Šta treba da znate ako kupujete električni polovnjak

Popularnost električnih vozila u stalnom je porastu širom sveta, što se odražava i na tržište polovnih automobila, jer je sve više vozača zainteresovano za kupovinu takvog automobila.

Matas Buzelis, stručnjak iz kompanije za podatke o automobilima carVertical, kaže da nepošteni prodavci mogu promeniti kilometražu električnog automobila u nameri da sakriju stvarno stanje baterije i povećaju vrednost vozila.

Šta kupci treba da uzmu u obzir prilikom kupovine polovnog električnog automobila?

Tesla modeli dominiraju na tržištu polovnih električnih vozila

Vrednost skupljih električnih vozila brže opada, pa se kupci često opredeljuju za automobile stare nekoliko godina koji su već izgubili znatan deo vrednosti. To je posebno važno vozačima koji kupuju električno vozilo na lizing i žele da izbegnu visoke mesečne rate.

Tesla

Tesla Model 3 je električno vozilo koje se najčešće proverava na platformi carVertical (16,1% svih provera električnih vozila), a poznato je po niskom padu vrednosti i velikoj popularnosti na tržištu polovnih automobila.

Modeli električnih vozila sa najviše provera su i Tesla Model S (11,84%), Nissan Leaf (11,83%), Audi e-tron (9,8%) i Volkswagen e-Golf (9,5%).

"Tesla ima snažan imidž na tržištu električnih vozila i žele ga mnogi vozači. Ove automobile karakteriše odlična kombinacija bezbednosnog i tehnološkog paketa, kao i dug domet vožnje nakon potpunog punjenja. A najvažnije od svega je to što ne gube na vrednosti. Polovan Model 3 je dobra investicija, mada ne i najjeftinija", objašnjava Buzelis.

Autonomija baterije opada sa kilometražom

Proizvođači električnih vozila obično daju garanciju od 8–10 godina ili 160.000 kilometara za baterije. Što je veća kilometraža električnog vozila, to je lošije stanje baterije.

Međutim, smanjenje kapaciteta baterije zavisi i od toga kako je automobil punjen: da li je vlasnik često koristio stanice za brzo punjenje ili ga je punio sporo i do 80%, kako preporučuju proizvođači.

Električna vozila sa falsifikovanom kilometražom predstavljaju veliki problem, jer je kod njih teže proceniti pravo stanje baterije.

Volkswagen

Podaci kojima raspolaže carVertical pokazuju da je kilometraža izmenjena kod 2,6% električnih vozila proverenih na platformi. Još češće je menjana kilometraža hibridnih vozila (4,5%), kao i automobila sa benzinskim (5,4%) i dizel (6,2%) motorom.

Što je baterija više korišćena, to je kraća udaljenost koju električno vozilo može da pređe. Stariji električni automobil ne može da pređe istu razdaljinu kao model koji je tek izašao iz fabrike.

Verovatno upravo iz tog razloga neki vozači i dalje brinu zbog malog dometa i izbegavaju kupovinu električnog vozila.

Jeftinije održavanje ali skuplje popravke

Iako mnogi kupci strahuju da se održavanje električnog vozila može pokazati kao skupo, to nije potpuno tačno.

Električna vozila uglavnom imaju jednostavniju konstrukciju od automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i manje pokretnih delova.

Međutim, ako električno vozilo učestvuje u ozbiljnoj saobraćajnoj nezgodi, popravke mogu da koštaju na hiljade evra.

• Zašto prodavci polovnjaka izbegavaju električne automobile
• Ove polovnjake se isplati kupiti: Najpouzdaniji automobili – od najmanjih do luksuznih
• Glavobolje za vlasnike elektičnih automobila: Strujaši brzo gube vrednost kao polovnjaci

Od svih automobila proverenih na platformi carVertical, električna vozila su imala najveću prosečnu vrednost štete u iznosu od 7.023 evra. Prosečna šteta je bila niža kod hibrida (6.793 evra) i automobila na benzin (5.957 evra) i dizel (4.256 evra).

U poređenju sa drugim vozilima, električni automobili ređe učestvuju u nesrećama. Barem jednom je oštećeno 45% hibrida, 49,1% benzinskih i 46% dizel automobila, ali je to slučaj kod svega 35,4% električnih vozila na platformi carVertical.

Buzelis navodi da je tako zbog relativno niske zastupljenosti električnih vozila – u većini zemalja još nisu stekla veliku popularnost, a njihova prosečna starost je primetno manja.

On napominje da je ova studija sprovedena na osnovu podataka iz Ujedinjenog Kraljevstva, Litvanije, Estonije, Letonije, Poljske, Rumunije, Mađarske, Francuske, Ukrajine, Švedske, Belgije, Češke, Hrvatske, Bugarske, Slovačke, Srbije, Finske, Slovenije, Nemačke, Italije, Švajcarske, Danske, Španije, Portugalije i Grčke.