Sve je više električnih automobila na ulicama i putevima. Oni ne samo da su ekološki prihvatljiviji, već su i mnogo tiši. Ali, za jednu grupu ljudi da može da predstavlja problem.
Gotovo nečujno kretanje modernih automobila na električni pogon je za korisnike, ali i za životnu sredinu isto tako pozitivan aspekt, kao i nulta emisija zagađenja izduvnim gasovima. Jednino što je preostalo jeste zvuk koji stvaraju točkovi u kontaktu sa podlogom.
To, međutim, za ljude koji se više oslanjaju na sluh nego na vid, može da bude veliki problem, piše Dojče vele.
Mnogi električni automobili zato poseduju uređaje koji emituju veštački zvuk motora, ali taj zvuk ne odaje mnogo, recimo to koliko snažno automobil ubrzava.
Električni moraju zvukom imitirati motore sa unutarnjim sagorijevanjem
Na to je nedavno ukazalo i Nemačko udruženje slepih i slabovidih osoba.
"Kod automobila sa unutrašnjih sagorevanjem može se čuti koliko vozač snažno daje gas, da li ubrzava snažno ili blago", kaže predsednik Udruženja Hans-Verner Lange.
Kod sistema koji stvara veštačke zvukove vožnje "Avas", zvukovi međutim ne odaju baš mnogo.
"Bilo bi dobro kada bi se industrija orijentisala prema poznatim zvukovima motora s unutrašnjim sagorevanjem", kaže Lange.
Kako je objasnio Savez nemačke automobilske industrije (VDA), sistem "Avas" (Acustic Vehicle Alerting System) je od 2021. obavezan u svim električnim automobilima.
Ali, taj sistem se isključuje kod brzine od 20 kilometara na sat.
Lange objašnjava da se slepe osobe u saobraćaju oslanjaju na zvuk koji dolazi od automobila: koliko snažno vozač pritiska papučicu za gas i da li je to dovoljno da na vreme pređem ulicu?
Snažniji zvukovi za bolje prepoznavanje
Jedno istraživanje je pokazalo da slepe osobe ubrzanje električnih automobila procenjuju mnogo niže nego kod automobila sa unutrašnjim sagorevanjem.
"To može da dovede do pogrešnih i fatalnih odluka u saobraćaju kod slepih", kaže Lange.
VDA međutim navodi da su međunarodni standardi za upotrebu zvukova doneseni u saradnji s udruženjima slepih.
Proizvođači mogu unutar zadatih vrednosti sami da odrede koji zvukovi ulaze u nove automobile. Ponekad se čak i svesno imitiraju zvukovi koje proizvode motori sa unutrašnjim sagorevanjem.
Naučnici, koji su po nalogu osiguravajućih društava istraživali taj sektor, 2022. su preporučili promene "Avasa" sa težištem na lakšem prepoznavanju ubrzanja.
Takođe se preporučuje aktiviranje "Avasa" i kod brzina većih od 20 km/h.
"Kod brzina iznad 20 km/h je teško samo na osnovu zvuka točkova proceniti brzinu vozila", zaključuje Lange.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Milioni stanovnika Nemačke, a samim tim i oko 800 hiljada Srba, koji tamo žive i rade ili su ostvarili pravo na penziju, mogli bi da se nađu u velikim problemima i to ne svojom krivicom, već zaslugom političara.
Entuzijasti često sklapaju kreacije koje podsećaju na superautomobile, ali nisu baš "original" jer im fale delovi. Ipak, s vremena na vreme na internetu se pojavi poneki "dragulj" poput ovog.
U ovim ekskluzivnim intervjuima iz BBC arhive, Frensis Ford Kopola opisuje kako je u njegovom remek-delu "Kum” prikazao zamršenu mrežu uticaja, manipulacije i nasilja koji su činili temelje organizovanog kriminala i pokazao kako je to odražavalo položaj SAD.
Komentari 7
Pogledaj komentare