Šta građani Srbije misle o električnim automobilima

Kada se posmatra državna statistika o broju električnih vozila u Srbiji, na prvi pogled može delovati da ovih automobila u Srbiji nema puno. Početkom 2024. u našoj zemlji bilo je registrovano nešto iznad 2500 električnih automobila i skoro 15 000 hibrida. To je još uvek manje po glavi stanovnika nego unutar Evropske unije, ali predstavlja rast od oko 80% u odnosu na prethodnu godinu, koja je takođe zabeležila visoku stopu rasta u odnosu na 2022.
Unutar EU udeo različitih tipova električnih vozila došao je do skoro 15% u 2024. i takođe ima tendenciju rasta, te se postavlja pitanje da li će se i u našoj zemlji ove brojke doći do navedenog udela.

Iz tog razloga, naša organizacija Novi treći put je u svom martovskom terenskom istraživanju o stavovima građana oko zelene tranzicije Srbije postavila i nekoliko pitanja iz ovog domena. Anketa je sprovedena terenski na uzorku od 1265 ispitanika na teritoriji cele Srbije od 1. do 10. marta i sadržala je nekoliko pitanja koja se tiču upotrebe električnih vozila u Srbiji i potencijalnih glavnih prepreka koje građani vide.

Za početak, upitali smo građane da li razmatraju kupovinu električnog vozila u budućnosti i 32% njih dalo je potvrdan odgovor, odnosno da bi razmotrilo takvu kupovinu. Takođe, upitali smo preostale dve trećine ispitanika koji je glavni razlog zašto ne razmatraju takvu kupovinu i najčešći razlog navedeno je da ne voze sa 46%. Kada se iz uzorka izbace ljudi koji ne voze, dolazi se do zaključka da čak oko 47% vozača razmatra kupovinu električnog
automobila u budućnosti, što je slično evropskim prosecima anketa o sličnim pitanjima.

Nenad Ćosić

Osim ljudi koji ne voze, pa iz tog očiglednog razloga ne razmatraju kupovinu električnog vozila, kod ispitanika su se izdvojila tri najvažnija faktora kao prepreke. Njih 30% navelo je visoku cenu kao glavnu barijeru, a to se u višim procentima javilo kod ispitanika mlađih od 30 godina i ljudi zaposlenih u javnom sektoru.

Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA) prosečna cena električnih vozila je u svetu od 2013. do 2023. pala za skoro 40 odsto, gde najveće zasluge ima drastično uvećana svetska proizvodnja baterija i komponenti za njih. Međutim, uprkos tome, za oko 1/3 ispitanika koji ne razmatraju kupovinu električnog vozila u budućnosti, cena je za srpske uslove još uvek visoka. Ova prepreka će potencijalno opadati sa trenutnim trendovima na tržištu, gde najveći svetski automobilski konglomerati ciljaju proizvodnju električnih modela koji će koštati oko 20 000 evra, a sa državnim podsticajima za kupce i ispod toga. Takve modele planiraju uskoro zapadni brendovi Stellantis, Tesla, Volkswagen, dok ih kineski BYD već proizvodi.

Naši ispitanici kod električnih automobila imaju i delimičnu sumnju vezanu za samu tehnologiju, gde takvu barijeru za kupovinu vidi 14% ispitanika, a još njih 7% ne bi kupilo ovakvo vozilo, jer smatraju da ne postoji dovoljna infrastruktura za njih. Svi ostali razlozi nalaze se zbirno na oko 3%, što znači da za bržu ekspanziju električnih vozila u Srbiji, tri najveće barijere predstavljaju: visoka cena, manjak poverenja u tehnologiju i manjak
infrastrukture (prvenstveno punjača).

Nenad Ćosić

Međutim, uprkos tome oko 47% vozača u Srbiji bi ih svakako razmotrili. Pretpostavlja se da će se pitanje infrastrukture za ovaj vid vozila poboljšati u naredne četiri godine, jer je zakonskom regulativom uvedena obaveza da sve benzinske stanice do 2028. imaju minimum punjača i za ova vozila.

Kada se radi o faktoru manjka poverenja u navedenu tehnologiju, on je značajno prisutniji kod naših učesnika ankete koji imaju više od 45 godina, a zanemarljiv kod mlađih od 30 godina. Kada se radi o demografskim grupama kod kojih su ova vozila najpopularnija i koje ih i sada razmatraju, postoji nekoliko njih koje imaju najveći udeo našeg uzorka. Naši ispitanici kojiimaju od 18 do 29 godina bi razmotrili kupovinu električnog vozila sa 55%, a oni koji imajuod 30 do 44 godine sa 51%.

Aleksandar Bursać

Naši anketni rezultati govore da su električna vozila natpolovično popularna među ljudima koji su u anketi označili da su zaposleni u privatnom sektoru ili da su preduzetnici, dok je nešto niža kod ljudi zaposlenih u javnom sektoru i najniža kod penzionera i poljoprivrednika. Električna vozila su za oko trećinu popularnija u Beogradu nego na nivou cele Srbije, a za čak 50% više kod ispitanika koji imaju obrazovanje više od srednje škole.

U globalu, pitanja i sumnje oko električnih vozila u Srbiji prate obrasce koji su postojali u zapadnim državama u anketama od pre 10ak godina. Dalji globalni pad njihovih cena, poboljšanje infrastrukture i povećanje broja punjača, uz njihovu proširenu primenu može do kraja decenije da smanji razliku u njihovoj upotrebi koja postoji u odnosu na prosek EU.

Deluje da je javno mnjenje u Srbiji načelno zainteresovano za takvu promenu voznog parka,
ali da su potrebne još pojedine promene da bi brojevi potencijalnih kupaca dalje rasli.

Dimitrije Milić, doktorand političkih nauka