Zašto se u Srbiji pominju "strani agenti"

O FARA zakonu

• Vlada SAD zahteva da sve agencije, pojedinci i organizacije koje kontrolišu ili finansiraju inostrane vlade, a preduzimaju političke aktivnosti, budu registrovane u Ministarstvu pravde u skladu sa Zakonom o registraciji stranih agenata (Fara).
• Fara je počela kao reakcija na pokušaje nacističke Nemačke da širi propagandu unutar SAD.
• Tokom 1940-ih, sovjetska novinska agencija TASS, a kasnije novine Izvestia i Pravda su registrovane kao agenti sovjetske vlade.
• Od donošenja zakona, 221 ruska kompanija je registrovana kao strani agent, među kojima su i turistička agencija, poštansku služba i brojne finansijske institucije.
• Pre nekoliko godina ruski Raša Tudej kao i drugi međunarodni mediji su registrovani kao agenti stranih vlada, poput Čajna Dejli, NHK Kosmomedia i KBS Korean Broadkasting Sistem.
• Registracija medija ne znači da, na primer, RT prekine emitovanje, ali mora da označi da se sav američki materijal pušta "u ime" ruske vlade.

Odgovarajući na kritike iz Vašingtona i Brisela da predloženi zakon može da ima posledice na demokratiju, ljudska prava i osnovne slobode, Komlenski kaže da bi primena pokazala da je "sve suprotno".

"Ako to njima smeta, možda imaju osećaj da su im se loše namere koje su imali prema Srbiji da sprovedu preko nevladinih organizacija izjalovile", kaže Komlenski.

Pitam ga da li se obraća zamišljenoj američkoj vladi, odgovara potvrdno.

"Zamišljenoj američkoj vladi kažem vi ili ste mislili loše Srbiji i planirali nešto preko NVO pa vam se ovaj zakon ne sviđa ili ga niste ni pročitali", kaže Komlenski.

Široko postavljeno političko delovanje koje "ugrožava demokratiju ili narušava integritet Srbije" moglo bi da bude navođenje da je Kosovo nezavisno, iako se u Ustavu pominje kao deo Srbije, ili da je u Srebrenici počinjen genocid, što su utvrdile brojne presude međunarodnih sudova.

"To bi bila linija razgraničenja", pošto je Skupština Srbije 2010. usvojila Deklaraciju u kojoj se to osuđuje kao zločin, objašnjava mi.

Deklaracija o osudi zločina u Srebrenici Skupštine Srbije se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde kojom je potvrđeno da je u Srebrenici 1995. godine počinjen genocid.

• Srebrenica i reč koja se ne izgovara
• Srebrenica: "Isto nema ljudi kao i pre, isto nema posla“
• Generalna skupština UN usvojila Rezoluciju o genocidu u Srebrenici

"Predlog zakona služi da se pokriju važne teme"

Tema zakona nije da se reguliše rad civilnog društva koji je već regulisan u Srbiji, već da se skrene pažnja sa odgovornosti za rušenje nadstrešnice u Novom Sadu kada je nastradalo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno, kao i da se izbegnu teme koje vlast želi da pokrije, kaže Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA.

"Ovo je više puta viđen način kako se u javnom prostoru zatrpavaju ključne teme spornim, umesto da se bavimo odgovornošću najviših državnih funkcionera koji su praktično ozakonili korupciju, neodgovornost i nekažnjivost", kaže Nedeljkov.

U civilnom sektoru je decenijama sociološkinja Sonja Liht, osnivačica Fondacije BFPE za odgovorno društvo.

Poredeći iskustva iz perioda komunizma, kao i savremena kada se demokratija u svetu sve više dovodi u pitanje, napominje da je "samoorganizovanje građana svim nedemokratama, odnosno ljudima sklonim autokratiji trn u oku".

"Odatle do predlaganja zakona koji bi ograničio rad organizacija je samo jedan mali korak", kaže Liht za BBC na srpskom.

Medija centar

U Srbiji, koja je kandidat na putu za članstvo u Evropskoj uniji, "dovođenje u pitanja rada tih organizacija bi bio udar na ono što su osnovni postulati članstva", napominje ona.

Malo se govori o tome koliko država svakodnevno sarađuje sa nevladinim organizacijama, kojih je u Agenciji za privredne registre upisano oko 38.000, dodaje.

One se uglavnom finanasiraju na javnim konkursima, stranim i domaćim, od kojih su neki dovođeni u pitanje kada su davane pare fantomskim udruženjima, kako je objavila Balkanska istraživačka mreža BIRN.

"Od stranih donatora, daleko najveći je EU, od njenih para 85,7 odsto ide državnim institucujama, a 12,3 nevladinim organizacijama, istraživačkim ustanovama, srednjim školama i fakultetima i ustanovama kulture.

"Pa vi sad vidite koga targetira predlog zakona i što se ograničava samo na neprofitni sektor", kaže Liht.

Organizacije redovno podnose završne račune i plaćaju poreze, državi, a pošto svaki dinar od donatora ide na račun i isplaćuje se sa računa, država ima potpuni uvid u sve finanasije, napominje.

"Jako bih volela da je i država tako transparentna kao NVO", zaključuje Liht.

Povezano

• Kako je Titov govor zaustavio junska gibanja 1968. u Jugoslaviji
• Kako je biti "čuvar glasačkih kutija" na izborima u Srbiji
• Neznani podstanari i nepoznati susedi - stalna muka biračkog spiska u Srbiji

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom