U Severnoj Makedoniji, 26. februar jedan je od onih datuma kada se svi sećaju gde su tačno bili, šta su u tom trenutku radili i ko je bio sa njima.

Radmila Šekerinska, bivša premijerka ove zemlje, bila je u Dablinu, irskoj prestonici, da bi podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji (EU).

„Jedan od ljudi iz obezbeđenja mi je pokucao na vrata hotelske sobe, pozvali su me da izađem i otišla sam kod ostalih iz delegacije", priseća se Šekerinska u razgovoru za BBC na srpskom.

„Tamo su nam rekli... I nismo mogli da verujemo."

Tog jutra 2004. godine, na putu od Skoplja do Mostara, neposredno pred sletanje, pao je avion koji je makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog prevozio na međunarodnu konferenciju.

• Od ruševina do „grada solidarnosti“: Kako je zemljotresom razoreno Skoplje pomirilo svet tokom Hladnog rata
• Ohridski sporazum, 20 godina kasnije: Priča o ratu koji nije proključao
• Kako su Srbi i Makedonci ponovo postali prijatelji

„Prva pomisao mi je bila da smo svi mogli da budemo u tom avionu", nastavlja Šekerinska.

„Na sednici vlade imali smo diskusiju ko će sve biti sa predsednikom, a ko ide u Dablin."

Pored Trajkovskog, koji je 2001. odigrao značajnu ulogu u mirnom rešavanju sukoba albanske Oslobodilačke nacionalne armije i makedonskih snaga bezbednosti, u avionu je bilo još osam ljudi i niko nije preživeo.

Poginuli su Dimka Ilkova Bošković, portparolka Trajkovskog, njegovi savetnici Risto Blaževski i Anita Lozanovska, predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Mile Krstevski i dvojica telohranitelja, Boris Velinovski i Ace Božinovski, kao i pilot Marko Markovski i kopilot Branko Ivanovski.

O padu aviona sprovedene su dve istrage, ali nikakav postupak nije pokrenut.

„Uvek je teško u februaru, da vam pravo kažem", kaže Eleonora Blaževska, ćerka Rista Blaževskog, za BBC na srpskom.

„Samo nekako čekaš da prođe taj dan."

Pad

„Probudila sam se tog jutra i nisam mogla da dišem, znala sam da nešto nije u redu", priseća se 56-godišnja Blaževska.

„Imala sam ono što ljudi kažu, grudku u grudima."

Bila je, kako kaže, veoma vezana za tatu, dugogodišnjeg diplomatu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), kasnije i prvog vršioca dužnosti ambasadora nezavisne Makedonije u Rimu.

„Borila sam se par sekundi za vazduh i to je verovatno baš to vreme kada se događalo."

Ubrzo je saznala da je avion pao u području Stoca i Berkovića u Bosni i Hercegovini, kako su mediji objavili.

„Nada se čovek uvek, očekuje poziv da su živi, ali sam nekako znala da je to definitivno."

Tog jutra, zazvonio je i telefon Zorana Jolevskog, dugogodišnjeg šefa kabineta Trajkovskog, koji je početkom februara napustio tu funkciju.

„Rekli su mi šta se desilo i odmah sam otišao u kabinet, da vidimo šta može da se uradi", navodi 65-godišnji Jolevski za BBC na srpskom.

„Ništa nismo znali, samo da je avion pao, tako da smo koristili sve moguće veze da ga pronađemo."

U potragu su se odmah uključili i zvaničnici Bosne i Hercegovine (BiH), kao i mirovne NATO snage, u tom trenutku i dalje sa zadatkom da štite Dejtonski sporazum, kojim je okončan rat u bivšoj Jugoslaviji.

• „Video se kraj Jugoslavije, nije bilo nazad": Nezavisnost Makedonije - tri decenije kasnije
• Kiro Gligorov, predsednik koji je Makedoniji doneo nezavisnost bez ispaljenog metka
• Vasil Tupurkovski za BBC: „Zapad je dozvolio rat u Jugoslaviji, sada ga ne dozvoljava”

„Oblast pretrage je planinska, prepuna mina i bez mnogo puteva, što kada se upari sa vremenskim neprilikama i veličinom područja, operaciju čini izuzetno izazovnom i teškom", naveo je tada Dejv Saliven, portparol NATO.

Veliki broj ljudi je pretraživao oblast, podignuti su i helikopteri, ali aviona nigde nije bilo.

Kada je pao mrak, pretraga iz vazduha je obustavljena.

„Kada se izgubi predsednički avion, to je velika stvar i prvi sati su najvažniji, ali niko više od 24 sata nije mogao da ga nađe", kaže Jolevski.

Kakva je bila atmosfera u kabinetu?

„Neki su smatrali da se to nije desilo, da jednostavno nije istina, drugi da su neki možda preživeli, ali svi su bili iznenađeni. Bio je to šok za celu državu."

Ko je bio Boris Trajkovski?

• Rođen je 25. juna 1956. u Strumici;
• Diplomirao je pravo u Skoplju, potom i studirao teologiju u Americi;
• U politiku je ušao početkom devedesetih, po proglašenju nezavisnosti Makedonije od SFRJ, kada postaje deo VMRO-DPMNE, jedne od najvećih makedonskih partija;
• Prvo se bavio lokalnom politikom u Skoplju, da bi 1998. postao zamenik ministra spoljnih poslova;
• Za predsednika Makedonije izabran je 1999, sa 43 godine, kada je na izborima pobedio Tita Petkovskog, kandidata Nove socijaldemokratske partije, koji je o padu aviona i Trajkovskom odbio da priča za BBC na srpskom;
• Pobedu mu je donela podrška etničkih Albanaca u poslednji čas, pisao je BBC posle smrti Trajkovskog, opisujući ga kao „lidera nove generacije sa prozapadnim stavovima", koji je želeo da Makedonija postane članica EU i NATO;
• Tokom sukoba albanske Oslobodilačke nacionalne armije i makedonskih snaga bezbednosti iz 2001, koji su pretili da prerastu u građanski rat, insistirao je na mirnom rešenju, što je odigralo veliku ulogu u potpisivanju Ohridskog mirovnog sporazuma, navodi se u tom tekstu;
• Manjinski Albanci, Turci i Goranci u Makedoniji zbog toga su ga videli kao predsednika koji se zauzimao za prava svih građana, pisao je 2004. BBC.

Pronađen avion

Olupina aviona pronađena je tokom jutra 27. februara, čitavih 24 časa po gubitku kontakta sa kontrolnim tornjem.

„Mesto pada je locirano, ali nema potvrde o sudbini predsednika Trajkovskog i njegove delegacije", naveli su odmah iz kancelarije Predsednika.

Međutim, Mirsad Teskeredžić, koordinator spasilačkog tima, ubrzo je potvrdio da nema preživelih.

„Sva tela su pronađena", rekao je kratko.

U Makedoniji je proglašena trodnevna žalost, zastave su spuštene na pola koplja, dok su građani ispred predsedničke kancelarije počeli da pale sveće.

Izvor: BBC News na srpskom