Rodna ravnopravnost na Islandu: Zašto "najbolja zemlja za žene" nije savršena

Devojčice se uče da budu beskompromisne i silovite: pored bacanja cepanica, one ponekad hodaju bose po snegu.

Dečaci češljaju kose jedan drugom, masiraju jedan drugog i udeljuju jedni drugima komplimente.

"Dečaci su obično veći individualisti i samostalniji. Učimo ih da budu uviđavni, da budu brižni, da pomažu jedni drugima i slušaju jedni druge", kaže Olafsdotir.

BBC

Mnogi ukazuju na islandsku politiku čuvanja dece kao jedan od razloga za to.

Svaki roditelj dobija po šest meseci odsustva sa 80 odsto plate – i dodatnih šest nedelja koje mogu da razmene među sobom.

"Nikad nisam osećala pritisak da nemam decu zbog svoje karijere", kaže Katrin Torhalsdotir, koja radi kao akva tehničarka u kompaniji za uzgoj lososa, i ima petoro dece mlađih od 10 godina.

Ona deli roditeljsko odsustvo ravnopravno sa mužem Fanarom.

'Ovo nije feministički raj'

Ali jedna grupa žena je toliko besna na islandsku vladu da je tužila državu na Evropskom sudu za ljudska prava.

Tužiteljkama je jedna stvar zajednička: sve su išle u policiji da prijave silovanje ili napastvovanje, a njihovi slučajevi su bili odbačeni pre nego što su dospeli do suda.

One tvrde da pravosudni sistem u zemlji izneverava žene na sistemski način.

BBC

"Potpuno je neprihvatljivo da se optužbe žena ne shvataju ozbiljno. Mi to nećemo tolerisati."

Statistika vlade pokazuje da u 80 odsto slučajeva kad su žene prijave seksualno nasilje od toga nije bilo ništa.

"Nazivaju nas feminističkim rajem, ali mi to nismo", kaže Hulda Hrund, osnivačica Ofgara -feminističke organizacije koja pruža podršku žrtvama rodnog nasilja.

"To je samo PR trik, to je političko geslajtovanje."

Marija, jedna od žena koje tuže vladu, kaže da je pružila policiji i svedoke i dokaze – među njima i fotografije povreda koje joj je naneo agresor i tekstove koje joj je slao i u kojima je priznao da ju je zlostavljao.

Direktor javnog tužilaštva kaže da je bilo dovoljno dokaza za krivično gonjenje, ali je policiji trebalo toliko vremena da ga istraži da je slučaj zastareo.

"Tri godine nisam smela da izađem iz kuće", kaže Marija.

"Nikad ne izlazim noću sama. Ovo je mala zemlja i uvek se osvrćem preko ramena."

Islandski nacionalni policijski komesar izvinio se za propuste policije u ovom slučaju.

Žene koje su podnele tužbu kritikuju i sudove jednako kao i policiju.

Došlo je do velikog opšteg nezadovoljstva 2019. godine kad je muškarac optužen za silovanje bio oslobođen zato što je sudija zaključio da je bilo nemoguće da skine ženine tesne kožne pantalone visokog struka.

Isti sudija presudio je u drugom slučaju da je žena koja je zamalo iskrvarila na smrt od povreda u vagini učestvovala u "grubom seksu".

Hulda Hrund tvrdi da zbog toga neki muškarci misle da mogu da se izvuku nekažnjeno sa seksualnim nasiljem.

"Muškarci znaju da je malo verovatno da će odgovarati za svoje postupke", kaže ona.

"Čak i ako vas proglase krivim za silovanje, vaša kazna je diskreciono pravo sudije – i možda čak nikad nećete kročiti nogom u zatvor."

"To je mračna senka koja se nadvija nad naše društvo", kaže Gudrun Jonsdotir.

'Nije dovoljno'

BBC

Uprkos njenoj ulozi podrške ženama koje su se suočile sa rodno zasnovanim nasiljem, Hulda Hrund je optimistična.

Ona kaže da se oseća da dolazi do promene u islandskom društvu.

"Moja ćerka je imala seksualno vaspitanje od prvog razreda. One znaju šta su granice i znaju šta je dobrovoljni pristanak. Sve ono što bih volela da sam ja znala kad sam bila u njihovim godinama."

A moguće je da će za generaciju dečaka i devojčica koja prolazi kroz Hjali metod ideja rodno zasnovanog nasilja biti još manje prihvatljiva nego što je danas.

BBC

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom