Auto samo na struju ili može i e-gorivo?

Kancelar Olaf Šolc pridružio se zahtevu svog ministra saobraćaja Folkera Visinga da Evropska unija i posle 2035. godine dopusti registraciju novih automobila sa klasičnim motorom – ukoliko oni koriste takozvana elektro-goriva.

To pitanje preti da podeli nemačku vladajuću koaliciju i Evropsku uniju, i da torpeduje ambiciozni Green New Deal prema kojem EU do 2050. godine treba da postane klimatski neutralna.

Tačka sporenja je predlog Evropske komisije da od 2035. godine više ne bude novih vozila s motorima na benzin i dizel, već samo na struju. Taj predlog poslednjih sedmica blokira nemački ministar Vising iz redova Liberala (FDP), a na užas koalicionih partnera iz stranke Zelenih.

Vising prihvata da bi trebalo smanjiti na nulu količinu izduvnih gasova iz automobila, ali traži da u igri ostanu i ekološki čista sintetička goriva. Prema Visingu, najvažnije je biti „otvoren za nove tehnologije“, a ne ograničiti se samo na električne automobile. Elektro-goriva su još prilično futuristička i mogla bi da budu jako skupa, a za sada se u pilot-projektima dobijaju od vodonika i ugljen-dioksida, uz veliku potrošnju struje u proizvodnji.

Foto: shutterstock, New Africa

Za kritičare je to očajnički pokušaj nemačkih Liberala da poentiraju u biračkom telu nakon niza izbornih debakala. Nedavno recimo nisu prešli cenzus u gradu-pokrajini Berlinu. U partiji to uglavnom pripisuju tome što Liberali navodno „gube profil“ u takozvanoj semafor-koaliciji na saveznom nivou sa socijaldemokratama kancelara Šolca i Zelenima.

Automobilska branša podeljena

Sada se Šolc stavio na stranu ministra Visinga, nakon što je ovaj početkom marta najavio da će blokirati predlog Evropske komisije u Briselu. Glasanje je potom odloženo i sada se iza kulisa vode užurbani razgovori i prepirke.

Kako je Šolc rekao u sredu (15. mart), Nemačka i „vrlo mnogo drugih članica“ očekuju da Evropska komisija izađe s novim predlogom koji obuhvata i vozila na e-goriva. „To nije nerešiv zadatak, to nije ni teško. Zato računam na rezultate uskoro“, dodao je Šolc.

Podrška Visingovom predlogu stigla je iz BMW-a i Poršea, dok su proizvođači automobila poput Folksvagena i Dajmlera uzdržani. Oni se već duže vreme spremaju za prelazak na električnu flotu, u šta su već uložene milijarde. Tako ni moćni lobi automobilske industrije, najveće nemačke izvozne grane, nije jedinstven po tom pitanju.

Nejasno je i kako bi opstanak e-goriva mogao da se sprovede. Jer, benzinske pumpe će preživeti 2035. godinu i biće benzina i dizela za vozače sa starijim automobilima. No, ukoliko vozač kupi novi automobil za koji je dopušteno samo e-gorivo, ko će mu zabraniti da u taj auto naprosto sipa stari dobri i jeftiniji benzin?

Naime, automobilska industrija još nije smislila motor koji bi radio isključivo na e-gorivo, niti je imala potrebe da tako nešto radi – takva goriva su skupa i teže ih je proizvesti.

Novinari popularnog podkasta „Stanje nacije“ raspitali su se i u Saveznom zavodu za zaštitu životne sredine gde su im rekli da im „nije poznata mogućnost“ da vozilo sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem razlikuje da li je napunjeno e-gorivom ili fosilnim gorivom.

Kritičari zato kažu da Vising „otvara mala vrata“ da klasični motori ostanu na ulicama još decenijama.

Foto: ddisq/Shutterstock

Loše ocene za ministra

Negodovanje je ojačano izveštajem o nemačkom napretku ka ostvarenju nacionalnog cilja, klimatske neutralnosti do 2045. godine. Izveštaj predstavljen u sredu pokazuje da je Nemačka prošle godine smanjila emisije štetnih gasova za 1,9 odsto u odnosu na 2021. godinu, što se mahom pripisuje štednji zbog eksplozije cena energenata i pretećeg manjka gasa.

Nemačka bi godišnje morala da smanjuje emisije za šest odsto, rekao je Dirk Mesner, predsednik Zavoda za zaštitu životne sredine. „A od 2010. u proseku to nije iznosilo ni dva odsto“, kritikovao je Mesner.

Posebno je na zub uzet upravo sektor ministra Visinga, jer je jedino u saobraćaju došlo do povećanja štetnih emisija za 0,7 odsto.

S druge strane, konzervativna štampa podržava zalaganje Liberala za e-goriva. Frankfurter algemajne cajtung podseća da po početku ruske agresije Nemačku nisu spasile vetrenjače i solarni paneli, nego ugalj i preostale nuklearne elektrane. „Krize pokazuju koliko je nemarno kad se sve stavi na jednu kartu. To važi i za saobraćaj. Zato mora da ostane mogućnost klasičnih motora sa eko-gorivima“, piše list.

Zagovornici e-goriva smatraju da će ljudi ionako masovno da voze stare automobile, pa da je onda bolje ponuditi im čisto gorivo. I da je brz prelazak na potpuno električnu flotu utopija, već i zbog enormne količine litijuma i drugih traženih elemenata koji su potrebni u proizvodnji.

Protivnici pak kažu da je za spravljanje e-goriva potrebno potrošiti ogromnu količinu struje koja bi pametnije bila upotrebljena za direktno punjenje električnih automobila. „E-goriva će uvek biti bitno skuplja nego da se vozilo napuni klasičnom strujom“, rekao je Štefan Bracel iz Centra za automobilski menadžment.

Doduše, ni kritičari ne odbacuju e-gorivo sasvim. Ono, kažu, ima perspektivu za teška teretna vozila za koja još ne postoje dovoljno moćne baterije, kao i za avionski i brodski saobraćaj.

Foto: OctShutter/Shutterstock

Okršaj u Briselu

Naredni dani pokazaće ko će pobediti u obaranju ruku u Briselu. Zelena agenda Evropske unije može da se izglasa samo ako za nju bude najmanje 55 odsto članica koje čine najmanje 65 odsto stanovništva EU, te je protivljenje Nemačke zato ogromna prepreka.

Kako se čuje, Berlinu su se pridružile i Poljska, Češka, Italija, a nešto stidljivije i Austrija, dok blok zagovornika čiste elektromobilnosti predvode Francuska, Španija, Holandija i skandinavske zemlje.

„Ne možemo govoriti o klimatskoj krizi koju svi vidimo u našim gradovima koji su još uvek previše zagađeni, a da onda odlažemo cilj prelaska na električne automobile“, rekao je francuski ministar saobraćaja Bruno Lemer.

Poznavaoci briselske birokratije kažu da je u pitanju hod po tankoj žici, jer je Evropska komisija namerila da stvar završi još ove godine, pošto su sledeće izbori za Evropski parlament. Ako se sada ne nađe kompromis, onda ko zna kad će.

Klimatski aktivisti kažu baš suprotno, da bi taj kompromis značio dalje uništavanje planete, a da će onda biti prekasno.

Liberalni ministar Vising time nije fasciniran. Tokom vikenda je na jednom stranačkom skupu rekao: „Našu zemlju možemo da unapredimo samo konkretnim predlozima, a ne klimatskim blebetanjem.“