"Fantomski zastoji": Kako nastaju gužve na auto-putevima

Često smo svedoci velikih gužvi koje nisu izazvane saobraćajnim incidentima, niti radovima, niti višestrukim povećanjem obima saobraćaja. Ova saobraćajna pojava nazvana je fantomskom saobraćajnom gužvom, a na njenu pojavu utiču brojni faktori.

Takozvani darni talasi nastaju smenom naglog ubrzanja i naglog usporavanja, što se dešava ako se vozilo povremeno kreće brzinom koja je veća od prosečne brzine saobraćajnog toka.

Shutterstock/ddisq

Osim toga, u vožnji auto-putem mnogi koriste samo preticajnu traku, što često uslovljava nepoštovanje bezbednog rastojanja i vožnju "na repu" vozila ispred, što posledično izaziva kočenje velikog broja automobila.

Talas se lančanom reakcijom prenosi na zadnji deo kolone, gde su vozila prinuđena da zaustave jer nije dovoljno samo da uspore, piše Revijahak.

Austrijanci su na ovaj problem odgovorili tako što je obavezan povratak u voznu traku (iz preticajne) ako se može koristiti duže od 20 sekundi.

Dalji uzrok fantomskih saobraćajnih gužvi je efekat leptira, koji se odnosi na prelazak u saobraćajnu traku koja je očigledno protočnija.

Takvo ponašanje u saobraćaju doprinosi usporavanju ne samo u traci iz kojeg vozilo izlazi, već i u onoj u koju se uključuje, a u uslovima povećane gustine saobraćaja, kada je razmak između vozila na aut-putu manji od 35 m, nastaje zastoj.

Bespotrebno kočenje

Prekomerna upotreba kočnice tokom vožnje auto-putem takođe može izazvati talas kočenja koji usporava saobraćaj i može kulminirati zastojem.

Uočavanje aktiviranja stop svetala na vozilu ispred signalizira opasnost zbog čega mnogi vozači automatski pritiskaju kočnicu. Ako vozač ispred samo lagano dodirne kočnicu, svi oni iza njega prinuđeni su da koče intenzivnije od svog prethodnika.

Shutterstock/Kichigin

Da bi se uskladio odvijanje saobraćaja, potrebno je pratiti širu saobraćajnu situaciju, a ne samo vozilo ispred sebe, držati bezbedno odstojanje i održavati konstantnu brzinu vožnje ili je regulisati otpuštanjem pedale gasa i kočenjem motora ako neophodno.

Vikend vozači i radoznalci

Tokom letnjih meseci na autoputevima se može videti značajan broj vikend vozača. Ovaj termin se odnosi na vozače koji retko voze i, zbog sopstvenog vozačkog neiskustva i nesigurnosti, kreću se presporo, što primorava druge da usporavaju, usklađuju sopstvenu brzinu kretanja i pretiču.

Česta pojava na auto-putevima je tzv rubbernecking, odnosno fenomen radoznalaca koji usporavaju kako bi osmotrili saobraćajnu nezgodu koja se dogodila u suprotnom smeru i tako izazovu fantomsku gužvu na strani puta gde nema problema.

Shutterstock/Michael Gancharuk

S obzirom da u ovakvim situacijama vozači skreću pogled sa puta, usled rasejanosti često sami izazivaju saobraćajne nezgode.

Na primer, ako je brzina kretanja 110 km/h, potrebno je samo tri sekunde da se pređe put čija je dužina ekvivalentna dužini fudbalskog terena.

Zato na britanskim auto-putevima poslednjih desetak godina postoji praksa da se mesto saobraćajne nezgode ogradi ekranima koji sprečavaju nastanak fantomskih saobraćajnih gužvi i incidentnih situacija na suprotnoj strani kolovoza.

Nepoznavanja saobraćajne mreže kojom se krećete

U blizini raskrsnica i odmorišta često nastaju gužve. Široko rasprostranjena dostupnost aplikacija za navigaciju je imala izuzetno pozitivan uticaj na mobilnost, ali uprkos tome, često dolazi do usporavanja, naglog kočenja i preusmeravanja u poslednjem trenutku u blizini raskrsnica i izlaza sa auto-puta zbog nepoznavanja saobraćajne mreže.

Da biste stigli tamo, preporučljivo je da se informišete o ruti putovanja pre polaska. Takođe, velika posećenost odmorišta na auto-putevima, posebno, onih na kojima se nalaze popularni restorani brze hrane, podrazumeva ponovno uključivanje znatnog broja vozila u saobraćaj na istom mestu, što takođe rezultira usporavanjem i čestim zastojima u saobraćaju.

Zajednički imenitelj svih problema - čovek

Može se zaključiti da je zajednički imenitelj uzroka fantomskih zastoja čovek.

Iako je ljudska procena udaljenosti i razmaka daleko od kompjuterske preciznosti ili osećaja za distancu urođenog pticama koje u okviru jata lete u savršenim formacijama, promenom vozačkih navika ipak možemo doprineti kako optimizaciji propusne moći saobraćajnice, tako i bezbednosti na putu i, posledično, kraćem vremenu putovanja.

Da ponovimo: potrebno je držati bezbedno rastojanje, održavati stalnu brzinu vožnje, menjati trake kada je to potrebno, ostati fokusiran i pratiti saobraćajnu situaciju ispred i iza sebe i informisati se o trasi saobraćaja pre polaska.

Shutterstock/orinocoArt

Konačno, rešenja koja se pominju u ovom kontekstu su uvođenje sistema za inteligentno upravljanje saobraćajnim tokovima, koji podrazumeva promenljiva ograničenja brzine koja istovremeno obezbeđuju protok i upozoravaju na opasnost od naletanja na kolonu vozila kako bi se izbeglo izazivanje sekundarni incidenti, i uvođenje autonomnih vozila koja savršeno matematički izračunavaju rastojanje između automobila i postižu optimalnu brzinu kretanja koja je u skladu sa prosečnom brzinom saobraćajnog toka.