Srbiji nedostaje 10.000 auto-mehaničara

Iz Udruženja Auto-servisi Srbije, na Dan vozača i auto-mehaničara, podsećaju da je problem sa nedostatkom kvalitetnih majstora sve izražajniji, ali i da oni danas ostvaruju prihode veće čak i od, recimo, profesora ili lekara, piše RTS.

Nelojalna konkurencija oterala kvalitetne servisere iz zemlje

U Udruženju Auto-servisi Srbije kažu da je auto-mehaničar deficitarno zanimanje.

"Nažalost, to je trend koji se dešava sa svim zanatima. Prema nekim procenama Srbiji fali između 60 i 70 hiljada kvalifikovanih zanatlija. Što se tiče auto-servisa teško je proceniti, jer je stanje u branši prilično neuređeno. Podaci pokazuju da preko 60 posto auto-servisa funkcioniše nelegalno i to je i dovelo do toga da majstori nedostaju", kaže Aleksandra Đurišić, menadžerka UASS.

Ovaj trend je, objašnjava, posebno izražen u malim sredinama.

"Naše kolege ističu da su zbog postojanja velikog broja nelegalnih servisa prinuđeni da spuštaju cene svojih usluga da bi bili konkurentni. U manjim gradovima ima na desetine servisa koji funkcionišu u garažama, a samo dva ili tri koja su legalna i to je mnoge majstore oteralo iz zemlje. Odlazili su tamo gde se zanat mnogo više ceni i plaća", kaže naša sagovornica.

"U velikim sredinama poput Beograda i Novog Sada situacija je drugačija, tu se dobro naplaćuje rad i znanje, ali i dalje fali veliki broj zanatlija", dodaje Đurišićeva. Zbog predrasuda, pre svega, roditelja prema zanatima, deca sve manje upisuju tehničke i mašinske škole.

"Poslednjih 10-20 godina je sve veći trend da deca upisuju gimnazije i škole posle kojih se odlazi na fakultete. Sa razvojem tehnike i tehnologije se i deci i roditeljima čini da će bolje zarađivati kao menadžeri, bankari, advokati... Zanatlije su smatrane za neznalice, za ljude koji ne zarađuju puno", kaže menadžerka UASS. Auto-industrija se, objašnjava, jako brzo razvija.

"Paradoksalno je da je sve manje ljudi koji znaju da popravljaju automobile kako treba, a automobili su sve komplikovaniji i sofisticiraniji", ističe naša sagovornica.

"Čak i deca koja upisuju tehničke i mašinske škole ne dobijaju adekvatna znanja. Uče na starim modelima, uče o karburatorima koji se više ne ugrađuju automobile. Imamo hibridna i električna vozila, a u Srbiji nemamo nijedan obrazovni profil koji školuje decu koja će sutra da popravljaju tu vrstu vozila. U Beogradu su se ugasila sva odeljenja limara, farbara", dodaje Đurišić.

Dobri majstori sve više mogu da naplate svoj rad

Serviseri su ovaj problem prepoznali i već godinama ukazuju na njega.

"Sigurno nam fali 10.000 kvalifikovanih majstora koji se bave servisiranjem vozila. Čak i da danas svi upišu kvalitetan smer i počnu da dobijaju adekvatna znanja prve rezultate možemo da vidimo tek za četiri godine. Zato kao udruženje pokušavamo da podržimo sve kako bi se poboljšao trenažni proces u školama. To podržavaju i kompanije, jer prepoznaju problem manjaka majstora", ističe naša sagovornica.

Činjenica je, podseća, da majstori sve više i sve bolje mogu da naplate svoj rad i svoje znanje.

"Vrlo dobro se zna ko je dobar majstor ne samo u malom gradu, već i u velikim. Dobri majstori u Beogradu imaju platu 1.200-1.300 evra... Naravno, početnici ne mogu da dobiju tako veliku platu. Ali, one su 70.000, 80.000 dinara... Što više majstori znaju, više i zarađuju. Mnogo se ulaže u opremu, dijagnostiku... Ovo je sada mnogo čistiji posao nego pre 30-40 godina kada je nastala serija 'Majstorska radionica'", kaže Đurišićeva.

Odavno je poznato da je zanat zlata vredan.

"Često stari majstori kažu da su plaćali da bi učili zanat, a sada deca na praksi primaju platu. Time želimo da ih stimulišemo da se bave ovim zanimanjem i da im pokažemo da mogu da žive u svojoj zemlji i da lepo žive od ovog posla", objašnjava ona.