Da li Srbija postaje parking evropskih polovnjaka: Uvozimo vozila s početka veka

Evropska unija uvodi Euro 7 standard, a u Srbiji je i dalje dozvoljen uvoz vozila sa Euro 3 standardom.

Šta je uopšte Euro 7

Savet ministara Evropske unije i Parlament Evropske unije su 24. Aprila 2024. definitivno usvojili raniji predlog Evropske komisije o uvođenju novih standarda (Euro 7) emisije izduvnih gasova, emisije štetnih materija koje emituju ostale komponente i delovi vozila (pneumatici, kočione pločice itd.) kao i standarda vezanih za životni vek (trajnost) baterija električnih i plug-in hibridnih vozila,  koje će od novembra 2026. godine morati da ispune svi postojeći modeli putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila (M1 I N1 kategorije), a od novembra 2027. svi novi modeli putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila (M1 I N1 kategorije), navodi Srpska asocijacija uvoznika i delova.

• Prodaja automobila u EU: Dizelaš i strujaši gotovo izjednačeni
• Imaju kapacitet za 40 miliona automobila godišnje – tražnja kod kuće "samo" 22 miliona

Za autobuse, teška teretna vozila i priključna vozila (M2, M3, N2, N3, O3, O4 kategorija) pravila stupaju na snagu od maja 2028. godine za postojeće modele, odnosno od maja 2029. za nove modele.

Dokument je objavljen u Službenom glasniku EU i može se preuzeti ovde. 

Koje su trenutno dozvoljene granice

Kada su u pitanju emisije izduvnih gasova, za putničke automobile (M1) i laka komercijalna vozila (N1), uvaženi su prigovori većine evropskih proizvođača, kao i vlada šest država EU, pa su zadržane granične vrednosti iz trenutno važećeg Euro 6 standarda, odnosno:

CO – 1000 mg/km (benzin); 500 mg/km (dizel)

THC – 100 mg/km (benzin)

NMHC – 68 mg/km (benzin)

NOx – 60 mg/km (benzin); 80 mg/km (dizel)

PM – 4,5 mg/km (benzin, dizel)

Kada su u pitanju emisije izduvnih gasova, za autobuse i teška teretna vozila (M2, M3, N2, N3) ipak su dodatno pooštrena pravila pa su postavljenje još niže granične vrednosti u odnosu na trenutno važeći Euro 6 standard. 

Nisu problem samo izduvni gasovi

Kada je u pitanju životni vek odnosno trajnost baterije, za putničke automobile i laka komercijalna vozila (100% električni i Plug-in hibridi) je propisano da:

• U prvih 5 godina starosti ili pređenih 100.000 km baterija mora imati trajnost min. 82% svog ukupnog životnog veka;
• Između 5 i 8 godina starosti ili pređenih 100.000km – 160.000km baterija mora imati trajnost min. 72% svog ukupnog životnog veka.

Takođe, da bi bilo koje novo-proizvedeno vozilo gore pomenutih kategorija dobilo tipsko odobrenje za upotrebu, odnosno da bi uopšte moglo da se registruje i koristi unutar država Evropske Unije, proizvođači će morati da ispune i stroge kriterijume konstantnog monitoringa, odnosno da:

• U vozilo ugrade OBD (“On Board Diagnostics”) uređaj za detekciju neispravnosti sistema izduvnih gasova u smislu emitovanja vrednosti štetnih gasova iznad dozvoljenih graničnih vrednosti;
• U vozilo ugrade OBFCM (“On Board Fuel Consumption Monitoring”) uređaj za merenje stvarne potrošnje goriva (ili struje kod električnih vozila), u cilju određivanja stepena njihove energetske efikasnosti;
• U vozilo ugrade SOH (“State of Health”) uređaj za monitoring stanja baterije u smislu trajnosti odnosno njenog životnog veka;
• U vozilo ugrade sistem za upozorenje vozača da izduvni gasovi prekoračuju dozvoljene granične vrednosti;
• U vozilo ugrade sistem za upozorenje vozača za nizak nivo reagensa ;
• Obezbede dijagnostičke uređaje za ispitivanje prilikom redovnih tehničkih pregleda vozila.

Po prvi put će se ograničiti zagađenje ne samo iz izduvnog sistema vozila već će morati da se smanji i emisija štetnih čestica, mikro-čestica koje nastaju upotrebom pneumatika i kočnica. To će se odnositi i na električne automobile.

Iako su argumenti koje je uložila auto-industrija a koji su pokazivali da će to biti ogroman izdatak samo delimično uvaženi, suštinski gledano su evropski regulatori ako se posmatra u celosti dodatno pooštrili kriterijume. Samo jedna rečenica koja je izgovorena tokom završne, martovske debate u Evropskom savetu je  stavila tačku na svaku svaku dalju raspravu:

Tako stoje stvari u Evropskoj Uniji.

Kakva je situacija u Srbiji

U Srbiji je u prva četiri meseca 2024.povećana prodaja novih vozila za više od 30 odsto u odnosu na isti period lane što svakako ohrabruje. Prodato je 9.713 putničkih automobila što je za čak 2.265 više nego u istom periodu prošle godine kada je prodato 7.448 automobila.

Prodaja lakih komercijalnih vozila u periodu januar-april 2024. dostigla je brojku od 2.131. To je za 575 više nego u prva četiri meseca 2023. kada je prodato 1.556 vozila. Rast od respektabilnih 36,9 odsto.

Ali...

Podatak koji je više nego porazan je da je u Srbiji u prva četiri meseca ove godine prodato ukupno 43.290 polovnih automobila iz uvoza, a da je više od  65% od ovog broja vozila starijih od 15 godina.

I dok kod novih kupljenih vozila primećujemo pozitivan trend povećanja broja električnih, hibridnih i vozila sa benzinskim motorima kod polovnih uvezenih vozila iz EU najzastupljeniji su dizelaši starijih generacija (Euro 3, 4, 5). Podatak je poražavajući jer prodaja takvih dizelaša čini 63 odsto od svih uvezenih polovnih vozila.

U Srbiji je, uprkos najavama nadležnih, još prošle godine, i očekivanjima da će se to desiti početkom ove i dalje prolongirana odluka o zabrani uvoza polovnih vozila sa Euro 3 i Euro 4 eko stadardima.

Uvozimo vozila stara i do četvrt veka

Da podsetimo vozila sa Euro 3 standardima su se proizvodila od 2000. do 2005. godine, a sa Euro 4 od 2005. do 2009. godine.

To znači da je u Srbiju i dalje moguće uvesti i vozila stara više od 24 godine, tako da je Srbija ostala poslednje utočište za evropske zagađivače.

Jer, Vlada Crne Gore je donela odluku da se zabrani od 1. jula ove godine uvoz vozila starijih od 15.godina. To znači da neće moći da se uvezu vozila sa manjim eko standardom od Euro 5.

Bosna i Hercegovina je takođe zabranila uvoz polovnih vozila od 1. juna 2019.godine sa motorom Euro 4 standarda.

Prema istraživanju Globalnog saveza za zdravlje i zagađenje, Srbija je prva u Evropi i deveta u svetu po smrtnosti usled različitih vidova zagađenja, pre svega zbog zagađenosti vazduha.