Trocilindraši: Za jedne smrtni greh, za druge sasvim u redu – šta vi kažete? ANKETA

Jedna od najkontroverznijih tema u automobilskoj industriji poslednjih desetak godina su trocilindarski motori, iako su se prvi put pojavili još 1979. godine u jednom japanskom automobilu. U suštini, reč je o polovini rednog šestocilindarskog motora, piše Revijahak.

Kada su se pojavili, gotovo niko im nije verovao, a ni danas im mnogi nisu skloni, iako su brojni primerci prešli velike kilometraže bez problema.

Na primer, neki taksisti uspeli su da pređu i do 600.000 kilometara sa istim motorom. Ipak, mnogima prva asocijacija na trocilindarske motore jeste da "fali jedan cilindar". Jedan automehaničar se čak našalio rekavši da ne postoji životinja sa tri noge, pa tako ni motor sa tri cilindra nema smisla.

Praksa, međutim, pokazuje da stvari nisu crno-bele, postoje i prednosti i problemi. Ključ je u razumevanju karakteristika i mogućnosti motora, naročito ako ima turbopunjač.

Nakon vožnje, motor ne treba odmah gasiti već ga ostaviti da radi u mestu neko vreme. Takođe, motor ne treba opterećivati dok ne postigne radnu temperaturu, a o korišćenju za vuču prikolica ne treba ni razmišljati.

Naime, iako može delovati da motor ima dovoljno snage, to može dovesti do rada na granici izdržljivosti i oštećenja klipnog mehanizma. U slučaju većih kvarova, često je potrebno zameniti ceo motor.

Shutterstock/William's photo

Još od 2014. godine, u jedan sportski automobil ugrađuje se 1.5-litarski trocilindarski motor koji u hibridnoj kombinaciji omogućava ubrzanje od 0 do 100 km/h za 4,4 sekunde.

Neki trocilindarski motori svojevremeno osvajali i nagrade za motor godine. Glavne karakteristike ovih motora uključuju manju ukupnu zapreminu, nižu potrošnju goriva (bar na papiru) i manje emisije štetnih gasova.

Međutim, nisu svi mali motori rezultat "daunsajzinga" ako se posmatra svaki cilindar pojedinačno. Problem sa vibracijama i bukom zbog loše uravnoteženosti može se rešiti balansnim osovinama. Ipak, pri nižim obrtajima često je prisutno brujanje koje podseća na mlin za kafu.

Ovi motori su obično ugrađeni u manje gradske automobile, ali mogu se naći i u većim limuzinama i SUV vozilima, gde se često kombinuju sa turbopunjačem.

Polovnjaci sa trocilindrašima?

Trocilindarski motori su odgovor industrije na Euro 6 norme i način za smanjenje troškova proizvodnje. Na početku se očekivalo da ovi motori mogu preći 200.000 kilometara, što je dovoljno za gradske vožnje i kraće relacije.

Međutim, kod polovnih vozila sve zavisi od načina održavanja. Ideja o zupčastom kaišu koji "pliva" u ulju činila se u početku dobrom jer bi ulje trebalo da štiti kaiš, ali se to u praksi često pokazao kao slabost.

Vremenom, kaiš počinje da se raspada, a njegovi delovi mogu začepiti uljnu pumpu, uzrokujući kontaminaciju ulja i kvarove. Zbog toga kaiš često mora da se menja, ponekad na svakih 50.000 do 70.000 kilometara.

Trocilindarski motori nisu loše zamišljeni i odlični su ako kupujete nov automobil, ali postoji problem sa spomenutom gornjom površinom zupčastog kaiša koji puca, a njegovi delovi otpadaju, piše Revijahak.

Zato, ako kupujete polovan automobil sa trocilindrašem, važno je znati kompletnu istoriju održavanja. Vlasnici koji godišnje prelaze manje kilometara, recimo do 10.000 km, sigurno su bolji izbor od onih koji prelaze 30.000 km i koji teško da će menjati zupčasti kaiš na svake dve godine.

Ispada da svaki treći ili eventualno četvrti redovni servis mora biti veliki servis. Iako to nije ogroman trošak, promena kaiša na svake dve godine mnogima ne pada na pamet, pa vozači koji prelaze velike kilometraže često izbegavaju trocilindarske motore. To se odnosi i na nove i na polovne automobile, jer su takvi motori skupi za održavanje i mehaničari ih retko preporučuju.

Shutterstock/Philip Lange

Moderni automobili imaju varijabilnu uljnu pumpu koja se uključuje po potrebi, ali trocilindrični motori mogu imati problema sa jednim detaljem – plastičnim sitom koje bi trebalo da blokira nepoželjne čestice.

To sito se često zapuši, ili se plastika rastopi usled vrelog ulja koje može dostići 110 stepeni Celzijusa. Upotreba plastičnih materijala nije idealna, ali proizvođači ih koriste radi smanjenja troškova proizvodnje, baš kao što smanjuju troškove uklanjanjem jednog cilindra.

Manji gradski automobili sa tri cilindra najčešće se nude kupcima, a nisu svi kupci svesni šta manja zapremina motora zapravo znači. Probna vožnja pre kupovine može pokazati da mnogi modeli sa tri cilindra nisu tromi, imaju dobar obrtni moment i više nemaju izražene vibracije na volanu ili u kabini. U kombinaciji sa električnim motorom (u nekoj od hibridnih varijanti), predstavljaju dobru opciju, a praksa pokazuje da nema većih problema. Postoje i verzije koje koriste plin.

Međutim, primećeni su i problemi poput prodiranja rashladne tečnosti u cilindre. Među problemima je i kvar katalizatora kod novih automobila sa tri cilindra, čak i pri maloj kilometraži. Naime, izduvna grana može pući na spoju (zbog lošeg spoja), što zahteva skidanje katalizatora i zamenu.

Kako bi se poboljšala pouzdanost trocilindarskih motora, proizvođači sve češće prelaze na razvodni lanac umesto zupčastog kaiša. Ovo donosi očekivane prednosti – niže troškove održavanja, manju potrošnju goriva i duži vek trajanja vozila.

Da bi se izbegle havarije, neophodno je češće menjati ulje nego što to proizvođač preporučuje. Takođe, potrebno je koristiti odgovarajuće ulje i obratiti pažnju na znake poput neobičnih zvukova iz motora ili svetlosnih upozorenja na komandnoj tabli.

A kakav je vaš stav prema motorima sa tri cilindra? Vaše mišljenja o trocilindrašima možete izneti u komentarima, a pozivamo vas i da učestvujete u našoj anketi.