Na kojoj kilometraži se menjaju diskovi i pločice?

Ponekad štedimo na kočnicama, a trošimo na "šminkanje" automobila. Slično kao sa gumama, tražimo jeftinije diskove i pločice, piše sajt Polovni automobili.

Zaboravljamo da zbog loših kočnica naš auto lako može da se pretvori u gomilu beskorisnog lima. O nama i našim saputnicima da ne govorimo...

Stoga podsećamo na to koliko su kočnice važne. Moraju redovno da se proveravaju i održavaju.

Ali niko se ne slaže oko toga koliko kilometara mogu da izdrže diskovi i pločice, da li diskove treba obrađivati ako se iskrive ili kupiti nove, koja marka je najkvalitetnija, itd.

Koju kilometražu mogu da izdrže kočioni diskovi i pločice?

Kočioni diskovi mogu da izdrže od 100.000 do 150.000 km – generalno. Mogu i mnogo kraće od toga, a mogu i duže.

Sa druge strane, kočione pločice mogu da izdrže od 40.000 do 50.000 km u proseku.

Međutim, svaki vozač ima sopstveno iskustvo po ovom pitanju. Može li neki vozač da sprži kočione pločice za 5.000 kilometara? Apsolutno može.

Isto kao što neko može da uništi lamelu za 2.000 kilometara. Jednostavno, način vožnje neopisivo utiče na trajnost kočionih pločica i diskova.

Šta najviše utiče na ubrzano trošenje diskova i pločica?

Faktori su sledeći:

⦁    Uslovi vožnje: na otvorenom putu pređete 100 km i da ne pipnete papučicu kočnice, dok ćete u gradskoj gužvi često kočiti

⦁    Stil vožnje: neko vozi veoma oštro, uz mnogo snažnih ubrzavanja i kočenja, a neko ide lagano i pritom u velikoj meri koristi kočenje motorom. Mnogi vozači i na otvorenom putu, pa i na auto-putu voze kao na trkama, vrlo često oštro kočeći zbog drugih sporijih vozila.

⦁    Opterećenje vozila: deluje banalno, ali što se u vozilu nalazi više putnika ili tereta, to kočnice imaju teži zadatak i brže se troše

⦁    Masa vozila: kočioni sistemi kod velikih SUV-ova, terenaca i drugih velikih i skupih vozila jesu prilagođeni njihovoj velikoj masi, ali to što takvi automobili dobro koče ne znači da se njihovi diskovi i pločice ne troše sličnom brzinom kao kod drugih vozila. Naravno, sve zavisi i od toga kakve je delove proizvođač originalno ugradio i kakvi su delovi naknadno ugrađivani.

Shutterstock/BELL KA PANG

⦁    Kvalitet diskova i pločica: na tržištu imamo brojne delove raznih proizvođača koji mogu drastično da se razlikuju po kvalitetu. Međutim, viši nivo kvaliteta ne znači obavezno i duži životni vek, već (možda) "samo" bolje kočenje, veću otpornost na pregrevanje i slično.

⦁    Kompatibilnost diskova i pločica: ubrzano trošenje diskova može da bude izazavano korišćenjem pločica koje su napravljene od tvrđeg materijala nego što je proizvođač diska predvideo. 

Frikcioni materijal na pločicama koji dolazi u kontakt sa diskom može da bude napravljen od smeše raznih materijala i da u skladu s tim ima drastično drugačije karakteristike po raznim pitanjima u zavisnosti od proizvođača, modela, verzije...

⦁    Korozija: diskovi su napravljeni od materijala koji brzo rđa. Nije neobično da se i nakon samo nekoliko dana pojave tragovi korozije na diskovima ukoliko se auto ne vozi. Ovo zavisi od materijala od kojeg su diskovi napravljeni, vremenskih uslova i drugih faktora.

Zbog svih navedenih stvari nemoguće je iole precizno reći nakon koliko kilometara treba menjati diskove ili pločice.  

Kako se proverava debljina diskova

Za svaki disk postoji precizno određena minimalna debljina do koje sme da se istroši. Proveru možete da obavite i sami, šublerom, ukoliko imate podatke za svoje diskove. Treba izmeriti debljinu na više mesta.

Možda je ipak bolje da proveru prepustite proverenom servisu, koji ima i uređaj za detekciju veoma malih "neravnina" na površini diska (komparater).

Sistemi za upozorenje na istrošenost pločica

Mnogi automobili imaju posebne sisteme (elektronske ili mehaničke) koji upozoravaju na dotrajalost pločica.

Elektronski sistemi pale lampicu na instrument tabli, dok mehanički upozoravaju akustički (škripanjem, cviljenjem...) da je vreme za zamenu.

Kada treba proveriti kočnice

Postoje razni simptomi koji ukazuju da nešto nije uredu sa diskovima, pločicama ili nečim drugim:

⦁    Buka i razni neobični zvukovi: cviljenje, škripanje, grebanje, kuckanje… Pritom ovi zvukovi mogu da se menjaju, pojačavaju i smanjuju, pojavljuju i nestaju u zavisnosti od brzine kretanja i u zavisnosti od toga da li je papučica kočnice pritisnuta ili ne

⦁    Vibracije na volanu ili na papučici kočnice: vibracije takođe mogu da budu prisutne pri određenoj brzini, samo kada se kočnica ne koristi ili samo kada se pritisne papučica kočnice
 
⦁    Auto vuče u stranu: ovo može da se manifestuje samo prilikom kočenja ili kada bez kočenja pustite volan

Shutterstock/Jackfoto

Takođe potreba da se papučica kočnice pritiska snažnije, pri čemu joj se produžio hod ili se na neki drugi način ponaša drugačije u odnosu na period kada su kočnice radile normalno.

Vrlo je moguće da neki od navedenih simptoma neće biti vezani konkretno za kočione diskove i pločice.

To ne znači da ne treba što pre otići u servis da se proveri kompletan kočioni sistem, ali i drugi sistemi i delovi koji mogu da izazovu te simptome.

Da li moraju istovremeno da se menjaju i diskovi i pločice?

Ako su potrošene samo pločice, onda se menjaju samo pločice, ali ukoliko stavljate nove diskove, obavezno se stavljaju i nove kočione pločice.

I diskovi i pločice se obavezno menjaju u paru - istovremeno i levi i desni na istoj osovini.

Diskovi izdrže uglavnom dva ili tri menjanja pločica, mada uvek ima izuzetaka, čak i prilično ekstremnih.

Istrošene pločice mogu da oštete disk

Ukoliko ignorišete upozorenja ili ne proveravate pločice na vreme, može doći do oštećenja diska i osetno većih troškova.

Zaključak

Dakle, nema univerzalnog pravila posle koliko kilometara treba menjati pločice ili diskove.

To zavisi od uslova i načina vožnje, opterećenja vozila, kvaliteta i  karakteristika diskova i pločica.

Pređena kilometraža nam samo okvirno govori kada bi trebalo obaviti zamenu.