Električni automobili su "preskupi" – Nemci neke plaćaju i 80% više od benzinske braće

Uz to, trgovci uz već skuplje e-automobile nude slabiji rabat nego uz benzinske, tako da su uzroci promene udela očigledni, naveo je ekspert za autoindustriju Ferdinand Dudenhefer u novoj studiji tržišta.

Dudenhefer je za istraživanje poredio cene, uz popuste, 20 najprodavanijih modela električnih automobila i njihovih benzinskih pandana.

Uračunao je cene, odnosno popuste koje prodavci novih vozila oglašavaju na internetu. Prosečna cena e-automobila je 45.040 evra, a popust 12,9 odsto, tako da su kupci u proseku nove automobile na električni pogon plaćali 39.236 evra.

Uporedivi benzinski modeli prosečno koštaju 38.228 evra, pre popusta od 15 odsto. Sa rabatom, prosek pada na 32.355 evra, dakle bezmalo 7.000 manje nego električne braće.

"Zanimljivo je da nemački proizvođači premijum automobila, posebno BMW, drže malu razliku u ceni električnih i benzinskih modela," ukazao je Dudenhefer.

Prodavci pristupačnijih automobila, na primer Opela, drugačije rezonuju.

Tako je, na primer, električna Corsa bila 13.633 evra, ili 79 odsto skuplja od benzinske. Drugi Opelov model, Mokka, bila je 9.411 evra ili 35 procenata skuplja u e-varijanti. Slično je u ponudi Pežoa, Nisana i kineskih proizvođača.

Uz takve cene, "električni automobili ostaju preskupi prosečnom potrošaču."

Opel i Peugeot su tako u prvih sedam meseci 2024. u Nemačkoj prodali samo jedan električni na 19 benzinskih automobila. Udeo e-automobila u prodaji od početka godine do kraja jula bio je 12,2 odsto.

Zanimljivo je da u prodaji BMW e-automobili imaju udeo od 16,7 odsto, a slično je sa Mercedesom.

Dudenhefer to pripisuje relativno maloj razlici u ceni između električnih i benzinskih modela. Na primer, BMW X1 je samo 2.260 evra ili šest odsto skuplji kada je električni.

Inače, prodaja e-automobila je od početka godine popustila sa istekom državnih subvencija građanima i firmama uz kupovinu tih vozila.