Koliko ratovi štete izraelskoj privredi

"Nalazimo se u najdužem i najskupljem ratu u izraelskoj istoriji“, rekao je ministar finansija Bezalel Smotrič u izraelskom Knesetu u septembru 2024. godine.

Dodao je da bi cena vojnih akcija mogla da iznosi između 200 i 250 milijardi šekela (između 54 i 68 milijardi dolara).

Izraelsko bombardovanje Libana i njegov vojni upad na jug zemlje, plus projektili koje je ispalio da bi zaustavio vazdušni napad Irana, nastaviće da dižu cenu rata.

Doktor Amr Algari, ekonomista sa Univerziteta Šefild Halam u Velikoj Britaniji, kaže da bi usled proširivanja sukoba račun, prema gruboj proceni, mogao da skoči na 350 milijardi šekela (93 milijardi dolara) ako bi rat bio nastavljen tokom čitave 2025. godine.

To iznosi otprilike šestinu izraelskih godišnjih nacionalnih prihoda, poznatijih i kao bruto domaći proizvod (BDP), koji je 1,99 biliona šekela (530 milijardi dolara).

Kako Izrael finansira ratove?

Getty Images

Profesorka Karnit Flug, ekonomistkinja Izraelskog instituta za demokratiju i bivša guvernerka Banke Izraela, kaže da vlada razmatra smanjenje budžeta u iznosu od 37 milijardi šekela (9,9 milijardi dolara) i povećanje poreza da bi pokušala da smanji budžetski deficit.

"Međutim“, kaže ona, "očekuje se da će neke od planiranih mera naići na otpor radničkih sindikata i nekih članova vladine koalicije.“

Nekoliko ekonomista poziva vladu da saopšti budžet za 2025. godinu sada, sa definitivnim setom štednje koji bi dao protivtežu njenim rastućim vojnim troškovima.

"Nema ozbiljnih planova da se stavi prioritet na bilo koje kresanje budžeta kako bi se finansirali troškovi rata“, kaže profesor Esteban Klor sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.

"Ne postoji ekonomska strategija za rat koja bi išla paralelno sa vojnom strategijom.“

• Sad kad je vođa Hamasa mrtav, šta sprečava primirje u Gazi
• Koji je cilj najnovije izraelske invazije na Liban

Kakav je uticaj rat imao na izraelsku privredu?

Getty Images

Vlada je iz bezbednosnih razloga izdala zabranu za oko 220.000 Palestinaca iz Gaze i sa Zapadne obale da prelaze u Izrael da bi radili.

To je posebno uticalo na građevinski sektor, koji je upošljavao oko 80.000 Palestinaca.

Desetine hiljada radnika sada su angažovani kao zamena iz raznih zemalja, poput Indije, Šri Lanke i Uzbekistana.

Profesorka Flug kaže da posle usporavanja izraelske privrede tokom rata, postoji "mogućnost snažnog povratka“ kada on bude okončan, delom zbog izraelskog uspešnog tehnološkog sektora, koji sada čini petinu ekonomije zemlje.

"Činjenica da ovaj rat traje mnogo duže od prethodnih ratova i da je uticao na veliki deo stanovništva znači da bi oporavak mogao da bude slabiji i duži“, kaže ona.

• Šta najnoviji izraelski napadi govore o Netanjahuovom sledećem potezu
• Šta je američki PVO sistem Tad i zašto ga Vašington sada daje Izraelu
• Zašto je Bliski istok toliko važan za SAD

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom