DW: Sajam u čast smrti klasičnog automobila, ali i kraj auto-salona kakve smo poznavali?
Nekada najveći svetski sajam automobila preselio se iz Frankfurta u Minhen. Iako automobilska branša već radi na prelasku na električni pogon, očekuju se protesti i hiljade policajaca.
Zaista se radi o novom početku i to iz više razloga. Međunarodna izložba automobila (IAA) je prvi sajam od početka pandemije koji se održava uz prisustvo publike.
To je pozitivan znak za sajamsku branšu koja je po sopstvenim navodima od početka pandemije pretrpela gubitke od četrdeset milijardi evra. Ali, ovo je novi početak i za sam IAA, jednu od najvećih smotri takve vrste na svetu, piše Dojče vele.
Pokrenut u Berlinu, gde je opstao pola veka, i nakon gotovo sedam decenija u Frankfurtu, ovaj sajam se seli na novu lokaciju.
Naime, nakon razočaravajućeg sajma pre dve godine, organizator, Savez nemačke automobilske industrije, odlučio je da ovoj manifestaciji da novi elan preseljenjem u Minhen kao jednu od nemačkih automobilskih prestonica.
No ne radi se samo o promeni mesta održavanja nego i o novom konceptu.
"Puko pokazivanje automobila više nije dovoljno kako bi privuklo posetioce. Zato se IAA odlučio na eksperiment", kaže stručnjak za automobilsku industriju Peter Fus iz konsultantske kuće EY.
Hibridni sajam
Glavno pitanje koje se postavlja na sajmu je: "Šta će nas pokretati u budućnosti?".
Automobil je ovde samo delić složene slike moderne mobilnosti. Tu su električni trotineti, ali i bicikl i tramvaj ili autonomni sistemi za prevoz putnika.
IAA Mobility se zove nova verzija sajma koji želi da bude hibridni sajam. Osim na minhensko sajmište na severu grada, izložba ulazi na trgove bavarske metropole.
Sajam i grad su povezani takozvanom Plavom linijom na kojoj će se testirati razni saobraćajni i prevozni koncepti.
Ovaj koncept, koji poprilično odudara od klasičnog štimung sajmova automobila, krije šanse ali i mnoge rizike, kako kaže poznati nemački stručnjak za automobilsku industriju Ferdinand Dudenhefer.
Njemu u Minhenu nedostaje jasno fokusranje na automobil kao prevozno sredstvo.
"U trenutku kada automobil ne stoji u centru pažnje, nekad najveći automobilski sajam na svetu gubi svoj smisao", kaže ovaj stručnjak.
Skromni nastupi izlagači
Taj trend je već sad vidljiv: osim kompanija kao što su Hyundai, Renault-Dacia i nekih novih iz Kine, na sajmu su prisutne samo tri vodeće njemačke kompanije: Volkswagen, BMW i Mercedes-Benz.
Konkurencija iz Toyote, General Motorsa ili Stellantisa (marke Fiat, Chrysler, Citroen i Opel) uopšte ne dolaze u Minhen.
Isto je i sa proizvođačima Volvo, Ferrari ili RollsRoyce, i ostalim magnetima za publiku.
I nemačke kompanije su manje-više skromne u nastupu. Neće biti ni traga bombastičnim prezentacijama modela sa dimnim, svetlosnim i tonskim efektima.
No otkud ta skromnost uprkos povoljnim brojkama kojima se automobilska industrija u poslednje vreme može pohvaliti, uprkos pandemiji i nedostatku delova?
Konsultantska kuća EY kaže da automobilski koncerni nikada nisu zarađivali toliko kao u poslednje vreme. U prvoj polovini godine 16 najvećih imena automobilske industrije ostvarilo je dobit u visini od 71,5 milijardi evra što je u poređenju s prošlogodišnjih četiri milijarde gubitka neverovatan obrt.
Dolazi kancelarka, ali i demonstranti
Novac će koncernima biti preko potreban za preokret koji neminovno očekuje automobilsku branšu. U mnogim delovima sveta poput EU odbrojani su dani benzincima i dizelašima.
To znači mnogo novca koji treba uložiti u razvoj električnih vozila. Mnogima je cilj ono čemu se Tesla već približio, neka vrsta "smartfona na točkovima".
I upravo ove složene procese IAA u Minhenu želi da predstavi publici, kako stručnoj tako i širokoj. No niko ne veruje da će prvi IAA u Minhenu privući 500.000 posetilaca kao poslednji sajam u Frankfurtu.
O brojkama poput miliona, koliko je u najboljim danima hrlilo u Frankfurt, niko ni ne sanja.
Za sada je jasno da na otvaranje dolazi kancelarka Angela Merkel. Ali i hiljade demonstranata koji akcijama poput biciklističkih povorki planiraju da ometaju otvaranje sajma i ukažu na nezadovoljstvo smerom u kojem se mobilna industrija kreće.
Na demonstrante će motriti čak 4.500 policajaca, što je najavljeno kao najveći policijski poduhvat u istoriji bavarskog glavnog grada.
Protesti su bili i jedan od razloga zbog kojih je IAA premešten u Minhen. U Frankfurtu se uskoro pokreće prvi sajam za električne bicikle što mnogi doživljavaju kao simbol promene.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Granični most između dve srednjovekovne tvrđave u gradu na obodu Estonije u kom se govori ruski mogao bi biti mesto gde počinje treći svetski rat, piše Politiko.
Rat u Ukrajini – 1.035. dan. Kijev je saopštio da su napadi ruske vojske bespilotnim letelicama trajali gotovo 24 sata. Javljaju i da su dronovi uništeni ili oboreni elektronskim putem.
Rat u Ukrajini – 1.037. dan. Ruski sistemi protivvazdušne odbrane oborili su preko noći pet dronova iznad Volgogradske, Voronješke i Belgorodske oblasti.
Najmanje deset ljudi je poginulo, a nekoliko je ranjeno, kada su vojni avioni, goneći razbojnike u dva sela, greškom bombardovali civile u severozapadnoj nigerijskoj državi Sokoto, izjavio je guverner te savezne države Ahmed Aliju.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da nije preostalo vremena za potpisivanje novog sporazuma o tranzitu gasa kroz Ukrajinu i okrivio tu zemlju što je odbila da produži sporazum koji donosi gas Slovačkoj, Češkoj i Austriji.
Direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus nalazio se na međunarodnom aerodromu Sana u Jemenu tokom izraelskih vazdušnih napada, rekao je izvor iz uprave aerodroma.
Prema prvim izveštajima, od ukupno 67 ljudi u avionu azerbejdžanske kompanije, preživelo je 29, od kojih je devet u teškom stanju, saopštilo je Ministarstvo za vanredne situacije Kazahstana.
Komentari 3
Pogledaj komentare