Rusija i Ukrajina: Šta je NATO i zašto mu Moskva ne veruje

Vojno-politički savez zemalja Evrope i Severne Amerike ima novu članicu - Švedsku.

Od ruske invazije na Ukrajinu, NATO je primio Švedsku i Finsku kao nove članice.

Ovaj savez sada ima 32 članice.

• Može li se biti van vojnih saveza u 21. veku
• Kontroverzna odluka Amerike: Isporučuje Kijevu bombe zabranjene u većem delu sveta
• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi

Šta je NATO?

NATO - Organizacija Severnoatlantskog sporazuma ili Severnoatlantski savez - vojni je savez koji je 1949. osnovalo 12 zemalja, među kojima su SAD, Kanada, Velika Britanija i Francuska.

Prvobitni cilj saveza bio je da se suprotstavi pretnji posleratnog širenja Rusije u Evropi.

Sovjetska Rusija je 1955. godine odgovorila NATO-u stvaranjem vlastitog vojnog saveza istočnoevropskih komunističkih zemalja, nazvanog Varšavski pakt.

Posle pada Sovjetskog Saveza 1991. godine, veliki broj bivših zemalja Varšavskog pakta postale su članice NATO.

• Gvozdena zavesa, metafora koja je podelila Istok i Zapad
• Pet najvećih mitova o Hladnom ratu

Članice su se saglasile da ako je jedna od njih napadnuta, sve ostale treba da pomognu - što podrazumeva i oružanu silu.

NATO nema sopstvenu vojsku, ali članice sprovode zajedničke vojne akcije kako bi odgovorile na krize.

Koordiniraju međusobno vojne planove i izvode vojne vežbe.

Kada je Rusija započela invaziju na Ukrajinu 2022. NATO je saopštio da je time "najozbiljnije i direktno ugrožena bezbednost saveznika".

BBC

Rusija (bivši deo Sovjetskog Saveza) tvrdi da njihovo članstvo ugrožava njenu bezbednost.

Snažno se protivi zahtevu Ukrajine za pridruživanje, strahujući da bi to dovelo NATO previše blizu njene teritorije.

NATO je stigao na još jednu od ruskih granica u aprilu 2023. godine, kada je Finska postala članica.

Zašto su Finska i Švedska ušle u NATO?

NATO ima ukupno 32 članice u Evropi i Severnoj Americi.

Posle pada Sovjetskog saveza 1991, mnoge istočnoevropske zemlje su se pridružile Albanija, Bugarska, Mađarska, Poljska, Češka Republika, Slovačka, Rumunija, Letonija, Litvanija i Estonija.

Švedska i Finska su se podnele zahtev za pridruživanje u maju 2022, kao dve zemlje zabrinute za sopstvenu bezbednost posle napada Rusije na Ukrajinu.

Obe zemlje su decenijama imale neutralni status.

• Finska ušla u NATO, granica Rusije i vojne alijanse udvostručena
• Posle 200 godina vojne neutralnosti Švedska postaje članica NATO, Ukrajina mora da čeka
• Švedska se zvanično pridružila vojnom savezu NATO

Finska ušla u alijansu u aprilu 2023. godine, pošto je prethodno bila neutralna.

Ima kopnenu granicu sa Rusijom od 1.340 kilometara.

Švedska se pridružila u martu 2024. godine, nakon što su njeno članstvo podržale i Turska i Mađarska.

Turska je najpre oklevala da podrži prijem Švedske u NATO, optužujući je da je davala utočište članovima grupa kao što je Radnička partija Kurdistana, koju smatra terorističkom organizacijom.

Međutim, Turska je promenila stav i u januaru 2024. godine je podržala članstvo Švedske.

Mađarska vlada je bila ljuta što ju je Švedska optužila da se ponaša nedemokratski, ali je i Budimpešta u međuremenu promenila stav i podržala prijem Švedske u februaru.

Ulaskom Švedske i Finske, NATO doživljava najveću ekspanziju od 1990-ih.

Oni će dodati skoro 300.000 aktivnih i rezervnih vojnika u redove alijanse.

Ukrajina, Bosna i Hercegovina i Gruzija se takođe nadaju pridruživanju NATO-u.

Hoće li i kada Ukrajina ući u NATO?

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je "neizbežno" da Ukrajina postane članica, ali ne dok se njen rat sa Rusijom ne završi.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je zatražio da Ukrajina bude primljena što je pre moguće.

Od jula 2023. Savet NATO-Ukrajina koordinira napore da pomogne Ukrajini da se odbrani od Rusije.

Rusija se dosledno protivila ideji da se Ukrajina pridruži NATO-u, plašeći se da bi to približilo snage alijanse njenoj teritoriji.

NATO je 2008. godine rekao da bi Ukrajina mogla da se pridruži u budućnosti, ali je nedavno odbio zahtev za "brzim" prijemom.

Prema članu 5 povelje NATO, ako je jedna članica napadnuta, sve ostale treba da stanu u njenu odbranu.

Ako bi se Ukrajina sada pridružila, zemlje NATO-a bi tehnički morale da objave rat Rusiji.

Koliko članice NATO-a troše na odbranu?

