Da li vozite bicikl u Beogradu? Oprez, ovo su crne tačke VIDEO

Pre nego što uopšte sednete na bicikl trebalo bi da obučete, na primer, ovakav prsluk, fluorescentni ili nešto svetlijih boja kako biste bili uočljiviji.

Naravno, obavezno kacigu na glavu zbog bezbednosti. Bilo bi dobro da oko noge imate neku svetliju traku kako biste takođe bili uočljivi. Obavezno, prednje i zadnje svetlo. I, naravno, zvonce.

A da li se naši biciklisti pridržavaju svih ovih saveta?

Reklo bi se, i ne baš. Barem ako je suditi po ovoj slici. To nam potvrđuje i Đorđe Radosavljević za kojeg je bicikl najčešće prevozno sredstvo do posla.

"Primetio sam da određeni biciklisti nose kacige, ali mislim da je to ipak manjina, da više ljudi ne nose zaštitnu opremu."

"Kacigu nosim kako kad. Uglavnom kad se krećem saobraćajem uglavnom nosim kacigu. Ovako, kad se krećem biciklističkom stazom i ne baš uvek."

• Ova fizička aktivnost smanjuje rizik od prerane smrti za 47 odsto
• Neoprezni u zemlji lala: Čak 75% vozača i biciklista koristi telefon

Srećom, ne mora da prolazi kroz najveću gužvu. Ali, kad se nađe u gradskoj vrevi, u nekim situacijama, nije mu svejedno.

"Ima i vozača koji ne poštuju baš pravila, ne obraćaju pažnju na bicikliste, a ima i bahatih biciklista koji izleću, tako da može svašta da se vidi u saobraćaju."

Svačega se za ceo svoj život nagledao i Milan Borić, koji otkad zna za sebe, zna i za bicikl.

Na novobeogradskoj strani je milina voziti se, ali sa druge strane reke, posebno u centru da se, ponekad, čovek samo uhvati za glavu. Uske ulice, još uži trotoari, a staze ni na vidiku.

"Vozači ne osećaju prostor u saobraćaju, ne osećaju koliko treba nama prostora da bezbedno vozimo bicikl. Projektanti predviđaju biciklističke staze na trotoarima. Ja sam protiv toga. Radije bih da vozim po kolovozu i da postoji biciklistička traka, a ne staza", kaže Borić iz Jugo cikling kampanje - društva ljubitelja biciklizma.

• Udesi sa trotinetima u porastu, najviše stradaju mladi
• U kojim slučajevima će policija moći da vam oduzme e-trotinet

Nisu, kaže, ni biciklisti bezgrešni. Ima onih koji jure, neobazrivi su, ponašaju se kao da su sami na ulici. Što nekad može da ih košta života.

"Godišnje nam gine i do 50 biciklista.Važno je napomenuti da je polovina smrtno stradalih biciklista starija od 65 godina. Nešto što jako utiče na nastanak saobraćajnih nezgoda u kojima stradaju je njihova uočljivost", objašnjava Mirko Koković iz Agencije za bezbednost saobraćaja.

Mostovi su crne tačke za bicikliste

I tu se ponovo vraćamo na opremu koja treba da bude jasno vidljiva svima. Zato je Agencija za bezbednost saobraćaja pokrenula kampanju "Gledaj da te vide, vozi se biciklom".

Ali, osim što često sami izazivaju nesreće, nisu uvek biciklisti odgovorni za njih.

"Mi imamo crne tačke kao što su mostovi. Brankov most, Pančevački. To su
sve crne tačke. Veliki je problem biciklistima da prođu", kaže Milan Borić.

Ono što mogu oni koji su na dva točka jeste da voze desnom stranom, da siđu sa bicikla na pešačkom prelazu i guraju ga pored sebe, da se ne provlače između vozila na ulici, ostave telefon i slušalice u džepu.

Ali, isto tako, odgovornost svih ostalih koji se zateknu pored njih nije ništa manja. Posebno u delovima grada u kojima se jedva mimoiđu automobili i pešaci. A takvih je ulica u Beogradu, pa ne zna im se broj.