Kako je nastao makadamski put i ko ga je izmislio

Prašina, blato, zemlja, kamen – često sve to zovemo "makadam", glavno da je put i da negde vodi. U ovom kontekstu, čak i pitanje iz naslova deluje besmisleno. Međutim, makadam je mnogo uži pojam.

U 19. veku ljudima su stvarali probleme neravni putevi za kočije. Škot Džon Loudon Makadam (McAdam) postavljen je za geodeta u putarskom preduzeću Bristol Turnpike Trust 1816. godine, piše Revijahak.

Počeo je da obnavlja nefunkcionalne puteve koristeći lomljeni kamen sa šljunkom na čvrstoj podlozi od većih komada kamena.

Njegovi novi putevi su bili ispupčeni. Ovo je omogućavalo da kišnica može brže da se slije sa puta, umesto da prodre dublje u strukturu.

Shutterstock/Melnikov Dmitriy

Mnogi su to prepoznali kao najveći napredak u izgradnji puteva još od Rimljana pre skoro 2.000 godina. Proces će kasnije postati poznat kao "makadamizacija" ili jednostavno "makadamski put".

Prvi sloj kolovoza bio je debeo oko 20 cm, a kamenje nije bilo veće od 7,5 cm. Gornji sloj je bio debeo 5 centimetara i sastojao se od kamenčića veličine 2 cm.

Važnost veličine kamena od 2 cm bila je u tome što je kamenje trebalo biti manje od širine gvozdene oplate točkova tadašnjih kočija.

Krajem 19. veka po Makadamovim inovacijama izgrađene su najznačajnije saobraćajnice i po njemu su nazvane – makadam.