BYD krši ljudska prava? Neće da otkrije odakle mu kobalt za baterije

Kineski BYD trenutno proizvodi više električnih automobila nego bilo ko drugi, i to po nižoj ceni nego što većina zapadnih proizvođača automobila može da zamisli.

Međutim, ta cena ima svoje posledice, koje plaćaju radnici u njihovim dobavljačkim lancima, navodi se u novom izveštaju o rizicima po ljudska prava u industriji električnih vozila.

Studija "Recharge for Rights" koju je sprovela organizacija Amnesty International rangirala je 13 proizvođača automobila prema tome kako se nose sa rizicima po ljudska prava u svojim lancima snabdevanja mineralima.

BYD se našao na poslednjem mestu sa samo 11 bodova od mogućih 90, dok ni japanski Mitsubishi nije daleko odmakao sa 13 bodova.

Hyundai

Hyundai (21 bod), Geely i Nissan (po 22 boda) takođe su se loše pokazali, dok su Tesla (49 bodova) i najbolje ocenjeni Mercedes (51 bod) postigli daleko bolje rezultate.

Međutim, ni Mercedesova ocena nije bila dovoljna da zadovolji istraživače iz Amnesty Internationala, koji smatraju da je potrebno najmanje 68 bodova da bi se pokazala adekvatna posvećenost pitanjima ljudskih prava.

• Veliki tehnološki napredak: U Nemačkoj će se proizvoditi "čisti" litijum
• Kinezi koracima od sedam milja: Chery predstavio auto sa "solid state" baterijama FOTO
• Amerikanci uzvraćaju udarac: Imamo bateriju sa rekordnom brzinom punjenja

Iako električna vozila ne proizvode emisije izduvnih gasova, njihove baterije zahtevaju ogromne količine minerala poput litijuma, nikla i kobalta.

Dok su mnogi svesni ekološke štete koju izaziva vađenje litijuma, Amnesty International ističe da je industrija vađenja kobalta podložna zloupotrebama radnika, od kojih su neki, u zemljama poput Demokratske Republike Kongo (koja obezbeđuje 25% svetske proizvodnje kobalta), deca.

Shutterstock/Yauhen_D

BYD je ocenjen loše zbog odbijanja da otkrije imena toplionica, rafinerija i rudnika koji snabdevaju njegove lance, dok su Geely, Hyundai, Mitsubishi i GM takođe kritikovani zbog nedostatka transparentnosti.

Nasuprot tome, najbolje rangirani brendovi uspeli su da mapiraju svoje lance snabdevanja i obezbede detalje.

"Kako globalna tranzicija ka električnim vozilima dobija na zamahu, povećava globalnu konkurenciju i omogućava ogromne profite, Amnesty International poziva sve proizvođače automobila da poboljšaju svoje napore u sprovođenju dužne pažnje prema ljudskim pravima i usklade ih sa međunarodnim standardima", rekla je Agnes Kalamar iz ove organizacije.

Mercedes

Potreba da proizvođači automobila dokažu poreklo minerala za baterije kako bi ispunili uslove za subvencije za električna vozila povećala je transparentnost, kako napominje magazin Wired.

Pored toga, kompanijama koje ne poštuju pravila o dobrobiti u lancima snabdevanja, sadržana u Direktivi o korporativnoj održivosti koja je stupila na snagu u Evropi ovog leta, prete visoke kazne i ograničenja pristupa tržištu.

Međutim, Kalamar veruje da je potrebno uraditi još više.

"Oni koji zaostaju moraju raditi brže i više kako bi pokazali da ljudska prava nisu samo prazna fraza, već pitanje koje shvataju ozbiljno", izjavila je.

"Vreme je da promenimo brzinu i osiguramo da električna vozila ne ostave za sobom nasleđe kršenja ljudskih prava – industrija mora voditi u pravednu energetsku budućnost koja nikoga ne ostavlja po strani".