Šef Volkswagena ne odustaje od benzinaca i dizelaša, ali se pitaju političari

Ima li nade za opstanak konvencionalnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem nakon prošlogodišnje radikalne odluke Evropske unije da od 2035. godine zabrani prodaju benzinskih, dizel i hibridnih automobila i kombija na evropskom tlu?

Po rečima čelnika najveće grupe proizvođača automobila – ima, ali je pitanje da li će političari koji se zalažu za ekologiju popustiti.

Novi šef VW grupe Oliver Blume, koji je u septembru zamenio Herberta Disa na čelu najvećeg evropskog proizvođača automobila, za razliku od svog prethodnika, ne namerava da baci sve karte na elektrifikaciju.

"Za sada je naša strategija da zadržimo motore sa unutrašnjim sagorevanjem na tržištu, jer su veoma popularni u mnogim regionima sveta. Istovremeno, povećavamo interesovanje i prodaju potpuno električnih modela", rekao je Blume za nemački AMS, a prenosi Focus.de.

Blume je pristalica e-goriva, sintetičkih goriva koja ne sadrže fosilna goriva, već su stvorena korišćenjem ugljen-dioksida ili ugljen-monoksida iz okoline koja je kombinovana sa vodonikom i, što je najvažnije, neutralna su u pogledu emisija CO2.

"Benzinski motori mogu da rade sa e-gorivom skoro bez emisije CO2. Na ovaj način sva vozila mogu dati svoj doprinos smanjenju CO2 bez obzira na vrstu vožnje. Pored toga, kao derivat vodonika, e-goriva se mogu odlično mešati sa fosilnim gorivima. I svaki dodatni procenat je doprinos zaštiti klime", kaže Blume.

E-mobilnost pre svega guraju političari

Foto: Fiat promo

Do sada je veliki problem e-goriva njihova visoka proizvodna cena, ali bi masovnom proizvodnjom mogla dostići nivo fosilnih goriva, a Porše i Simens ulažu velika sredstva u razvoj proizvodnje ove vrste goriva izgradnjom prve velike fabrike u Čileu.

"Ponekad se stiče utisak da postoji sukob između elektromobilnosti i sintetičkih goriva. U svetu već postoji 1,3 milijarde vozila. To je ogorman broj, a mi ćemo ove automobile imati na tržištu narednih 30 ili 50 godina. Ne radi se o zaustavljanju registrovanja novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem 2035. I dalje ćemo imati sve te stare automobile na našim putevima i potrebno nam je rešenje", rekao je Blume.

On nije usamljen u svom mišljenju, ranije je šef Stellantisa Karlos Tavareš, koji u svom portfoliju ima brendove kao što su Peugeot, Fiat, Opel, Citroen, Jeep i Chrysler, rekao da se e-mobilnost pre svega gura politički i da veruje da se stvarno smanjenje emisija neće dogoditi.

A najveći proizvođač automobila na svetu, japanska Toyota, ne namerava da odustane od razvoja SUS motora, posebno benzinsko-električnih hibridnih sklopova, sa kojima su lideri na tržištu.

Naravno, evropsko tržište nije jedino i naravno da će globalni proizvođači nastaviti da proizvode automobile sa konvencionalnim motorima za druga tržišta, ali svi se nekako nadaju da će se odluka Evropske unije da ih zabrani od 2035. godine prolongirati.

Međutim, u EU se sumnja i u mogućnost sprovođenja odluke o zabrani vozila na benzin i dizel od 2035. Komesar EU za unutrašnje tržište Tjeri Breton upozorava da bi prelazak na čisto električnu mobilnost ugasio više od 600.000 radnih mesta.

Pored toga, Evropa je izuzetno zavisna od sirovina iz Azije, posebno Kine, a u slučaju masovnog prelaska na e-automobile bilo bi potrebno i do 25% više struje, a njena proizvodnja gasom ili ugljem nema smisla sa klimatske tačke gledišta.