Uzdrmana Asadovim iznenadnim padom, Sirija se nalazi na prekretnici

Slabost režima, do tačke da se raspao kao vlažna papirna kesa, bila je maskirana strašnim i represivnim gulagom koji je on i dalje održavao.

Međunarodni konsenzus bio je da je Bašar al-Asad slab, zavistan od Rusije i Irana, i da vlada zemljom koju je uništio da bi sačuvao porodičnu vlast.

Međutim, govorilo se da je još uvek dovoljno jak faktor na Bliskom istoku, kao i neko ko još uvek može da bude koristan.

U poslednjim danima pre nego što su pobunjenici pohrlili iz Idliba, naširoko je javljano da SAD, Izrael i Ujedinjeni Arapski Emirati pokušavaju da preseku veze između Asadove Sirije i Irana.

Izrael je pokretao sve snažnije vazdušne napade na ciljeve u Siriji za koje je tvrdio da su deo lanca snabdevanja koje Iran koristi da bi dopremio oružje Hezbolahu u Libanu.

Izraelska ofanziva u Libanu zadala je teške udarce Hezbolahu, ali je ideja bila da se spreči njegova regeneracija.

Istovremeno su Ujedinjeni Arapski Emirati i SAD pokušavali da pronađu podstrek za njega da prekine savez sa Teheranom, opuštajući sankcije i omogućujući Asadu da nastavi sa njegovom međunarodnom rehabilitacijom.

I Benjamin Netanjahu i Džozef Bajden preuzimaju zasluge za rušenje Asadovog režima.

Ima nečega u tome.

Šteta koju je Izrael naneo Hezbolahu i Iranu američkim oružjem i stalnom podrškom, i Bajdenovo snabdevanje oružjem Ukrajine onemogućili su, pa čak i učinili nepoželjnim, za Asadovog najbližeg saveznika da ga spase.

Ali činjenica da su doživljavali Asada kao deo vlastite strategije za zauzdavanje i nanošenje štete Iranu sve do nekoliko dana pred njegov pad jasno ukazuju na to da ni za trenutak nisu verovali da je on danima udaljen od ponoćnog bekstva za Rusiju.

Oni jesu doprineli njegovom kraju, ali više slučajno nego planski.

• Ko je Asma al-Asad, supruga svrgnutog predsednika Sirije
• Ko su pobunjenici u Siriji
• Sirija: "Sreo sam dvojicu zatvorenika koji nisu znali kako se zovu"

Pad režima možda je trajno prekinuo iranski lanac snabdevanja, ako novi vladari Sirije budu odlučili da su njihovi sporazumi sa drugima korisniji od saveza sa Iranom.

Sve strane aktivno razmišljaju i promišljaju ono što sledi, i još je prerano donositi definitivne zaključke.

Sirijci, njihovi susedi i širi svet sada su suočeni sa još jednim geopolitičkim potresom, najvećim u nizu koji su usledili posle Hamasovog napada na Izrael u oktobru 2023.

On možda neće biti poslednji.

Iran je doživeo rušenje glavnih stubova mreže koju je nazivao Osovinom otpora.

Njene najvažnije komponente su transformisane: Hezbolah je teško ranjen, a Asadov režim je uklonjen.

Vladarima Irana bi možda bilo najbolje da prihvate nagoveštaje pregovora o sporazumu sa Donaldom Trampom jednom kad bude preuzeo dužnost.

Ili bi nova strateška ogoljenost Irana mogla da ga navede na sudbonosnu odluku da pretvori svoj izuzetno obogaćeni uranijum u nuklearno oružje.

Sirijci imaju svaki razlog da se raduju.

U godinama nakon 2011, uprkos represiji i brutalnosti režima, Asad i njegovi sledbenici su i dalje uspevali da pronađu ljude koji će se boriti.

Mnoge od trupa koje sam sreo na prvoj liniji fronta rekle su mi da je Asad bolja opcija od džihadističkih ekstremista iz Islamske države.

Suočeni sa dobro organizovanim pobunjeničkim snagama koje su insistirale da su nacionalističke, islamističke, ali više ne i džihadističke, nevoljni regruti vojske su 2024. odbili da se bore, skinuli uniforme i otišli kućama.

EPA

Najbolji scenario je da Sirijci, uz pomoć krupnih igrača iz regiona, pronađu način da stvore posleratnu atmosferu nacionalnog pomirenja, a ne talas pljački i osvete koji bi gurnuo zemlju u novi rat.

Abu Muhamed al-Džulani, lider pobedničkog HTS-a, pozvao je vlastite ljude i sve strane u sirijskom sukobu da poštuju jedni druge.

Njegovi ljudi su srušili režim i on je najbliže onome što Sirija ima kao de fakto lidera.

Sirija, međutim, ima na desetine oružanih grupa koje se ne slažu nužno sa njim i one će želeti da prigrabe vlast u sopstvenim oblastima.

U južnoj Siriji, plemenske milicije nisu priznavale zakone Asadovih.

One neće slušati naređenja koja im se ne sviđaju od nove garniture u Damasku.

U istočnoj pustinji, SAD su ostatke Islamske države doživele kao dovoljnu pretnju da pokrenu čitave talase vazdušnih napada.

Izraelci, alarmirani mogućnošću da im se Islamska država nađe na granici, nemilosrdno tuku po vojnoj infrastrukturi sirijskih oružanih snaga.

Možda bi bilo bolje da se nađe način da se reformisana sirijska arapska vojska učini delom rešenja u zemlji bez mnogo reda i zakona.

Nesmotrena odluka SAD-a iz 2003. da raspusti iračke oružane snage imala je katastrofalne posledice.

U Turskoj, predsednik Erdogan je sigurno zadovoljan onim što vidi.

Erdoganova Turska je učinila više nego bilo koja druga sila da sačuva autonomiju pokrajine Idlib, u kojoj se HTS transformisao u borbenu silu dok je Sirija delovala kao da je u dubokom zimskom snu.

Erdogan bi mogao da doživi da njegov uticaj stigne sve do izraelske granice, u vreme kad su odnosi Izraela i Turske zatrovani ratom u Gazi.

Najgori scenario za Sirijce je da njihova zemlja pođe primerom dve arapske diktature koje su prerasle u nasilni haos nakon pada njihovih režima.

Pukovnik Gadafi u Libiji i Sadam Husein u Iraku svrgnuti su sa vlasti bez unapred pripremljene zamene koja bi čekala da dođe na njihovo mesto.

Nepromišljena strana intervencija imala je velikog udela u nastanku dve katastrofe.

Vakuum koji su ostavili diktatori bio je ispunjen talasima pljački, osvete, borbi za prevlast i građanskog rata.

Sirijci nisu bili gospodari vlastite sudbine generacijama.

Pojedincima su je oduzela dvojica Asada na mestu predsednika i njihovi sledbenici.

Zemlja ju je izgubila posle rata koji ju je toliko oslabio da su je veće sile iskoristile da pojačaju i očuvaju vlastitu moć.

Sirijci još nemaju kontrolu nad vlastitim životima.

Pogledajte video: Uspon i pad Bašara al-Asada

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom