Rusija i Ukrajina: Zelenski kaže da je „poginula 31.000 ukrajinskih vojnika" od početka rata

Od početka ruske invazije pre dve godine „poginula 31.000 ukrajinskih vojnika", a da je ruska vojska „izgubila šest puta više", izjavio je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski.

„Nije ubijeno 300.000 ili 150.000 kako laže (Vladimir) Putin… Ali, svejedno, i ovo je veliki gubitak za nas", rekao je Zelenski na konferenciji za novinare 25. februara.

„Prema našim procenama, ubijeno je 180.000 ruskih vojnika, a njeni ukupni nepovratni gubici iznose pola miliona", tvrdi ukrajinski predsednik.

Dodao je da neće iznositi broj ranjenih jer bi to pomoglo Rusiji u pravljenu vojnih planova.

Ukrajina nije iznosila podatke o svojim vojnim gubicima od kraja 2022. godine, kada je Mihail Podoljak, savetnik Zelenskog, rekao da je 13.000 ukrajinskih vojnika ubijeno od početka rata 24. februara 2022.

Ni Rusija od septembra 2022. ne saopštava broj svojih poginulih vojnika.

U saradnji sa sajtom Medijazona, BBC ruski servis je nedavno utvrdio da je Rusija do sada izgubila oko 45.000 vojnika.

• Puna groblja i prazni domovi: Patnja Ukrajinaca ne jenjava
• BBC u mrtvačnici u Donjecku: „Desetine ginu svakog dana“ - gubici Ukrajine rastu
• „Gubimo ljude, nisam zadovoljan, ali ne odustajemo“, kaže ukrajinski predsednik
• Dve godine rata u Ukrajini: Odgovori na pet ključnih pitanja

Pre tri dana, u intervjuu američkom kanalu Foks Njuz, Zelenski je rekao da je odnos žrtava jedan prema pet.

„Na svakog našeg vojnika koji je poginuo u borbi, dolazi pet ruskih vojnika", rekao je ukrajinski predsednik.

Podaci koje je izneo Zelenski su upitni.

Šef ruske plaćeničke grupe Jevgenij Prigožin, koji je u međuvremenu poginuou avionskoj nesreći, rekao je prošle godine da je samo u krvavoj bici za Bahmut, na istoku Ukrajine, poginulo oko 50.000 ukrajinskih vojnika, a da ja ranjeno između pedeset i sedamdeset hiljada vojnika Oružanih snaga Ukrajine, preneo je tada Rojters.

Prigožin je tada rekao i da je njegova plaćenička grupa Vagner pretrpela velike gubitke - oko 20.000 boraca.

U avgustu 2023. godine, Njujork tajms je citirao američke zvaničnike koji su procenili da je do tada ubijeno oko 70.000 ukrajinskih vojnika, a još oko 120.000 ranjeno.

Sergej Šojgu, ruski ministar odbrane, u decembru 2023. godine izneo je tvrdnju da je Ukrajina tokom šestomesečne kontraofanzive izgubila više od 125.000 ljudi, preneo je državni medij RIA Novosti.

Neposredno pred ulazak rata u treću godinu, Rusija je osvojila Avdejevku, još jedan strateški važan grad na istoku Ukrajine.

Borbe za Avdejevku, industrijski grad sa ogromnom mrežom tunela, vođena je mesecima, a posmatrači govore da je hiljade vojnika na obe strane izgubilo život.

Britansko Ministarstvo odbrane je u februaru ove godine iznelo procenu da je u dosadašnjem toku rata „poginulo ili ranjeno oko 350.000 ruskih vojnika".

U uslovima rata, nemoguće je nezavisno potvrditi ove izveštaje i brojeve.

Upravo je novoimenovani komandat ukrajinske vojske, general Aleksandar Sirski izjavio da je naredio povlačenje trupa iz Avdejevke kako bi se spasli životi.

Ukrajinski vojnici su za BBC rekli da je naređenje o povlačenju stiglo prekasno i svedoče o velikim gubicima u Avdejevki.

• Bitka za Avdejevku: Ukrajinske snage se povukle iz ključnog grada na istoku države
• Da li Rusija preokreće situaciju u Ukrajini
• Bitka za Avdejevku: Fabrika koksa pretvorena u „mlin za meso"
• „Naređenje o povlačenju je stiglo kasno": Rusija optužena za pogubljenja ratnih zarobljenika u Avdejevki

„Putin me neće zvati, nema mobilni telefon"

„On nema mobilni telefon, kako da me pozove? I ne koristim telegraf iz 1917. Neće da me zove, ne želi da završi ovaj rat", ovako je Zelenski odgovorio na pitanje novinara da li će se javiti na telefon, ako ga Putin pozove.

Odgovarajući na još jedno pitanje - da li Ukrajina gubi u ovom ratu i da li je došlo vreme za razgovor sa Putinom, on je odgovorio: „Da li je moguće razgovarati sa gluvim? Da li je moguće razgovarati sa osobom koja ubija svoje protivnike?".

On je poručio da će ukrajinska strana ponuditi „platformu na kojoj on (Putin) može da se složi da je izgubio ovaj rat i da je to bila velika greška".

„Hoće li Ukrajina izgubiti u ovom ratu? Siguran sam da ne.

„Najteže je bilo 24. februara pre dve godine. Ne postoji mogućnost da izgubimo. Ako izgubimo, nećemo postojati. Dakle, takav završetak borbe za naše živote definitivno nam ne odgovara", rekao je Zelenski.

• Beg od mobilizacije u Ukrajini: Preplivavanje opasnih reka ili lažna lekarska izuzeća
• Muškarci koji ne žele da se bore za Ukrajinu
• Ukrajinska skupština odbila predlog Zelenskog o oštrim kaznama za odbijanje mobilizacije

U nedavnom intervjuu američkom novinaru Takeru Karslonu, Putin je rekao da je ukrajinska delegacija još tokom 2022. godine potpisala sporazum na pregovorima o Istanbulu i tada bi rat već bio završen.

Ali, potpis su povukli, dodao je, kada se umešao tadašnji britanski premijer Boris Džonson, koji ih je nagovorio da odustanu.

Upitan da li misli da predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski sada uopšte samostalan da zatraži pregovore, Putin je odgovorio: „Zašto da ne? On je predsednik Ukrajine, došao je na vlast obećanjem da će okončati rat u Donbasu, ali to nije uradio".

Zelenski je, dodao je, usvojio dekret kojim se zabranjuju pregovori sa Rusijom.

„Dovoljno je da ukine taj dekret i mi smo spremni da razgovaramo, nikada nismo odbijali pregovore. Ukini dekret i to je to", rekao je ruski predsednik.

Dodao je i da od Zapada, pre svega Amerike, zavisi koliko će rat trajati.

„Ako zaista žele mir, neka prekinu da dostavljaju oružje i municiju Kijevu", rekao je ruski predsednik u prvom intervjuu nekom zapadnom novinaru od početka rata.

• Mira će biti kad Rusija ostvari ciljeve, kaže Putin
• „Ne možete da uništite naš san": Ukrajina obeležila dve godine od početka rata, skup i u Beogradu
• Intervju Takera Karlsona sa Putinom: „Zapad nas je prevario"
• „Žao mi je svakog izgubljenog života": Kako su dve godine rata promenile Rusiju

„Polovina celokupne pomoći Zapada više ne stiže"

Izjava Zelenskog o gubicima života ukrajinskih vojnika usledila je neposredno nakon što je ministar odbrane rekao da je odložena polovina celokupne dosadašnje zapadne pomoći Ukrajini odložena, što, kako je rekao, košta života i teritorije.

„U ovom trenutku, posvećenost (Zapada) ne prati i isporuku pomoći", rekao je Rustam Umerov u televizijskom obraćanju u nedelju.

Umerov je rekao da nedostatak oružja i municije dovodi Ukrajinu u još nepovoljniji položaj „u matematici rata".

„Radimo sve što je moguće i nemoguće, ali nam smanjivanje snabdevanja nanosi štetu", rekao je on.

Getty Images

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus upozorio je u novembru da planovi za isporuku milion artiljerijskih granata do marta neće biti ispunjeni.

U januaru je Evropska unija (EU) saopštila da će nešto više od polovine ovih sredstava stići u Ukrajinu do roka i da pun obećani iznos neće biti prebačen do kraja 2024.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj okrivio je nedostatak proizvodnih kapaciteta, ali je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao da saveznicipojačavaju proizvodnju.

Kijev je često zamerao zapadnim saveznicima da ne dostavlja dovoljno oružja, municije i vojne opreme da bi mogao da se odupre Rusiji.

Zelenski je govorio da je prošle godine odlagana ukrajinska kontraofanziva upravo nedostatak oružja.

Ta kontraofanziva, kada je počela, nije donela Kijevu nikakve rezultate.

I za gubitak Avdejevke, Zelenski je delimično okrivio slabljenje zapadne podrške u oružju.

Predsednik SAD Džozef Bajden okrivio je Kongres da je zbog blokade novog paketa vojne pomoći Ukrajini od 60 milijardi dolara dovelo do pada Avdejevke.

Iz Brisela su rekli da su za dve godine, Kijevu dali čak 160 milijarde pomoći.

Pomoć Amerike takođe se meri u desetinama milijardi dolara.

• Zelenski napustio Vašington praznih ruku, republikanci ne menjaju stav
• Ukrajina smanjuje vojne operacije jer pomoć presušuje
• Novogodišnji poklon za Ukrajinu iz Amerike, ali šta će biti u 2024.

Uprkos kašnjenju u dostavljanju nove pomoći, ukrajinski premijer je zvučao optimistično.

„Duboko smo uvereni da Sjedinjene Države neće napustiti Ukrajinu u smislu finansijske podrške i vojne, oružane podrške", rekao je Denis Šmijal u nedelju.

Zapadni lideri bili su u subotu u Kijev kako bi izrazili solidarnost sa Ukrajinom na dan obeležavanja dve godine od početka rata.

Svi su rekli da će ostati uz Ukrajinu.

BBC

Zapadni zvaničnici tvrde da se ne muči samo Ukrajina sa sredstvima za nastavak ratovanja, već i Rusija.

Oni tvrde da i Rusija ima problema da obezbedi dovoljno municije i oružja.

Kapaciteti ruske domaće proizvodnje municije trenutno su nedovoljni za zadovoljenje potreba ukrajinskog sukoba", tvrdi neimenovani zapadni zvaničnik.

U međuvremenu, šef ukrajinske službe bezbednosti rekao je u nedelju da je prošle godine „otkriveno 47 ruskih špijunskih mreža koje deluju u Ukrajini".

Vasil Manjuk je dodao da je više od 2.000 osumnjičenih „izdajnika" uhapšeno od početka ruske invazije.

Pogledajte i ovaj video: Opasan beg od mobilizacije u Ukrajini

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom