Ogroman problem sa saobraćajnim gužvama, rešenje nije na vidiku

Prema izveštaju Nemačkog Instituta za istraživanje građevinarstva, gradova i prostornog planiranja, prošle godine je skoro 20,5 miliona zaposlenih bilo zaposleno u opštini koja nije opština u kojoj su prijavili prebivalište.

To i dalje čini oko 60 odsto zaposlenih, ali je njihov broj povećan za 140.000 jer ih je ukupno nešto više, piše Dojče vele.

U proseku, radno mesto ovih "dnevnih putnika" je 17,2 kilometra udaljeno od mesta stanovanja – toga bi trebalo da budu svesni svi zagovornici alternativnih i ekološki prihvatljivih prevoznih sredstava, jer je u tom slučaju vožnja biciklom do posla potpuno nerealan zahtev.

A lista gradova sa najviše ovakvih putnika govori i o drugim problemima: na prvom mestu je grad Minhen, u koji iz okoline stiže 455.000 zaposlenih.

Slede Frankfurt na Majni (405.000), Hamburg (392.000), Berlin (391.000) i Keln (305.000).

To svedoči ne samo o ekonomskom potencijalu ovih metropola, već i o ionako nedostižnim cenama nekretnina i kirijama koje ljudi sa nižim primanjima jednostavno više ne mogu sebi da priušte.

Shutterstock/Philip Lange

Pored ove socijalne dimenzije, problem je i saobraćajna politika u ovoj zemlji: upravo tamo gde je mreža javnog prevoza slaba i prosečno putovanje takvih zaposlenih je najduže.

Zaposleni koji žive u opštini Merkiš-Oderland u pokrajini Brandenburg svakodnevno putuju na posao u proseku 27,4 kilometra, a zatim isto toliko nazad – najverovatnije do Berlina, koji je otprilike toliko udaljen od opštine.

Na drugom mestu su stanovnici opštine Ludvislust-Parhim u pokrajini Meklenburg Prednje Pomeranije sa 27,3 kilometra jer po svemu sudeći ne rade samo u Šverinu već i u Hamburgu van nekadašnje granice DDR-a, a na trećem mestu Altmarkkreis Salzvedel u Sachsen Anhaltu sa 27 kilometara i nalazi se u blizini Volfsburga, negde na pola puta između Berlina i Hanovera.

Rad od kuće kao rešenje?

Tomas Puc iz tog instituta svedoči da je u doba korone i rada kod kuće broj takvih putnika bio nešto manji.

"Rad od kuće pomaže u smanjenju gužve u saobraćaju ali i ublažava negativne posledice na klimu, životnu okolinu i zdravlje zaposlenih", kaže on.

Međutim, nije svako radno mesto pogodno za obavljanje kod kuće, a sve više kompanija želi da svoje zaposlene vrati na radna mesta, pa su saobraćajne gužve ponovo svakodnevna pojava.

To je realnost "mobilnosti zaposlenih" kojoj privreda teži, a svi pozivi da se okrene javnom prevozu najčešće ne pomažu: železničke linije nisu dovoljno redovne, a vozovi su pretrpani u "špicu".

U udaljenijim seoskim sredinama ostaje praktično samo auto, čak i ako to često znači stajanje u mestu po sat vremena – i to svaki dan, na posao pa nazad sa posla.