađenja.

Vlasti su takođe apelovale na stanovnike da ostanu što je više moguće u zatvorenom prostoru i da koriste javni prevoz radi smanjenja emisije štetnih gasova iz vozila.

BBC

Gde je zagađenje vazduha najveće, a gde najmanje

Prema podacima IQAir, najzagađenije zemlje u 2023. godini bile su Bangladeš, Pakistan, Indija, Tadžikistan, Burkina Faso, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati, Nepal, Egipat, i Demokratska Republika Kongo.

Zemlje sa najčistijim vazduhom bile su Francuska Polinezija, Mauricijus, Island, Grenada, Bermudi, Novi Zeland, Australija, Estonija, Finska, i Švedska.

Rangiranje je zasnovano na prosečnim godišnjim koncentracijama PM2,5

(μg/m³).

• Zagađen vazduh jedan od uzroka preranog puberteta devojčica
• Iz peći u pluća: Kako grejna sezona doprinosi zagađenosti vazduha
• Priča o uglju, lignitu i zagađenju u Srbiji - sve što treba da znate

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom