BBC 1

04.12.2024.

15:39

Vanredno stanje u Južnoj Koreji: Kocka koja se predsedniku obila o glavu

Junov iznenađujući potez bio je jedan način da prigrabi moć koja mu izmiče još od trenutka kada je izabran na tu funkciju.

Izvor: Lora Biker - BBC Njuz

Vanredno stanje u Južnoj Koreji: Kocka koja se predsedniku obila o glavu
Reuters

Podeli:

Njegova objava bila je jezivi podsetnik na period koji mnogi u Južnoj Koreji žele što pre da zaborave.

Na televiziji ste mogli da vidite voditelje kako se tresu od straha.

Godine 1980, kad su prodemokratski aktivisti, mnogi od njih studenti, izašli na ulice grada Gvangdžua da bi protestovali protiv vanrednog stanja, vojska je odgovorila nasiljem i poginulo je dvestotinak ljudi.

Iako je vanredno stanje trajalo tri godine - od 1979. do 1981. godine - vojna vladavina bila je na snazi decenijama pre toga, a nastavila se sve do 1987. godine.

A u tim godinama Južna Koreja je prepuna sumnji na sve i svašta, kad su antivladini aktivisti bili nazivani komunističkim špijunima, hapšeni ili ubijani.

A opet je u predizbornoj kampanji Jun hvalio autoritarnog generala Čun Dua Hvana i rekao da je on dobro vodio vladu - ako se izuzme njegovo gušenje prodemokratskih aktivista.

Kasnije je bio prisiljen da se izvini i da kaže da "svakako nije branio niti hvalio Čunovu vladu“.

Ali to daje izvestan uvid u predsednikove stavove šta predstavlja moć.

U južnokorejskim političkim krugovima su mesecima kolale glasine da Jun razmatra uvođenje vanrednog stanja.

U septembru su lideri opozicije već najavili to kao mogućnost.

Većina je to odbacila kao previše ekstremnu opciju.

Ali on je možda bio najviše motivisan nečim drugim: strahom od krivičnog gonjenja.

Park Geun Hje, prva žena na vlasti u zemlji, bila je zatvorena nakon što je proglašena krivom za zloupotrebu moći i korupciju.

Njen prethodnik Li Mjung Bak našao se pod istragom po optužbi da je učestvovao u manipulaciji cenama na berzi.

Osuđen je 2020. godine na 17 godina zatvora za mito i korupciju.

Drugi bivši predsednik, Roh Mu Hjun, oduzeo je sebi život 2009. godine dok je bio pod istragom za navodno primanje miliona u mitu.

U Južnoj Koreji su tužioci maltene postali političko sredstvo borbe - pretnja kojom slobodno maše opozicija.

To bi moglo delimično da objasni zašto je predsednik Jun preduzeo tako drastične korake.

Koji god da su mu bili motivi, Junova karijera će imati problema da se oporavi od ovoga.

On se takođe suočava sa pozivima na ostavku, a neki lokalni mediji su javili da članovi njegove vlastite stranke Snage naroda raspravljaju o tome da ga izbace iz partije.

Južna Koreja je stabilna demokratija, ali je i bučna.

I odbila je da prihvati još jednu autoritarnu diktaturu.

Predsednik Jun će se sada suočiti sa sudom parlamenta i naroda nakon što su uspeli da se odbrane od najozbiljnije pretnje po demokratiju u zemlji još od osamdesetih.

Šta će se desiti?

Opoziciona Demokratska stranka pokrenula je zahtev za Junov opoziv.

Parlament će morati da glasa do subote da li će to i učiniti.

Postupak opoziva relativno je jednostavan u Južnoj Koreji.

Da bi uspeo, potrebna je podrška više od dve trećine Narodne skupštine koja broji 300 članova - najmanje 200 glasova.

Kad opoziv bude bio odobren, održava se saslušanje pred Ustavnim sudom - devetočlanim većem koje nadzire grane južnokorejske vlade.

Ako šest članova suda glasa za podršku opozivu, predsednik se smenjuje sa dužnosti.

Ako se to bude dogodilo, to neće biti prvi put da je južnokorejski predsednik opozvan.

Godine 2016, tadašnji predsednik Park Geun Hje opozvan je nakon što je bio optužen da je pomogao prijatelju da počini iznudu.

Godine 2004, još jedan predsednik, Roh Mu Hjun, takođe je bio opozvan i suspendovan na dva meseca.

Ustavni sud ga je kasnije vratio na dužnost.

Junova ishitrena dela zapanjila su zemlju, koja sebe doživljava kao naprednu, savremenu demokratiju koja je napravila veliki pomak od njenih diktatorskih dana.

Mnogi doživljavaju ovonedeljne događaje kao najveći izazov tom demokratskom društvu decenijama unazad.

Eksperti smatraju da bi oni mogli da budu štetniji po reputaciju Južne Koreje kao demokratije još i više nego nemiri od 6. januara u SAD.

"Junovo proglašenje vanrednog stanja delovalo je istovremeno kao prekoračenje zakonskih okvira i politička greška u koracima, nepotreban rizik po privredu i bezbednost Južne Koreje“, rekao je ekspert Leif-Erik Isli sa Univerziteta Evha u Seulu.

"Zvučao je kao političar sateran u ćošak, koji pravi očajničke poteze u svetlu sve većih skandala, institucionalne opstrukcije i poziva na opoziv, što će se sve sada najverovatnije samo pojačati.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Podeli:

1 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: