Gde je Srbija u budućoj automobilskoj industriji?

Domaću, ali i međunarodnu medijsku javnost zainteresovao je novi model američko-italijanskog konglomerata Stelants koji će se proizvoditi u Kragujevcu od ove jeseni, ali i Memorandum Srbije i EU koji se tiče lanaca snabdevanja, kritičnih sirovina, baterija i električnih vozila.

U trenutnim okolnostima trgovinskog rata oko električnih vozila EU i Kine, kao i velike konkurencije koja dolazi iz SAD-a ka Evropi, svaka aktivnost Brisela na ovom polju generiše dodatnu međunarodnu pažnju.

Strategija Evropske unije da brzo menja svoju automobilsku industriju ka smeru elektrifikacije i smanjenje upotrebe motora sa unutrašnjim sagorevanjem, koje očekuje potpuna zabrana 2035, donosi i promene u odnosu na Srbiju.

Stellantis fabrika u Kragujevcu

Kada se radi o našoj zemlji, od početka 2000-ih značajan deo izvoza i stranih direktnih investicija vezan je za ovu moćnu industrijsku granu.

Kao jedna od pet globalno najvažnijih i najvećih grana industrije, ona je prirodno zabeležila efekat i na Srbiju. Najveći pojedinačni trgovinski partner Srbije je dobrim delom zbog toga i Nemačka, kao najčešća izvozna destinacija robe koja dolazi iz naše države.

Ukoliko se analizira nacionalna statistika o spoljnoj trgovini iz 2022. izvoz različitih komponenata za auto industriju činio je preko 5 milijardi evra od oko 30 milijardi dolara ukupnog izvoza Srbije te godine.

Ovaj sektor u Srbiji zapošljava čak preko 100 000 ljudi i sa oko 50% udela izvozno je vezan za Nemačku, dok ostatak obuhvataju mahom druge države članice EU.

Novi Stelantisov model Panda na električni pogon, koji će se proizvoditi u Kragujevcu, dobrim delom će uticati na rast važnosti ovog sektora u izvozu Srbije u narednim godinama.

Taj će rast biti veći ukoliko se u Srbiji bude proizvodio još jedan električni model ovog međunarodnog giganta, a o čemu je već bilo reči.

Stellantis fabrika u Kragujevcu

Ono što je naravno jedan od glavnih izazova tog sektora u Srbiji je što vezan za tradicionalnu industriju automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Iako je novi model iz Kragujevca svakako novina i sa svojom cenom ima za cilj da parira kineskim jeftinim električnim modelima, većina domaćeg automobilskog sektora vezana je za tradicionalnu industriju.

Taj element će se verovatno brzo menjati da bi ovaj važan sektor u Srbiji ostao međunarodno konkurentan. Prodaja električnih automobila u 2023. godini bila je za 3,5 miliona veća nego 2022. godine, što je povećanje od 35% u odnosu na prethodnu godinu.

Ovo je više od šest puta nego u 2018, a u 2023. godini bilo je preko 250 000 novih registracija nedeljno, što je više od godišnjeg ukupnog broja registracija tokom 2013.

Fiat

U tom smislu, trebalo bi očekivati da će se domaći lanci snabdevanja postepeno menjati u skladu sa ovim trendom.

Kada se govori o nekim konkretnim posledicama ovog trenda to je svakako promena tipa vozila koje Stelanstis u Srbiji proizvodi sa tradicionalnih ka električnim, kao i postojanje dve fabrike za proizvodnju litijum jonskih baterija u našoj zemlji.

Govori se i o mogućnosti dolasku nekih drugih srodnih kompanija u budućnosti, što ne bi trebalo da iznenađuje.

Sličan trend se dešava i u Maroku, kao državi koja je 30. najveći po redu izvoznik automobila na svetu, mahom vezan za francuske gigante autoindustrije i kao i Srbija za tržište EU.

Fiat

Sve više investicija u ovoj industrijskoj grani i u Maroko dolazi u oblasti električnih vozila, te je ova država otvorila prvu industrijsku zonu samo za baterije i uskoro će proizvoditi novi hibridni model Dacia Jogger.

Očekuje se da će u ovu državu doći i kineski gigant BYD sa svojom proizvodnjom električnih vozila za evropsko tržište.

Iz tog razloga, ne bi trebalo isključiti da Srbija postane dodatno interesantna za druge proizvođače automobila u bliskoj budućnosti, zbog svoje blizne EU i trgovinskim odnosima sa ovim blokom država.

Fiat

Pitanje kritičnih sirovina u Srbiji takođe bi trebalo posmatrati kroz ovaj ugao, zbog potrebe evropske automobilske industrije za nizom resursa bez kojih nema tehnoloških promena.

Pitanje bakra, kobalta, litijuma, nikla, tungstena i drugih minerala ključnih za električna vozila i baterije je zato u prethodnim godinama dobilo na važnosti.

Od donošenja Zakona o kritičnim sirovinama u martu 2023. Evropska unija teži da ubrza rudarske operacije ovih sirovina na svojoj teritoriji, ali i da pronađe partnerske države koje imaju ove sirovine ili mogu biti deo evropskog lanca snabdevanja u sferi baterija ili električnih vozila.

Fiat

Srbija je sa novim sporazumom o kritičnim sirovinama potpisanim pre nešto više od nedelju dana postala 13. država sa kojom Evropska unija ima ovaj vid sporazuma.

Osim Srbije, takav sporazum Brisel ima i sa državama poput: Kanade, Australije, Čilea, Norveške, teritorijom Grenlanda i drugima.

Kroz ovaj vid saradnje Srbija će u većoj meri biti vezana za nastajuće evropske lance snabdevanja u sferi električnih vozila, gledano od sirovine do finalnog proizvoda poput samog električnog vozila ili baterije.

Fiat

U ovom trenutku, unutar same Unije u sferi kritičnih sirovina najvažniju ulogu ima Finska, koja jedina rudari nedostajuće fosfate i kobalt, a uz njih i nikl i bakar, a njen litijumski projekat "Keliber" je u procesu pokretanja.

U sferi proizvodnje baterija, apsolutnu dominaciju unutar Evropske unije imaju Nemačka i Mađarska, koje će do 2030. postati giganti svetskog ranga. Kada se radi o industrijskim kapacitetima za proizvodnju automobila Evropa generalno ne stoji loše, iako po pitanju električnih vozila ima zaostatak.

Unutar Unije najvažniji proizvođači su Nemačka, Španija, Francuska i Češka Republika, ali i manje države članice su solidno rangirane na svetskoj skali.

Fiat

Kada se radi o Srbiji i mestu naše zemlje unutar ovog nastajućeg novog lanca snabdevanja, ona može imati važniju ulogu nego sada. Naša država već ima neke od potrebnih navedenih elemenata na svojoj teritoriji.

Postoji proizvodnja električnih vozila, dve fabrike koje će uskoro proizvoditi baterije za ova vozila, kao i nekoliko kritičnih sirovina kao što su bakar i litijum, a u ranijem periodu se govorilo o niklu i tungstenu.

Ono što zahteva učešće u evropskim lancima snabdevanja su svakako viši standardi koji se tiču upravljanja i životne sredine, zbog strožijih standarda koji važe ne samo za kompanije iz Evropske unije, već sada i njihove dobavljače.

Primer toga je svakako nemački zakon o dobavljačima iz 2023. koji jasno definiše usklađivanje dobavljača nemačkih kompanija sa jasnim standardima ekološke odgovornosti u lancu snabdevanja, a koji važi i za kompanije u Srbiji.

Fiat

U tom smislu, Srbija svakako ima potencijale da bude deo novog evropskog lanca snabdevanja u sferi automobilske industrije.

Kao što je i u prethodnih 20ak godina uspela da se poveže sa ovim lancem u sferi vozila sa unutrašnjim sagorevanjem, postoji dosta bolja prilika da bude deo novog lanca koji će zameniti postojeći.

To je naravno pitanje političkih odluka u Srbiji, ali i veštine našeg privatnog sektora da se adaptira novim zelenim trendovima i mogućnošću države da bude kredibilan partner stranom privatnom sektoru koji može razmotriti Srbiju kao investicionu destinaciju.

Zato će pitanje budućnosti automobilske industrije u novom „deljenju karata“ pokazati da li Srbija može ili ne može da uspe da se bolje pozicionira od dosadašnje prakse.

Autor: Dimitrije Milić – politikolog za međunarodne odnose