Neizvesna budućnost škole u Poljskoj koja daje nadu ukrajinskoj deci

Procenjuje se da je milion njih završilo u susednoj Poljskoj.

Nekoliko poljskih nevladinih organizacija okupilo se u ranim danima rata da otvore ukrajinsku srednju školu.

U njoj je sada skoro 300 dece i 27 nastavnika, a i učenici i nastavni kadar su uglavnom izbeglice.

Neki su pobegli od ruske okupacije, putujući stotinama kilometara na sigurno.

Drugi su došli iz gradova i sela blizu fronta, toliko uništenih da normalan život i školsko obrazovanje tamo nisu bili mogući.

BBC

"Mislile smo da ćemo se vratiti u Harkov za tri dana, ali je postalo samo još gore. Moje ćerke su, kada smo odlazile, bile nesrećne zato što su njihove prijateljice ostajale“, kaže Viktorijina mama.

"Rekla sam im: ’Spasavam vam živote.’“

Nastavnici u ukrajinskoj školi imaju slične životne priče.

Tu je profesorka hemije iz Pokrovska, grada na istoku Ukrajine, koji je bio meta nemilosrdne ruske ofanzive nedeljama.

Nekada dom za 60.000 ljudi, grad sada leži u ruševinama.

Profesorka engleskog je iz Harkova, oblasti u kojoj je 99 odsto škola uništeno ili teško oštećeno kao posledica rata.

Rusija negira da je gađala ukrajinsku civilnu infrastrukturu ili naseljene oblasti.

Škola u kojoj ne zvoni za časove

Na prvi pogled, ukrajinska škola u Varšavi je kao i bilo koja druga škola bilo gde drugde u svetu: živost u učionicama, đaci trčkaraju okolo na odmorima, svuda zvuci žamora, pesme i smeha.

Ali nema zvona koje označava početak i kraj časova, jer nastavni kadar izbegava iznenadne ili glasne zvuke.

Većina đaka je doživelo sirene za vazdušnu opasnost i bombardovanje u Ukrajini.

Mnoga deca su prisustvovala ekstremnom nasilju, među njima silovanju, premlaćivanju ili gaženju ljudi tenkovima.

"Ovo su porodice koje su pobegle od ruske okupacije i morale su da prođu Rusiju, Belorusiju i baltičke države da bi stigle do Poljske.

"Teško je zamisliti kroz šta su sve morale da prođu da bi konačno stigle na sigurno", objašnjava Oksana Kolesnik, direktorka škole.

BBC

"Takve škole pružaju više od bezbednog mesta; one nude mesto na kom deca mogu da počnu da grade društvenu stabilnost", objašnjava Bujar Hodža, direktor poljskog ogranka organizacije "Spasite decu“.

"Ovo je najveći priliv izbeglica od kraja Drugog svetskog rata, tako da su njihove potrebe ogromne.

"Ukrajina, nažalost, uprkos ratu, žrtvama, porodicama koje beže svaki dan preko granice, postaje jedna od onih zaboravljenih kriza", dodaje Hodža.

Kako rat u Ukrajini počinje da gubi primat u vestima, budućnost ove škole je daleko od izvesne.

Oko 1,8 miliona evra godišnje košta da se vodi škola, a direktorka Oksana Kolesnik je zabrinuta.

"Ako ne bude bilo novca, biće to bolan udarac za našu zajednicu, zato što škola ne može da opstane bez finansijske podrške“, kaže ona.

'Želim da ponovo izgradim Ukrajinu'

BBC

Mnogi đaci se nadaju kako će jednog dana moći da se vrate u Ukrajinu.

"Sviđa mi se život u Poljskoj. To je zaista divna zemlja. Ali ne osećam se kao kod kuće“, kaže 16-godišnja Jana.

"Ne mogu da se osećam sasvim kao kod kuće ni u Ukrajini, zato što sam već provela mnogo vremena u Poljskoj. Rastrzana sam između dve zemlje, ali želim da se vratim.“

"Želim da ponovo izgradim Ukrajinu, želim da pomognem mojoj zemlji", dodaje.

*Neka imena u tekstu su promenjena zbog bezbednosti sagovornika

• Ukrajinska deca primorana da napuštaju domove zbog ruske ofanzive
• "Za tri meseca jednom sam videla dete": Zašto se Ukrajincima oduzimaju deca u zapadnoj Evropi
• Deca sa invaliditetom u Ukrajini su zlostavljana, upozorava UN
• Prisilnom deportacijom ukrajinske dece Rusija je počinila ratni zločin, kažu iz UN

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom