01.01.2025.
8:55
Kako je nastao Polo: "Naša koka nosi zlatna jaja, iz kojih VW zatim uzgaja piliće" FOTO
Tim rečima je 1974. godine vodeći inženjer u Audiju sa dozom ironije opisao maćehinski odnos Volkswagena prema Audiju.
VW Polo je bio samo jedan od klonova kojima je Volkswagen, uz minimalne troškove, definisao nove klase u svom proizvodnom programu.
Prvo je Volkswagen 1973. predstavio Passat, koji je u suštini bio Audi 80 u formi karavan-limuzine, zatim je tu platformu sa mehanikom iskoristio Golf, potom Scirocco, da bi na kraju, na osnovu Audija 50, nastao Volkswagen Polo.
Glavni "genetičar" u ovom slučaju bio je novi direktor Volkswagena, Rudolf Leiding, koji je 1971. godine prešao na tu poziciju upravo sa čela Audija, kompanije koju je podigao iz pepela.
Leiding je bio ključna figura za novi pravac Volkswagena na tržištu, uvodeći trajno prednji pogon i motore sa vodenim hlađenjem u nove modele.
VW Polo je nastao u okolnostima naftne krize, kada su kupci tražili jeftinija alternativna rešenja kako bi zadržali dragocenu mobilnost.
Prvi adekvatan odgovor Volkswagena na segment malih gradskih automobila bio je Audi 50, predstavljen u septembru 1974. Dizajn ovog modela delo je Nucija Bertonea i Marčela Gandinija, koji su nemačkom proizvodu dodali dozu mediteranskog šarma.
Bio je, za to vreme, moderan automobil, sa poprečno ugrađenim motorom, prednjim pogonom, preklopivim naslonima zadnjih sedišta i velikim trećim vratima prtljažnika.
Volkswagen je zatim prilagodio ovu uspešnu kombinaciju svojim potrebama, stvarajući VW Polo.
Ime Polo asociralo je na timsku igru u kojoj igrači na konjima udaraju loptu palicama, a moglo je biti povezano i sa Markom Polom, prvim svetskim putnikom i istraživačem u modernom smislu.
Polo je bio pozicioniran u istoj cenovnoj klasi kao i Buba, sa motorima sličnih performansi, ali sa pola metra manjom dužinom.
Bio je zamišljen kao jednostavna i univerzalna alternativa Bubi, nudeći prednji pogon, veći prtljažnik i udobniju vožnju.
Auto je imao identičnu karoseriju i mehaniku kao Audi 50, ali sa spartanskom opremom i slabijim motorima, što ga je činilo oko 10% jeftinijim.
Kupcima su uskraćeni svi suvišni detalji, poput hromiranih elemenata, tapacirunga od kvalitetnih materijala ili dodatnih funkcionalnosti.
U osnovnoj verziji nije bilo nikakvog hroma na branicima, retrovizorima niti bočnim lajsnama. Tek sa oznakom L dolazili su dodatni luksuz, poput suvozačkog štitnika od sunca, teleskopskog amortizera na poklopcu prtljažnika i dve brzine ventilatora i brisača.
Polo je imao sve što je bilo potrebno za sigurnu vožnju, ali ništa više od toga.
Unutrašnjost Pola nudila je više prostora nego što se spolja moglo pretpostaviti, dok su sedišta obložena tankim materijalom pružala minimalnu podršku pri većim brzinama.
Prtljažnik je zahvaljujući preklopivim zadnjim sedištima rastao sa osnovnih 284 litra na skoro karavanskih 640 litara, čime je značajno nadmašivao Bubu.
Motori su počinjali sa snagom od 34 KS, a do kraja prve generacije dostigli su 60 KS u modelu Polo GT, predstavljenom 1979. godine, sa motorom iz Golfa, spojlerima i širim gumama.
Naftna kriza donela je Polo Formel E sa 50 KS, štedljivijom varijantom sa produženom četvrtom brzinom, što je omogućavalo uštedu goriva od čak 26%.
Statistika pokazuje da su kupci prve generacije najčešće birali motor sa 40 KS i osnovnu opremu.
- Volkswagen Polo: Pola veka tradicije, da li ste ga i vi vozili?
- Popularnom hečbeku produžili život za najmanje pet godina
Do danas, Volkswagen Polo je proizveden u preko 14 miliona primeraka u šest generacija, redefinišući klasu.
Tokom 45 godina, od početnih 3.500 mm dužine narastao je na 4.053 mm, čime je "mali" Volkswagen definitivno odrastao!
Komentari 3
Pogledaj komentare Pošalji komentar