NATO traži od članica da troše najmanje dva odsto nacionalnog budžeta na vojsku.

Amerika izdvaja skoro 3,5 odsto i države koje se graniče sa Rusijom, poput Poljske i baltičkih zemalja daju više od dva odsto na odbranu.

Velika Britanija troši nešto više od dva odsto.

Ipak, zemlje poput Francuske, Nemačke, Italije i Španije tokom 2023. davale su iznose manje od zacrtanog.

Bivši američki predsednik Donald Tramp, koji vodi kampanju za reizbor, izjavio je da će ohrabriti Rusiju da napadne zemlje NATO-a koje nisu potrošile dovoljno na odbranu.

• Tramp bi 'ohrabrio' Rusiju da napadne članice NATO koje ne plaćaju račune
• Tramp neće dati ni cent Ukrajini, kaže mađarski premijer

Šta je NATO plan za odbranu od Rusije?

Komandanti NATO-a su 2023. dogovorili detaljne planove za suzbijanje mogućih ruskih napada na Arktiku i severnom Atlantiku, centralnoj Evropi ili Mediteranu.

NATO je objavio i planove o povećanju broja vojnika u Evropi u stanju pripravnosti sa 40.000 na više od 300.000.

Pored toga, ojačala je odbranu na istočnom krilu, koji se graniči sa Rusijom, sa osam borbenih grupa.

To je najsveobuhvatniji plan NATO-a od kraja Hladnog rata 1991. godine, kaže Malkolm Čalmers, zamenik direktora istraživačkog centra Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.

"Kada se Sovjetski Savez raspao, pretnja velikog rata je skoro u potpunosti nestala", kaže on.

"Ali, ruska aneksija Krima 2014. i aktuelni rat u Ukrajini znači da je pretnja ponovo stvarna - posebno za zemlje poput baltičkih republika.

Trejsi Džerman, profesor studija odbrane na Kings koledžu u Londonu, kaže: "Sve je ovo povezano sa potrebom odvraćanja i odbrane, kao i sa uveravanjem saveznika na istočnom krilu".

Kako NATO zemlje pomažu Ukrajini?

Amerika je do sada uložila desetine milijarde dolara u vojnoj opremi Kijevu.

SAD, Velika Britanija, Nemačka i Turska su obezbedile protivtenkovsko oružje, raketne odbrambene sisteme, artiljerijske topove, tenkove i vojne bespilotne letelice.

Saveznici su Kijevu dali i tenkove i borbene avione, poput F-16, na kojima se ukrajinski piloti obučavaju.

I SAD i Velika Britanija poslale su Ukrajini raketne sisteme poput Pejtriota i Hajmarsa, koji su gađali ciljeve iza ruskih linija fronta.

SAD i drugi su isporučili sisteme protivvazdušne odbrane za obaranje ruskih krstarećih raketa i dronova iznad Ukrajine.

Amerika i Velika Britanija su isporučile Kijevu i rakete dugog dometa.

• Vašington kaže da Kijev već "efikasno" koristi američke kasetne bombe protiv Rusa
• NATO: Nema trajnih posledica zbog korišćenja osiromašenog uranijuma
• Šta je zona zabrane letenja i kakav je stav Zapada

Kakav problem ima Rusija sa NATO-om i Ukrajinom

Ukrajina je bivša sovjetska republika koja se graniči i sa Rusijom i sa EU.

Ona nije članica NATO, ali je "partnerska zemlja" - što znači da postoji slaganje oko toga da bi moglo da joj se dozvoli da se pridruži savezu u nekom trenutku u budućnosti.

Rusija želi garancije zapadnih sila da se to nikad neće dogoditi, što Zapad nije spreman da obeća.

Ukrajina ima brojno stanovništvo etničkih Rusa i bliske društvene i kulturološke veze sa Rusijom.

U strateškom smislu, Kremlj je doživljava kao rusko dvorište.

Šta još brine Rusiju?

Ruski predsednik Putin tvrdi da zapadne sile koriste savez da opkole Rusiju i upozorava NATO da mora da prekine vojne aktivnosti u Istočnoj Evropi.

On odavno tvrdi da su SAD prekršile obećanje dato 1990. godine da se NATO neće širiti dalje na Istok.

NATO negira ove ruske tvrdnje i tvrdi da samo mali broj njenih članica deli granicu sa Rusijom i da se radi o odbrambenom savezu.

Šta je NATO preduzimao u prošlosti u vezi sa Rusijom i Ukrajinom?

Kad su Ukrajinci početkom 2014. godine svrgli sa vlasti proruskog predsednika, Rusija je anektirala južno ukrajinsko poluostrvo Krim.

Ona je podržala i proruske separatiste koji su zauzeli velike delove istočne Ukrajine.

NATO nije intervenisao, ali jeste odgovorio raspoređivanjem trupa prvi put u nekoliko istočnoevropskih zemalja.

Alijansa ima četiri multinacionalne borbene grupe veličine bataljona u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj, i multinacionalnu brigadu u Rumuniji.

Proširio je i vazdušni nadzor u baltičkim državama i istočnoj Evropi da bi presretao ruske letelice koje pređu granice njenih zemalja članica.

Rusija traži da se ove snage povuku.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom