Zašto inicijative o vozilima na vodonik nisu dale rezultate

Jedna od poznatih međunarodnih automobilskih kompanija iz Japana promovisala je kroz ovu manifestaciju upotrebu ovih vozila, dok je 120 naučnika iz sfere klime poslalo otvoreno pismo protiv promocije ovog tipa automobila, a oglasio se kroz kritike i američki biznismen Ilon Mask.

Ova rasprava oko upotrebe vozila koja koriste vodonik vratila su temu na neko vreme u žižu javnosti. Postavilo se pitanje zašto nakon oko dve decenije različitih inicijativa u ovoj sferi, vrlo malo opipljivih rezultata u njihovoj masovnijoj upotrebi se realizovalo do danas.

Jedna od prvih većih inicijativa o upotrebi ovog tipa vozila i investiranja u projekte njihovog razvoja došla je od američkog predsednika Džordža Buša Mlađeg početkom 2000-ih. Iako su njegovi mandati na vlasti bili obeleženi ratovima u Avganistanu i Iraku koji su generisali veliku pažnju javnosti, njegova inicijativa o upotrebi automobila na vodonik bila je intenzivna.

Sam Buš je govorio da deca koja se danas rađaju će možda kao svoj prvi automobil voziti baš vozila na ovaj inovativni pogon. SAD su 2003. kroz njegove inicijative uložile čak 1,3 milijarde dolara u program razvoja vodoničnih vozila, a ova ideja u to vreme nije nužno smetala ni gigantima fosilnih goriva i automobilskoj industriji. Delovalo je da postoje šanse da vodonik kao novi glavni alternativni pogon i praktično zaživi.

Razlog za taj optimizam prvenstveno je dolazio zbog visoke zavisnosti proizvodnje vodonika za potrebe ovih automobila od fosilnih goriva. Takozavni "plavi vodonik", koji je jeftiniji za proizvodnju i čini oko 95% globalne proizvodnje, dolazi iz energetski intenzivnog procesa koji koristi u svojoj osnovi prirodni gas.

Šta su argumenti protiv?

Sam proizvodni proces stvara emisije CO2, te je zato jedan deo naučne zajednice od početka bio protiv njegovog širenja, jer podrazumeva dalju eksploataciju fosilnih goriva i prateće emisije štetnih gasova. Iako sama vožnja ne proizvodi emisije, kao ni vožnja električnih automobila, transport i skladištenje vodonika zahtevaju rezervoare pod visokim pritiskom i specijalizovanu infrastrukturu, što povećava složenost celog procesa širenja i cenu.

S obzirom da je čitav proces dosta skup, uprkos preko 2 milijarde dolara američkih investicija u razvoj do danas, on nikada nije zaživeo do obima koji bi bio isplativ za otvaranje velikog broja stanica za punjenje ovakvih vozila. U Americi ih trenutno ima samo 60 na nivou cele države, gde se većina njih nalazi u saveznoj državi Kaliforniji.

Shutterstock/Scharfsinn

Sa druge strane, u SAD-u je u februaru 2024. zabeleženo čak 61 000 punjača za električna vozila koja koriste baterije. Mogućnost punjenja ovih vozila kod kuće, a zavisnost vozila na vodonik od čitave mreže specijalizovanih pumpi, pokazala se kao još jedna od hendikepa koji je javnu politiku država pomerila od vodoničnih ka električnim vozilima.

Za razliku od vodonika, električna vozila su napravila izuzetan napredak u prevazilaženju pitanja cene komponenata, najviše zahvaljujući kineskoj ekonomiji obima. Tokom protekle decenije, cena litijum-jonskih baterija, koja napajaju električnih vozila, opala je za skoro 89%.

Ta cena je pala sa preko 1.100 dolara po kilovat-satu u 2010. na oko 132 dolara po kilovat-satu u 2023. godini. To je učinilo električna vozila pristupačnijim i dostupnijim široj potrošačkoj grupi od vozila na vodonik, koja još uvek ostaju dosta skuplja.

Tržišna uspešnost različitih tipova ekoloških vozila bila je zato i veoma različita u merljivim ciframa u prethodnih 20 godina. Do 2023. godine, prodaja električnih vozila je premašila 10 miliona godišnje (sa hibridima preko 40.000.000 njih na ulicama danas), što predstavlja približno 14% globalnog tržišta automobila.

To je značajan porast sa samo 2,5% u 2019. Nasuprot tome, prodaja automobila na vodonik je stagnirala sa manje od 50.000 prodatih jedinica širom sveta od njihovog uvođenja. Samo u Švedskoj i samo 2022. prodato je 140 000 novih električnih vozila i hibrida, što je više nego duplo više od celokupnog postojećeg voznog parka na vodonik u svetu.

Koja vozila imaju prednost?

Cenovno električna vozila imaju određenu prednost. Krajem 2023. po KBB-u u Americi prosečna cena električnih vozila kretala se na oko 50 000 dolara, iako su jeftiniji modeli dostupni i za približno 30 000 dolara. Na drugoj strani, vozila sa vodoničnim gorivnim ćelijama, iako manje uobičajena, u proseku su koštala oko 60 000 dolara, kao što se vidi kod modela kao što je Toyota Mirai. Naravno, veća prednost se našla u boljoj infrastrukturi za punjenje od same cene.

Deo ekspertske zajednice i industrije koja zastupa vodonik kao rešenje, u velikoj meri polaže nade u takozvani „zeleni vodonik“. On se proizvodi elektrolizom vode, koristeći obnovljive izvore energije poput vetra, sunca ili hidroenergije, što rezultira zaista gorivom sa nultom emisijom štetnih gasova.

Ovaj metod eliminiše emisije ugljenika povezane sa tradicionalnom proizvodnjom vodonika iz prirodnog gasa, rešavajući jednu od ključnih ekoloških kritika vodonika kao izvora goriva. Industrija se delom nada i da zeleni vodonik ima potencijal izvan automobilske industrije, uključujući primene u teškoj industriji, vazduhoplovstvu i skladištenju energije, stvarajući time šire tržište za vodonik i potencijalno smanjenje troškova kroz ekonomiju obima.

Međutim, široko rasprostranjena primena zelenog vodonika suočava se sa značajnim preprekama koje smanjuju njegov potencijal. Trenutni troškovi proizvodnje zelenog vodonika su i dalje mnogo viši od troškova vodonika dobijenog iz fosilnih goriva, što ga čini ekonomski nekonkurentnim bez značajnih subvencija ili regulatorne podrške države.

Efikasnost elektrolize, iako se poboljšava, ostaje relativno niska, što znači da su potrebne velike količine vredne obnovljive energije za proizvodnju malih količina vodonika. Zbog toga, programi vlada od Kine, preko EU i Japana, do SAD-a su dominantno fokusirani na električna vozila i njihov razvoj, dok su vozila na vodonik u drugom planu. Iako se dese momenti, poput Olimpijskih igara, gde se njihova upotreba javno popularizuje, u realnosti skoro 20 godina tržište vozila na vodnik beleži stagnaciju.