Zašto Skandinavija vodi u električnim vozilima?

Taj trend se u pojedinim državama dešava sporije, dok u Kini i značajnom broju evropskih država se odvija brže od svetskog proseka. Međutim, svake godine u samom vrhu svetske rang liste po udelu električnih vozila u ukupnom broju prodatih vozila nalaze se grupa identičnih država.

Na prva dva mesta po udelu kupljenih električnih vozila od svih novih prodatih automobila se nalaze Norveška i Švedska, dok su u prvih osam i Danska i Finska.

Postavlja se pitanje zašto u nekolicini nordijskih država električna vozila imaju ovoliku popularnost, uključujući faktor da je Norveška jedan od najvećih evropskih proizvođača nafte i gasa, a ujedno najefikasnija u primeni električnih vozila. Postoji nekoliko faktora zašto se nordijske države visoko rangiraju u ovoj kategoriji i zašto će biti sve važnije za evropsko tržište.

Za početak, udeo električnih vozila u prodatim novim automobilima tokom prethodne godine je u svetu bio malo iznad 15% po podacima BloombergNEF. To znači da je okvirno svaki šesti prodati nov automobil u svetu bio na ovoj pogon, što je velika promena u odnosu na početak 2010-ih kada je udeo bio tek oko 1%.

Međutim, kada se brojke iz 2024. analiziraju nordijske države, brojke mogu delovati prilično iznenađujuće. U Norveškoj su prethodne godine skoro sva nova prodata vozila bila na električni pogon, odnosno preciznije gledano njihov udeo je bio neverovatnih 91,6%. Švedska se našla na drugom mestu sa udelu vozila na pogon baterija sa 60%, da bi i u slučaju Finske i Danske taj udeo bio na nivou svakog trećeg prodatog automobila.

Dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu taj udeo tek malo iznad svetskog proseka, a u bogatoj Americi čak i ispod svetskog proseka (oko 11%), nordijske države postavljaju svetske rekorde.

Shutterstock/ddisq

Da li je sve u bogatstvu?

Iako će mnogi ove odluke nordijskih kupaca pripisati visokom stepenu bogatstva po glavi stanovnika, to nije najispravniji ugao gledanja. Primera radi, Švajcarska, SAD, Kanada, Luksemburg, Katar ili Australija imaju viši BDP po glavi stanovnika od Norveške ili Švedske, a u ovim državama primena električnih vozila je čak ispod svetskog proseka, a daleko ispod ove dve države.

Iako visok standard u nordijskim državama omogućava potrošačima da kupe električna vozila koja su (još uvek) u proseku skuplja od vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje, to nije glavni faktor. Veliki uticaj na odluku prosečnog potrošača o ovom pitanju imaju i faktori poput: državne poreske politike i regulativa, ekološke svesti kod građana i značajno poboljšane infrastrukture za ovaj tip vozila u Skandinaviji.

U ostalim bogatim državama uglavnom fali barem jedno od navedena tri faktora, a u pojedinima čak i sva tri.

Kada se radi o svesti, klimatske promene su ključno pitanje u nordijskim zemljama, gde javno mnjenje snažno podržava hitno delovanje za rešavanje ekoloških pitanja. Istraživanja dosledno pokazuju da su klimatske promene visoko rangirane među problemima javnosti u ovim zemljama, što odražava široku društvenu posvećenost održivosti.

Shutterstock/buffaloboy

Na primer, anketa Nordijskog saveta ministara iz 2023. pokazala je da preko 80% Norvežana, Šveđana i Danaca smatra klimatske promene velikom pretnjom budućim generacijama. U Švedskoj, 72% ispitanika u anketi Kantar Sifo (2022) reklo je da veruje da su klimatske promene najhitniji globalni izazov, pozicionirajući zemlju kao jednog od svetskih lidera u zabrinutosti javnosti o pitanjima životne sredine.

To motiviše građane da daju i svoj doprinos smanjenju zagađenja, tako što će se prebacati na vozila sa održivijim gorivima. U drugim zapadnim zemljama, poput Kanade, SAD-a ili Australiji, taj udeo građana u anketama je na oko 60%, što manje motiviše građane da donose ekološke odluke.

