06.07.2024.
12:22
Iran: Reformista Masud Pezeškian pobedio na predsedničkim izborima
Doktor Pezeškian je u drugom krugu izbora osvojio 53 odsto od 30 miliona glasova, a njegov takmac iz tvrde struje 44 odsto.
Reformista Masud Pezeškian izabran je za novog iranskog predsednika pobedom nad rivalom iz tvrdog konzervativnog tabora Saidom Džalilijem.
Doktor Pezeškian je u drugom krugu izbora osvojio 53 odsto od 30 miliona glasova, a njegov takmac 44 odsto.
U prvom krugu glasanja 28. juna nijedan od kandidata nije osvojio potrebnu većinu, a izlaznost je bila na istorijskom minimumu - manja od 40 odsto.
Izbori su raspisani pošto je prethodni iranski predsednik Ebrahim Raisi poginuo u helikopterskoj nesreći zajedno sa još sedam ljudi.
- Ko upravlja Iranom
- Ko je bio predsednik Irana Ebrahim Raisi
- Izbori u Iranu: Ko će biti sledeći predsednik i da li će to nešto promeniti
I pre nego što je iranski ministar unutrašnjih poslova saopštio konačne rezultate, pristalice Pezeškiana su izašle na ulice Teherana i drugih gradova da proslave pobedu.
Na snimcima na društvenim mrežama vide se uglavnom mladi ljudi kako plešu i mašu zelenim zastavama koje su obeležile njegovu kampanju dok pored njih prolaze automobili i trube.
Pezeškian, 71-godišnji kardiohirurg i član parlamenta, kritikovao je iransku zloglasnu policiju za moral i izazvao polemiku kada je obećao "jedinstvo i koheziju", kao i kraj "izolacije" zemlje od ostatka sveta.
Pozvao je Zapadne sile na "konstruktivne pregovore" kako bi se obnovio posrnuli nuklearni sporazum iz 2015. kada je Iran pristao da ne razvija nuklearni program, ako im Zapad ublaži sankcije.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Njegov rival Said Džalili zadovoljan je trenutnim stanjem.
Nekadašnji pregovarač o nuklearnom sporazumu ima jaku podršku među verskim zajednicama.
Džalili je poznat po tvrdim antizapadnim stavovima i protivljenju nuklearnom sporazumu za koji kaže da prelazi iranske "crvene linije".
Izlaznost u drugom krugu predsedničkih izbora bila je iznad 50 odsto, znatno više nego prethodne sedmice kada je glasalo najmanje ljudi još od Iranske revolucije 1979, ali i dalje relativno niska.
Milioni ljudi su bojkotovali izbore, jer su nezadovoljni stanjem u zemlji.
- Kakav je bio život žena u Iranu pre Islamske revolucije
- "Iran bez kralja ne valja": Zašto neki Iranci sada traže oproštaj od izgnane carice
- Zašto Iran pogubi više žena nego bilo koja druga zemlja
Nedostatak izbora među kandidatima, među kojima su uglavnom predstavnici islamističkih tvrdih struja, i nemogućnost istinskih promena dok god vrhovni vođa snažno kontroliše sistem doprineli su frustraciji.
Neki ljudi koji nisu glasali u prvom krugu iskoristili su to pravo sedam dana kasnije kako bi sprečili Džalilija da postane predsednik.
Plašili su se, ako on pobedi, da bi Iran mogao da dođe u nove sukobe sa spoljnim svetom što bi vodilo u nove sankcije i sve dublju izolaciju.
Da bi uopšte učestvovali na izborima, oba kandidata su morala da prođu provere Saveta staratelja, tela koje se sastoji od 12 sveštenika i pravnika koji imaju značajnu moć u Iranu.
U tom procesu su 74 druga kandidata uklonjena iz trke, među kojima i nekoliko žena.
Savet staratelja je bio na meti kritika organizacija za ljudska prava koje tvrde da oni diskvalifikuju kandidate koji nisu dovoljno lojalni režimu.
Posle višegodišnjih nemira i demonstracija - koji su kulminirali antirežimskim protestima 2022. i 2023. - mnogi mladi Iranci i Iranke srednje klase izgubili su poverenje u vlasti i ranije su odbijali da glasaju.
Na iranskim društvenim mrežama postao je viralan hešteg "izdajnička manjina" na persijskom, čime se pozivaju ljudi da ne glasaju ni za jednog od kandidata, a svako ko to učini naziva "izdajnikom".
Ali vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei odbacio je navode da mala izlaznost pokazuje nezadovoljstvo njegovom vladavinom.
"Postoje razlozi [iza niske izlaznosti] i političari i sociolozi će ih ispitati, ali ako neko misli da su oni koji nisu glasali protiv establišmenta, očigledno greše", rekao je on.
Ipak, priznao je da neki Iranci ne prihvataju sadašnji režim, što je dosad retko činio.
"Mi ih slušamo i znamo šta govore i nije kao da su skriveni i da se ne vide", rekao je Hamnei.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar