Stigli novi podaci: Srbi ne žele da se voze na struju, a komšije?

Hibrida je znatno više - oko 30 odsto, a u analizi tržišta putničkih automobila u EU, regionu i Srbiji (2019-2024), što se Srbije tiče ako pogledamo ove podatke za 2019. godinu, vidi se da je te godine u Srbiji prodato svega nekoliko desetina električnih vozila i nešto više hibridnih.

"Jasno se vidi da je, tokom prethodnih pet godina, zahvaljujući aktivnosti uvoznika ali i subvencijama države Srbije povećan broj hibridnih i čisto električnih putničkih automobila i u našoj zemlji, uprkos njihovim relativno malim brojevima u apsolutnom iznosu", navodi Asocijacija.

Brojevi govore o blagom rastu prodaje novih putničkih automobila u Srbiji.  Upoređujući poslednje podatke o registraciji za septembar ove godine u odnosu na isti mesec 2023. ostvaren je rast od 4,0 odsto sa realnim procenama da će na kraju 2024. biti ostvaren povratak na pre-kovid nivo.

Tržište EU stagnira, pa je broj novoregistrovanih povećan za svega 0,4 odsto (avgust 2023./avgust 2024) i to je još uvek za 30 odsto manje nego u pre-kovid periodu (08/2019).

Dakle, povratak na "pre-kovid stanje" je u Srbiji, barem statistički gledano, dosta brži u odnosu na EU podatke, ali je to rezultat, pre svega, malih, gotovo zanemarljivih iznosa novoregistrovnih automobila u Srbiji na godišnjem nivou u poređenju sa EU.

Kako stoje "komšije"?

Kada je broj električnih automobila u pitanju tu smo, kako je navedeno, blizu dna lestvice, baš kao i kod broja javnih punjača na 100.000 stanovnika što je pokazatelj koji se najčešće koristi za potrebe poređenja. 

Na 100.000 stanovnika Srbija ne može da se podiči brojem od svega tri javna punjača, a prednjači Norveška sa brojem od čak 538 javna punjača na 100.000 stanovnika. Saradnja sa sa nadležnim državnim organima i institucijama po pitanju punjača je dobra i ide u pravom smeru, ali mora biti još snažnija i sveobuhvatnija, navodi Asocijacija.

U avgustu 2024. godine je udeo potpuno električnih novoregistrovanih automobila dostigao pet odsto u Sloveniji, šest odsto u Hrvatskoj, tri odsto u Bugarskoj, pet odsto u Rumuniji, šesto odsto u Grčkoj i šest odsto u Mađarskoj. 

Što se hibrida tiče, tu stvari stoje ovako: 14 odsto u Sloveniji, 32 odsto u Hrvatskoj, pet odsto u Bugarskoj, 47 odsto u Rumuniji, 54 odsto u Grčkoj i 56 odsto u Mađarskoj u istom posmatranom periodu.

Zabrinjava uvoz polovnjaka

Kako je navedeno, ono što zabrinjava ne samo Srpsku asocijaciju uvoznika novih vozila i delova, već i stručnu javnost, ekologe, zdravstvene radnike, nadležne institucije zadužene za bezbednost saobraćaja je uvoz polovnih automobila, koji godinama unazad prelazi više od 130.000, od čega je više od 50 oidsto onih sa Euro 3 i Euro 4 standardima emisije izduvnih gasova. 

Uvoz takvih polovnih automobila je obustavljen u svim državama regiona, a u državama EU se primenjuju različite mere koje destimulišu vlasnike tih vozila na dalje korišćenje (skuplje godišnje osiguiranje, visoke ekološke takse, zabrana vožnje kroz centre gradova i slično).

Procenat tih vozila u ukupnom uvozu polovnih putničkih automobila u Srbiji je izuzetno visok, kao što je pomenuto, više od 50 odsto od ukupnog broja uvezenih polovnih automobila godišnje. 

Vlada Srbije je Programom za zaštitu vazduha, koji je usvojen krajem 2022. godine definisala da će se obustaviti uvoz polovnih vozila sa euro 3 i euro 4 normama od 1. januara ove godine, a onih sa EURO 5 normama od 1. januara 2025.godine, ali, nažalost, ta mera do danas nije sprovedena u delo. 
U analizi se navodi da je automobilska industrija u Evropi, ali i u svetu,  na velikoj prekretnici. 

Održivost, ekologija, nove tehnologije i osetljiva tržišna previranja uslovljena geopolitičkim potresima, veliki su izazovi za auto-industriju koja, pored toga što neposredno zapošljava veliki broj ljudi u ogromnoj meri utiče i posredno na budžet država kroz carine, poreze, vezujući za sebe i proizvođače energenata, opreme, lizing kuće, banke, osiguravajuća društva.

Auto-industrija, koja je shodno i zakonskim regulativama, definisala kurs razvoja ka ekološki prihvatljivim vozilima, tj. "nultoj emisiji" CO2 i ostalih gasova sa efektom "staklene bašte", je, ne jedini, ali svakako jedan od vodećih nosilaca razvoja ubrzane održive mobilnosti, navodi Asocijacija.