Pravila bezbedne vožnje motocikla u gradu: Ko je kriv za obaranje dvotočkaša?

Svako ko je koristio ili koristi dvotočkaš u gradskoj sredini zna da su rizične i neprijatne situacije gotovo sastavni deo svake vožnje.

U najgorim slučajevima neke situacije završavaju se obaranjem motociklista i skuteraša sa manjim ili većim posledicama, piše sajt Polovni automobili.

U ovom tekstu, napisaćemo nekoliko saveta kako da vas ne obore u gradu. Bolje reći, kako da značajno umanjite rizik.

Zašto su gradske vožnje rizične?

Bilo ga gledate podatke iz Evrope ili „preko bare“, kada su dvotočkaši u pitanju, brojke ukazuju da se najveći broj nesreća dešava u urbanim sredinama i kratkim relacijama.

Objašnjenje je jednostavno. Što je više ukrštanja puteva, što je više učesnika u saobraćaju, to je rizik od saobraćajne nezgode veći.

Da li su za obaranje motociklista krivi vozači automobila?

Svaki učesnik u saobraćaju snosi odgovornost za svoje postupke. Za razliku od automobila koji uglavnom pretrpe materijalnu štetu, vozač dvotočkaša uvek, bio kriv ili ne, izvlači deblji kraj.

Iz perspektive vozača dvotočkaša, da bi ostali u vertikalnom položaju, moramo biti svesni rizika i preduzeti neke od osnovnih strategija za „preživljavanje“. Možemo li na motociklu da utičemo ili biramo 100 ljudi sa kojima delimo ulicu? Ne. Što znači da nam preostaje jedino da se uzdamo u sopstveno znanje i veštine.

Pravilo 1 – Smanjite brzinu

Dvotočkaš, bilo skuter ili motocikl u gradu gustog saobraćaja brže stiže na odredište od automobila. Ne zato što ima superiorni odnos snage i težine, već zato što je fizički manji i može da prođe tamo gde automobil ne može.

Što je razlika u brzini između motocikla i toka saobraćaja veća, toliko umanjujete šansu da budete uočeni. Pri tom, veća brzina zahteva više veštine, prostora i vremena za reakciju.

Pravilo 2 – Maksimalni fokus

Kada sednete na motocikl, zaboravite na posao, svađe, probleme. Ako imate zakačen telefon na upravljaču, ne obraćajte pažnju na notifikacije i ne slušajte muziku u kacigi.

Motocikl zahteva „čistu glavu“, jer samo takva je sposobna da obradi mnošto informacija koje su motociklisti potrebne da bi donosio blagovremene i ispravne odluke.

Pravilo 3 – Budite prorok saobraćaja

Jedan od najkoristnijih „alata“ motocikliste je sposobnost predviđanja mogućih situacija u saobraćaju. To znači da moramo osmatrati okolinu, dešavanja, netipične pojave u tipičnim situacijama, itd. Cilj je da predvidimo potez drugog učesnika u saobraćaju. Kada god vas neka situacija iznenadi, to znači da niste lepo osmatrali i predvideli. Navešćemo par primera da bi lakše razumeli:

Ako sustignemo auto, koji se kreće nešto sporije, bez ikakvih pokazivača pravca. Kreće se točkovima blizu razdelne linije. To ukazuje da će možda izvršiti skretanje u levo. Da, za to postoji migavac ali iako ga ne koristi mi možemo da „povežemo“ da se nešto sprema.

Drugi primer je kretanje ulicom gde su parkirana vozila. Na njih moramo da obratimo pažnju jer neko može da krene sa radnjom uključivanja u saobraćaj i „iseče“ motocikl.  U ovim situacijama gledamo u prednje točkove parkiranih automobila. Ako vidimo da točkovi ne stoje pravo nego su namotani ka putu, to je signal da će možda to vozilo upravo krenuti ispred vas.

Pravilo 4 – Vežbajte kočenje i sporu vožnju

U gradu, veći deo vožnje motocikla je zapravo spora vožnja. Za razliku od „brže vožnje“ na otvorenom, spora vožnja nije ni malo laka ni jednostavna. Motocikl je teško kontrolisati dok se kreće sporo. Ova veština se nadograđuje treningom.

Ukoliko ste neprecizni, imaćete problem pri provlačenju u gužvama pa će vam „stani kreni“ vožnja biti iscrpljujuća. Bez ovoga, imaćete problem da ispravite tuđu grešku. Bar jednom mesečno praktikujte ove dve vežbe:

• Motocikl vozite pravolinijski, što je sporije moguće bez spuštanja nogu. Ova vežba će vas naučiti kako da brzinu kontrolišete kvačilom i zadnjom kočnicom. Za uspešno izvođenje ove vežbe, potrebno je da „nađete vagu“ na kvačilu, tek toliko da se motocikl kreće, a ne ubrza, a brzinu kontrolišete doziranim pritiskom na zadnju kočnicu.

• Kočenje vežbajte počevši sa manjim brzinama. Probajte samo zadnju, pa samo prednju. Na kraju, vežbajte kočenje sa obe kočnice. Koristite samo dva prsta za prednju kočnicu. Cilj ove vežbe je da osetite kako vam se ponašaju kočnice a ponajviše da razvijete automatski refleks na kočnici koji će biti precizan i tačno doziran.

Pravilo 5 – Vozite sa dva prsta na kočnici

Po gradu, dva prsta uvek moraju biti prisutna na polugi prednje kočnice. Vreme reakcije motocikliste mora biti smanjeno na minimum.

Dva prsta na kočnici su baš kao i prst na okidaču. Mora da odreguju gotovo odmah kada se desi nepredviđena okolnost.

Pravilo 6 – Crveni alarm na ukrštanju puteva

Na početku teksta smo objasnili da su ukrštanja puteva najćešća mesta gde motociklisti bivaju oboreni. Tako što ih drugi učesnik u saobraćaju nije uočio, nije procenio brzinu kretanja motocikla, itd. To je čuvena rečenica „Izvini nisam te video“. Da se to ne bi desilo:

Pri prilasku raskrsnici, nema „opuštene“ vožnje već pažnja mora biti pojačana. Dodatno usporite, skenirajte raskrnicu očima kako bi uočili potencijalne pretnje. Da li svi automobili koče ispred semafora, da li će stati na znak „STOP“. Dok prilazite i prolazite raskrnicu gledajte levo i desno bez obzira što imate prvenstvo prolaza. Ako je sporedni put nepregledan, verovatno i onaj ko je na istom ima problema da vas uoči.

Dakle, motociklista mora da bude u pripravnosti za nepredviđenu okolnost. Ukoliko samo vozite po autopilotu jer imate prednost, uzdate se u druge umesto u sebe. To je recept za propast.

Zlatno pravilo

Motociklista, koji zna kako da se čuva od drugih u gradu je onaj koji zna kako da obezbedi sebi vreme i prostor u saobraćaju.

Radi se o strategiji, da brzina kretanja i rastojanje između automobila bude takvo da motociklista ima vremena i prostor za reakciju i manevar. Ovo je krucijalno jer, bez obzira na veštinu motocikliste i tehničkih mogućnosti motocikla, one se ne mogu iskoristi ukoliko za njih nema prostora i vremena za reakciju. Objasnićemo kroz brojke.

Motocikl se kreće bulevarom 51km/h. Prevedeno u metre po sekundama to je približno 14 metara u sekundi. Prosečnom motociklisti treba oko jedne sekunde da uoči problem, donese odluku i započne manevar. Ukoliko je motociklista odsutan, to je i više od jedne sekunde. Za jednu sekundu motociklista je već prešao 14 metra samo dok je gledao i mislio. Nakon toga, trebaće mu još dve sekunde da se zaustavi i za to vreme će preći još 14 metara.

TOTAL: 3 sekunde i 28 metara.

Kakve su vam šanse ako vozite na 10 metara od gepeka automobila? Nikakve.

Koliko će brzo motociklista da ukoči da bi izbegao prepreku zavisi od dosta faktora: tehničko stanje motocikla, kvalitet podloge kao i povezanost mozga i ruke. Može biti i više od 28 metara. Da li u gradu imamo uvek 3 sekunde i 28 metra slobodnog prosta? Retko.

Da bi ovaj zaustavni put bio što kraći, esencijalno je da poštujete i praktikujete pravila koja smo objasnili u ovom tekstu.

1) Smanjite brzinu

2) Fokusirajte se

3) Predviđajte situacije

4) Pripravni i efikasni na kočnici

5) Oprez na ukrštanjima puteva