Skriveni životi LGBTQ zajednice u Severnoj Koreji

Džang Jeon Džin, romanopisac u šezdesetim, skrasio se u Južnoj Koreji krajem devedesetih nakon što je pobegao od bolnog braka u Severnoj Koreji.

Prvo je prešao u Kinu, nadajući se da će tamo pronaći put do Južne Koreje.

Ali kad to nije uspelo, vratio se u Severnu Koreju.

Odatle je pošao rizičnom rutom preko granice puzeći preko minirane Demilitarizovane zone (DMZ) koja razdvaja dve zemlje, da bi konačno stigao do Južne Koreje.

On kaže da je "silom autovan“ kao gej nakon što je dao intervju stranim medijima, a što su naknadno preneli domaći mediji u Južnoj Koreji, ne shvativši da će intervju biti objavljen tamo (devedesetih, u vreme bez interneta i stigavši upravo iz Severne Koreje, nije znao da sadržaj intervjua datog za strani medij može naširoko da se podeli i negde drugde).

Kad je stigao u Južnu Koreju, naišao je na časopis koji mu je otvorio oči za mogućnost da "muškarci mogu voleti muškarce“.

Od tog trenutka nadalje, njegov svet se promenio.

Čovek koji se nekada mučio kroz život više nije bio nesrećan.

On kaže da je kojim slučajem ranije postao svestan svog seksualnog identiteta, mogao je da živi zadovoljnije sa porodicom u Severnoj Koreji.

BBC

Park Sun Dža, prebeg u pedesetim, priseća se kako je imala blisku prijateljicu u detinjstvu po imenu Kim, koja je imala problema da se povinuje opšteprihvaćenim konvencijama seoskog života na severnokorejsko-kineskoj granici osamdesetih.

Sa 24 godine, Kim je upoznala korejsko-japansku ženu, koja je bila osam godina starija i razvedena.

Komšinica je videla kako su se valjale nage po sobi zajedno.

Šokirana, otrčala je da to prijavi šefici Narodnog odbora.

"Kad je čula priču, šefica Narodnog odbora nije mogla da veruje i rekla joj je da ne izmišlja takve laži. Ali ova žena ju je odvela do kuće. Kad je videla dve žene zajedno, šefica je bila užasnuta i prijavila ih je tako da je obe odvela Služba za državnu bezbednost i kasnije ih pustila.

"Kad je Kim imala 25 godina, posetila je naš dom i rekla da je operisala grudi. Kad sam je pitala zašto, tvrdila je da je to zbog tumora. Moja sestra je podigla njenu majicu da bi proverila i pitala je: ‘Zašto se pretvaraš da si muškarac?’ U ono vreme smo se svi tome samo slatko nasmejali.

"Kad sam je ponovo srela, sa 45 godina, glas joj je postao toliko dubok da sam se našalila: ‘Glas ti je neobično dubok; je li ti to od pušenja?’ Odgovorila je besmislenim tvrdnjama, insistirajući da je definitivno rođena kao muškarac, ali da njena majka nije uspela da prepozna njen pravi identitet.

"Rekla je da kad je bila rođena, trebalo je da njeni roditelji hirurški odstrane njene genitalije, ali pošto nisu, završila je ovako. Bilo je to jako bizarno.“

Promena percepcije

U Severnoj Koreji, razmere prihvatanja različitosti deluju izuzetno ograničeno, a želja za ispoljavanjem individualnih nagona se sistematski guši.

Profesor Džeon Džu Ram, psiholog sa Univerziteta u Seulu specijalizovan za savetovanje severnokorejskih prebega, rekao je za BBC: "U Severnoj Koreji se homoseksualnost doživljava kao antisocijalna. Na nju se gleda kao na čin pojedinaca zadojenih kapitalizmom – ilegalan i etički pogrešan, zbog čega je prirodno da se on krije.

"Iako homoseksualno ponašanje očigledno postoji, rasprave o tim stvarima kao o pitanjima identiteta ili kako mi treba da ih razumemo se ne dešavaju uopšte.

"Kad sam ispitivao prebege, neki su odgovarali da bi bili ‘kamenovani na smrt’; mnogim studentima bi bilo neprijatno ili bi izravno odbacivali temu“, kaže profesor.

Ali doktor Šin Hi-Seok, pravni analitičar iz Tranzicione radne grupe za pravdu, grupe za zaštitu ljudskih prava iz Seula – kaže: "Diskriminacija ili ugnjetavanje zasnovani na homoseksualnosti nesumnjivo su kršenje ljudskih prava koje međunarodno humanitarno pravo zabranjuje.

Doktor Šin kaže da Severna Koreja ima obavezu da se pridržava međunarodnih ljudskih prava i kaže da takva diskriminacija krši međunarodno pravo.

Severna Koreja je potpisnica Međunarodne konvencije o građanskim i političkim pravima, u koje spadaju odredbe protiv diskriminacije bez opravdanog razloga.

Uz to, pridruživši se Ujedinjenim nacijama 1991. godine, Severna Koreja je implicitno pristala da poštuje Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.

Doktor Šin naglašava da Izveštaj o ljudskim pravima u Severnoj Koreji, koji je objavilo južnokorejsko Ministarstvo za ujedinjenje 2023. godine, sadrži samo jednu rečenicu o tajnim pogubljenjima, ističući izvešajte koji su se prethodno pojavili o korejsko-japanskom lezbejskom paru koji je bio javno pogubljen u Čongđinu, na severu zemlje.

U dodatku, on napominje: "U slučajevima ugnjetavanja seksualnih manjina u okviru Severne Koreje, mnoga kršenja ljudskih prava čine ne samo lokalne vlasti, već i obični građani. Kao posledica toga, mnogi prebezi koji stignu u Južnu Koreju možda nisu svesni tih problema ili nerado o njima govore.

"Menjanje percepcije zahteva mnogo vremena, ali mora da postoji proaktivniji diskurs koji neprestano naglašava zašto je ovo problem u pogledu ljudskih prava i zašto takvo ugnjetavanje ne sme da se dešava.“

Dodaje: "Imajući u vidu ogromno ograničenje protoka informacija u Severnoj Koreji, postoji potreba za boljim pristupom informacijama, njihovim sakupljanjem i organizacijom.“

"Međunarodna zajednica mora da iznese ove probleme pred severnokorejske vlasti i zahteva od njih odgovore.“

Ilustracija: Kim Hjedžin

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom