Dizne: Problemi i rešenja

Naglašavamo da se bavimo isključivo diznama koje se koriste u dizel motorima. Dizne u benzinskim motorima su potpuno druga stvar.

Razgovarali smo sa Zoranom Moravčevićem iz ovlašćenog Bosch servisa „Dizel servis Moravčević“.

Koji su simptomi da nešto nije u redu sa diznama?

Kvar dizni može da rezultuje praktično svim simptomima koji kod automobila mogu da se jave. Od lupanja, pojačanog dima na izduvu, trokiranja, veće potrošnje… Skoro svaka vrsta nepravilnog rada motora može da ukazuje na problem sa diznama.

Stoga je gotovo nemoguće samo na osnovu jednog simptoma proceniti da li je problem u diznama ili problem leži u nekom drugom delu.

Može li da strada samo jedna dizna, a da sve ostale budu u redu? I koliko se često ovakav slučaj dešava?

Generalno, stanje dizni je uglavnom slično pošto sve one rade u istim uslovima – dobijaju isto gorivo, rade pri istom broju obrtaja, prelaze istu kilometražu, itd. Naravno, neke mogu da budu u boljem stanju od ostalih i obrnuto.

Ponekad nekoj dizni mora da se zameni neki deo, a drugoj je dovoljno samo da se „pojača“, našteluje, dotera ili tako nešto.

Čišćenje dizni

Teško da može da dođe do toga da se dizna delimično zapuši ili zaprlja toliko da to ometa pravilno ubrizgavanje goriva, pošto kod dizelaša pritisci u novijim sistemima idu i do 2.500 bara. Odnosno, teško da može da dođe do toga da se zapuši, a da ne dođe do nekog oštećenja, tj. kvara dizne.

Popravka i servisiranje dizni

Osnovni servis dizne podrazumeva rasturanje cele dizne, njeno ultrazvučno pranje, menjanje dihtunga koji se nalaze u njoj i vraćanje količine goriva na standard - tamo gde treba da bude.

Ali samim potapanjem dizne u ultrazvučnu kadu ne možete dobiti ništa iz razloga što će se tako dizna očistiti spolja, a to na unutrašnjost neće imati uticaja. Ultrazvučni talasi ne mogu da prodru u unutrašnjost.

Dizna mora da drži maksimalne pritiske sve dok ne dobije signal od kompjutera da propusti gorivo. To znači da dizna mora da izdrži pritisak od npr. 2.500 bara i ne sme da propusti gorivo na tom pritisku sve dok ne dobije signal od kompjutera.

Ovo nam govori koliko je čitav sistem komplikovan i „zatvoren“. Istina, nije tu konstantno pritisak od npr. 2.500 bara, ali i bez obzira na to imamo pritiske koji su neuporedivo veći od pritisaka kojima mi možemo spolja na neki način da delujemo.

Šta je najčešći uzrok kvara dizni?

U praksi nailazim na dva slučaja. Jedan slučaj je kada je gorivo dobro, tako da ono nema negativnog uticaja, ali desi se da vremenom istrule ili na drugi način stradaju neki delovi, kao što su dihtunzi i razni drugi sitniji delovi. Jednostavno stradaju usled redovnog rada i korišćenja.

Uglavnom, u situacijama kada kvar nije nastao zbog lošeg goriva može se uraditi osnovni servis - da se dizna komplet predihtuje, da se „ti neki tefloni“, šajbnice i slično, zamene i da se dizna vrati na osnovna podešavanja – naravno, osim ukoliko se usled redovnog rada nije suviše pohabala.

Drugi razlog je da je na diznu uticalo gorivo. Ne mogu precizno i pouzdano da odgovorim na pitanje šta po pitanju kvaliteta goriva najviše utiče na kvar dizni. Da li je to suviše visok nivo sumpora ili nešto drugo, suština je u tome da ako odstupa od nekih svetskih ili evropskih standarda, gorivo definitivno može da bude razlog zašto dizne traju kraće.

To su jedina dva uzroka - ili jako velika kilometraža sa dobrim gorivom ili loše gorivo.

Koliki je životni vek dizni?

Teško je, čak i generalno, reći koliku kilometražu dizne mogu da izdrže pošto mi nikad nismo imali perfektno gorivo.

Ali recimo, imao sam slučajeva kada su na nekim kamionima dizne izdržale i po milion kilometara. A imao sam i slučajeva kada su bili u stanju da ih unište za pola sata. Znači, direktno uticaj kvaliteta goriva - od toga u ogromnoj meri zavisi koliko će dizne raditi.

Koliko gradska vožnja utiče na dizne?

Mislim da gradska vožnja uopšte ne utiče na dizne, odnosno ne povećava mogućnost njihovog kvara.

Naravno, gradska vožnja u velikoj meri negativno utiče na dizel motore i prateće komponente, od EGR-a do DPF-a.

Garancija na kvar dizne nakon popravke

Proizvođač dela koji je zamenjen daje garanciju od 6 meseci.

Ukoliko dođe do problema, odnosno da se neki deo reklamira, proizvođač traži da se taj deo pošalje u laboratoriju na ispitivanje kako bi se utvrdila vrsta oštećenja.

Uglavnom, ako se desi da u roku od 6 meseci mušterija reklamira neki deo, oni da bi prihvatili reklamaciju traže da se taj deo njima pošalje na ispitivanje i posle toga kažu da li prihvataju ili ne prihvataju reklamaciju. Govorimo o delovima dizni, ne o kompletnim diznama.

Neprijatno je to što se reklamacije najčešće ne prihvataju kada su u pitanju „mali igrači“. Kada su u pitanju „veliki igrači“, tu se reklamacije uglavnom prihvataju zbog dobrih poslovnih odnosa.

Uglavnom – nema pravila, zavisi od slučaja do slučaja kako će proizvođači da reaguju na reklamacije.

Mogu li dizne da se poprave i u kojim slučajevima?

Sve dizne bi mogle da se poprave ukoliko bi postojali neophodni rezervni delovi. Problem je u tome što su proizvođači dizni otprilike od 2010. godine počeli da forsiraju poslovnu politiku da se dizne prodaju kompletne, bez mogućnosti kupovine rezervnih delova.

Tako da nama serviserima više nije bilo dozvoljeno da dobijamo rezervne delove za dizne.

Ali, konkurencija je počela da proizvodi neke delove za dizne za koje originalni proizvođač više nije proizvodio delove. Uglavnom, od te 2010. godine mi možemo da popravljamo samo dizne za koje postoje ti zamenski delovi koje proizvode drugi proizvođači (konkurencija).

Inače, sami proizvođači automobila koriste sisteme ubrizgavanja gotovo svih proizvođača: Bosch, Denso, Siemens, Delphi...

Međutim, generalno od otprilike 2010. godine zavisimo od tih konkurentskih kuća koje proizvode isto te (zamenske) delove za dizne. Samo ih izbacuju na tržište u vidu delova, da se tako izrazim, za razliku od „primarnog“ proizvođača dizne koji želi da proda isključivo KOMPLETNU diznu.

E sad, proizvođači zamenskih delova proizvode samo one delove čija proizvodnja im se isplati. Zato što tu mora da se uloži u tehnologiju koja je jako skupa. Zatim treba uzeti u obzir odnos ulaganja i cene po kojoj se prodaje neki deo, ali i potražnja za tim delom. To je razlog zbog kojeg nemamo rezervne delove za sve dizne, već samo za neke.

Nažalost, to ne znači obavezno ni da su pokriveni delovi koji se najčešće kvare. Recimo da ja u jedno 30% slučajeva mogu da ponudim isključivo kompletne dizne, pošto ne mogu da se popravljaju upravo zbog nepostojanja delova.

Najskuplje i najjeftinije dizne?

Dizne su u praktičnom smislu berzanska roba. Cene zavise od ponude i potražnje. Što je neka dizna traženija, to će imati višu cenu i obrnuto. Mada uvek ima izuzetaka.

Dešavalo se da neke dizne koje su se slabije prodavale - da im je cena padala, a da je rasla onima kojih nema na tržištu. Na primer, jedna dizna za koju nećemo navoditi u koje motore su ugrađivala, koštala je 180 evra u periodu 2010. do 2013. godine, da bi danas dostigla cenu od 400 evra. Osnovni problem je u tome što se toj dizni kvari elektronika koja ne može da se zameni ili popravi, već je jedino rešenje kupovina kompletne dizne.

Takođe mogu da postoje ogromne razlike između dizni istog proizvođača, koje se konstruktivno gotovo ne razlikuju, osim po nekim detaljima. Može se zaključiti da im se proizvodna cena ne razlikuje značajno, ali se cena po kojoj je dobijaju mušterije u velikoj meri razlikuje.

Mišljenje o aditivima za čišćenje dizni?

Ti aditivi mogu eventualno da pomognu samom motoru i nekim pratećim delovima u smislu sprečavanja nakupljanja nečistoća i uklanjanja nečistoća, ali to opet zavisi od slučaja do slučaja.

Nisu ni svi aditivi isti, niti svaki motor radi u istim uslovima, koristi isto gorivo, ima istu kilometražu, ima isti kvalitet održavanja, iste naslage nečistoća… Mnogo je faktora u igri.

Uglavnom, što se tiče čišćenja dizni aditivima kod dizel motora, u to ne verujem iz razloga koji je već objašnjen.

Saveti za kraj

Vlasnicima dizelaša mogu da dam samo par saveta - da sipaju najkvalitetnije dostupno gorivo i da nivo goriva u rezervoaru uvek drže iznad polovine.

Napomena - dizna, injektor ili brizgaljka?

U ovom tekstu smo iz praktičnih razloga koristili reč dizna, iako je naš sagovornik koristio naziv injektor. Jednostavno, ovo je tekst namenjen prosečnom vozaču, kojem nije tako važna pravilna terminologija, već mu je važno da sazna korisne stvari u vezi automobila.