Brojne pogodnosti za EV

Sa druge strane, osim svesti, nordijski građani imaju brojne pogodnosti ukoliko se odluče za ovaj vid vozila u odnosu na tradicionalne pogone. Državne poreske politike i propisi idu u velikoj meri u korist takve odluke. Norveška recimo kažnjava automobile na benzin i dizel visokim porezima, dok izuzima električna vozila od poreza na uvoz i dodatu vrednost kako bi ih učinila privlačnijima, iako su neki nameti ponovo uvedeni 2023.

Vlada ove države je sebi nametnula cilj da do kraja ove godine ukine prodaju novih vozila na fosilna goriva. Iako je 2017. ovaj postavljeni cilj delovao kao fantazija, sada postaje realnost skoro pa i bez direktne zabrane. Međutim, osim podsticaja za kupovinu, norveške vlade su godinama davale povoljnosti za kupovinu ovih vozila i kroz besplatan parking, dozvolu korišćenja traka za autobuse, izuzeća od putarina i PDV-a.

Brzi rast njihove primene je naveo i tradicionalne pumpe da dodaju što više punjača za ova vozila, a i majstorske radionice za automobile su sve više investirale u treninge i opremu za popravljanje baterija. Dosta slična politika, samo u manjem obimu, primenjena je i u Švedskoj, Danskoj i Finskoj, od državnog plaćanja 25% vrednosti električnog vozila u Danskoj, finansijske podrške za instalaciju punjača kod kuće  u Finskoj ili Norveškoj identičnih podsticajnih programa u Švedskoj.

Važan faktor je i što ove države nemaju veliku proizvodnju automobila, ali imaju interes u ekološkoj revoluciji cele industrije, jer imaju važne resurse ili elemente bitne za električna vozila. To je omogućilo ovim državama da mahom nemaju jak lobi proizvođača automobila, ali imaju jak lobi kompanija koje se bave rudarstvom, preradom ruda i proizvodnjom baterija potrebnih za električna vozila.

Volkswagen

Resursi zlata vredni

Norveška ima jedne od najvećih rezervi retkih elemenata Zemlje (REE) ključnih za proizvodnju baterija i potpisala je sa Evropskom unijom sporazum o kritičnim sirovinama i lancima snabdevanja za električna vozila. Finska rudari i obrađuje kobalt, nikl i bakar, kao ključne minerale za baterije, a uskoro će kroz litijumski projekat rudnika "Keliber" i postrojenja za obradu ovog minerala "Kokola" biti važan faktor u evropskoj proizvodnji električnih vozila.

Švedska je država iz koje dolazi najveći evropski proizvođač litijumskih baterija Nortvolt, koji iako se trenutno suočava sa velikim problemima, bio je najuspešnija baterijska kompanija iz Evrope po obimu generisanih sredstava investitora.

Ukupno gledano, nordijske države su imale interesa, ali i autentične želje da u sferi električnih vozila i održivijeg pristupa saobraćaju izvrše značajan zaokret. On je u ozbiljnijem obimu krenuo početkom 2010-ih i tek sada tokom 2020-ih daje ozbiljnije rezultate koji se mere u vrhu svetskih rang lista.

Ovo je važno i iz ugla industrije električnih vozila, jer bi dugoročno gledano uspeh primene celokupne tehnologije i adaptacije infrastrukture u ovoj nekolicini država bio uspešna studija slučaja da je ovakva ekološka revolucija moguća. Dokle god ne postoji praktičan primer država koja je elektrifikovala skoro pa celokupan vozni park i saobraćaj funkcioniše bez problema, a štetne emisije iz sektora transporta su smanjene, do tada će uvek postojati skepticizam značajnog dela kupaca.

Međutim, primer Norveške, a i drugih skandinavskih zemalja, biće izvesno primer koji će se iz ugla struke u velikoj meri proučavati i u budućnosti.