Počelo izdavanje uverenja za uvoz polovnjaka iz SAD: Sve što vas zanima na jednom mestu

Načelnik sektora za vozila u Agenciji za bezbednost saobraćaja Milan Milojević rekao je za Tanjug da je zakonom dat osnov za ceo postupak, dok je pravilnikom o ispitivanju bliže uređen, kao i da u prilogu pravilnika postoje alternativni zahtevi koje ta vozila moraju da ispunjavaju. 

"Vozila koja se uvoze u Republiku Srbije u ovom trenutku moraju da ispunjavaju zahteve u skladu sa propisima o homologaciji. Dok, na primer, za tržište SAD važe neki alternativni zahtevi koji su ekvivalentni zahtevima koje važe kod nas", rekao je Milojević.

On navodi da će svako vozilo koje se uvozi morati da ispuni ili zahteve propisa o homologaciji ili zahteve ekvivalentnih propisa koji su propisani i dodaje da se ovo odnosi na putničke automobile i laka teretna vozila, najveće dozvoljene mase do 3.500 kilograma.

Milojević ističe da će, ukoliko je potrebno, na vozilu biti izvršena prilagođavanja da bi se u potpunosti uskladila sa našim propisima. 

"Stakla, sigurnosni pojasevi, kočioni sistem najverovatnije ispunjavaju ili propise homologacije ili alternativne zahteve koji su slični. Dok, na primer, svetlosna oprema, svetlosno signalni uređaj, brzinomer, možda sva četiri pokazivača pravca, uređaji koji omogućavaju da istovremeno budu uključena sva četiri pokazivača pravca, zadnje svetlo za maglu, prednja poziciona svetla, prednji migavci, će u nekim trenucima, na nekim vozilima morati da se prilagode našim propisima", navodi on. 

Veličković: "Nema problema kod brzinometara"

Petar Veličković sa sajta "Polovni automobili" kaže da prilagođavanje brzinometara, koji u SAD pokazuje brzinu u miljama, ne bi trebalo da predstavlja problem.

"Ono što mogu da kažem, koliko za sada bar znamo i imamo neke te prve informacije, kod tih brzinometara ne bi trebalo da bude mnogo problema jer kod novih modela, to može da se radi softverski, određeni broj modela ima prikaz brzine i u miljama i u kilometrma, tako da sa te strane ne vidim da će biti nekih velikih komplikacija", rekao je on za Tanjug.

Veličković navodi da Srbija nema laboratoriju koja može da meri količinu izduvnih gasova automobila koji će stizati iz SAD i Kanade, ali da je država pronašla način da izvrši proveru.

"Postoje kompanije koje imaju bazu podataka za određene tipove vozila iz SAD. Radiće se poređenje, kontrola tih podataka i na osnovu toga će taj deo moći da se prevaziđe", ističe on. 

Shutterstock/Hipgnosis

Milan Milojević navodi da svi delovi na vozilu moraju da budu podjednako bezbedni kao i na vozilima koja se trenutno koriste u Srbiji.

"Ideja celog tog postupka jeste da ta vozila budu podjednako bezbedna kao i vozila koja se koriste kod nas u saobraćaju na putu. Naravno, pokazivač pravca, najverovatnije daje svetlost crvene boje i moraće da se prilagodi našim uslovima", navodi Milojević i dodaje da na sajtu ABS postoje smernice za kupce.

On ističe da je Pravilnikom o registraciji obuhvaćena oblast izdavanja registarskih tablica i pravilnik predviđa registarsku tablicu drugih dimenzija u odnosu na standardnu.

"Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje tablica se to stavlja kao napomena i dobijaju se takve tablice", napominje Milojević.

Šta je sa cenama?

Kada je reč o cenama transporta automobila iz SAD, Veličković ističe da cene variraju, ali da postoji opcija da se automobil dopremi brodom iz luke u Nju Džerziju direktno u Beograd. 

"Automobili bi se prvo isporučili u neku luku koja se nalazi u našem okruženju, da li je to Rijeka, Bar, Kopar i da se za neku cenu koja ne može da bude niža hiljadu i po dolara dopreme u Beograd", rekao je Veličković i dodao da cena zavisi od toga koja je veličina vozila i koliko ih je u jednom kontejneru.

Veličković dodaje da postoje modeli istog proizvođača koji se prave za tržište Evrope i za tržište SAD.

"Postoje određeni modeli koji se prave za tržište Evrope i za tržište Amerike. Isto se zovu, od istog su proizvodjača, dakle isti brend, ali suštinski se radi o različitim automobilima. Isto se zovu, ali se prodaju za dva odvojena tržišta. Dakle, ako neko uveze takav automobil iz Amerike u Srbiju, on neće imati možda problem da dobije to uverenje", navodi Veličković i dodaje da je moguće da nastane problem održavanja i servisiranja tog automobila. 

"Za evropsko tržište nema takvih delova, katalog delova je drugačiji i onda kupac može doći u situaciju da mora da naruči deo iz Amerike i da ga čeka mesec dana i više, jer transport sigurno traje mesec i po dana, najmanje", ističe Veličković.

Milojević kaže da je cena kontrole poznata, ali da cene modifkacije zavise od modela. 

"Ja verujem da za neka vozila koja imaju manju tržišnu vrednost nisu iste cene delova kao i kod nekih skupljih vozila. Sama cena modifikacije zavisiće od toga šta je potrebno izmeniti na vozilu", rekao je Milojević. 

Svakako, za sada nije poznato koliko će koštati modifikacije, odnosno recimo prepravka snopa svetala ili pokazivača pravca, ali se cena samog uverenja Agencije neće menjati (3.000 dinara, uz administrativnu taksu).

Mora da se ispuni najmanje Euro 3

Milojević je naveo, takođe, i da vozila moraju da ispune minimum nivoa izduvne emisije Euro 3, što je propisano u uredbom o uvozu.

Veličković ističe da niko ko se profesionalno bavi trgovinom polovnih automobila neće imati interes da iz Amerike dovozi polovnjake koji vrede nekoliko hiljada evra.

"Ne isplati se, prosto rečeno. Kada je reč o luksuznijim automobilima koji koštaju nekoliko desetina hiljada evra i te kako će imati računicu", rekao je Veličković i rekao da veruje da će ljudi uglavnom za svoje potrebe dovoziti automobile iz SAD.

Navodi da kupce iz Srbije može da odvrati i često velika kubikaža automobila na američkom tržištu.

Shutterstock/Marko Aliaksandr

Kada je reč o tzv. "homemade" automobilima, Milojević ističe da je sistem u SAD i u Srbiji potpuno drugačiji i da je tamo u saobraćaju moguće videti četvorotočkaše proizvedene u potpunosti u privatnim radionicama.

"Mi moramo da imamo dokaz da ta vozila ispunjavaju neke propisane uslove. Najverovatnije veliki broj takvih vozila neće moći da bude kod nas u saobraćaju", navodi Milojević. 

Dodaje i da je oblast oldtajmera regulisana skroz drugim propisom i da do skoro ta oblast nije bila uređena. 

"Pravilnik o vozilima od istorijskog značaja je stupio na snagu. Odredbe koje se odnose na izdavanje samih potvrda za ta vozila stupiće na snagu od januara, tako da ćemo od januara moći da pustimo u saobraćaj vozila koja su starija od 30 godina, a koja su u originalnom stanju i očuvana," rekao je Milojević.