Nasilje u porodici je obrazac ponašanja

Istraživanje "Krivično delo nasilja u porodici: aktuelna pravosudna praksa u Beogradu i Nišu" sproveo je od januara 2006. do maja 2007. godine Autonomni ženski centar, a bazirano je na uvidu u 529 sudskih predmeta, od koji je 280 bilo iz opštinskih javnih tužilaštava u Beogradu, 50 predmeta iz Opštinskog javnog tužilaštva u Nišu, 140 sudskih predmeta iz Beograda i 59 predmeta iz Opštinskog suda u Nišu.

Gotovo polovina nasilnika ne priznaje izvršeno krivično delo, što je, u poređenju sa istraživanjem od pre pet godina, dvostruko veći procenat u odnosu na one koji priznaju da su počinili nasilje.

Većina nasilnika (22,9 odsto) ima između 41 i 48 godina, skoro 17 odsto su muškarci od 25 do 32 godine, 15 odsto nasilnika je starosti od 33 do 40 godina, a među starijima od 65 godina ima najmanje nasilnika (6,4 odsto).

Od ukupnog broja predmeta koji su obuhvaćeni istraživanjem, u 48,98 odsto počinilac se izjasnio da ne priznaje krivično delo, odnosno da je izvršio nasilje.

Nešto više od 31 odsto nasilnika odgovornost prebacuje na žrtvu, a 25 odsto ne prihvata svoju odgovornost, odnosno osporava vezu sa događajem.

Samo 10,10 odsto izvršilaca nasilja krivi i sebe i žrtvu, a najmanji broj njih, svega 6,3 procenta, prihvata sopstvenu odgovornost.

Sudska praksa je pokazala da je dominantan oblik nasilja u porodici nasilje prema bračnom drugu, odnosno ženi (48,9 procenta), vanbračnoj i razvedenoj ženi (18,20 odsto), zatim prema roditeljima, deci, svekrvi, pastorku, dedi, babi i sestri.

Veliki je procenat nasilja dece prema roditeljima i iznosi 14,3 odsto, dok je dete žrtva roditeljskog nasilja u 8,6 odsto slučajeva.

Prikupljeni podaci pokazuju da akti nasilja nisu izolovani incidenti, već pokazatelji obrasca zlostavljanja koje se dešavalo u dužem vremenskom periodu.

S tim u vezi zabrinjava činjenica da se čak 63,5 odsto žrtava, uglavnom žena, nikada nikome nije obratilo za pomoć iako su nasilje trpele godinama, pa i decenijama.

Iz obrađenih predmeta se vidi da je najveći broj žrtava žena (163) bilo zlostavljano u dužem vremenskom periodu, od kojih stalno u 38,2 odsto slučajeva, a povremeno u 14,7 odsto slučajeva.

Više od 36 procenata žrtava je, posle podnošenja krivične prijave, tvrdilo da optuženi prema njima ranije nije vršio nasilje, što treba prihvatiti sa velikom rezervom.

Među počiniocima nasilja najčešće se pominju zanimanja inženjer, stomatolog, mašinski tehničar, srednjoškolski profesor, umetnik, lekar, zemljoradnik, oficir, trgovac, stolar, ekonomista, doktor medicinskih nauka, vodoinstalater, socijalni radnik, pravnik, veterinar, pilot, taksista, pekar, mašinbravar, fizioterapeut, aviomehaničar...

Takva "paleta" nasilnika samo potvrđuje opštevažeći stav da izvršioci nasilja u porodici pripadaju svim društvenim slojevama, da su različitiog obrazovanja i različitih zanimanja.

Fizičko nasilje je najzastupljeniji oblik nasilja (48,6 odsto), fizičko i psihičko nasilje čini 36,1 procenat, dok je u ostalim slučajevima vršeno različito psihičko nasilje.

Kad su u pitanju roditelji, deca ih najčešće udaraju rukama po glavi i telu, ali i roditelji znaju da budu veoma surovi i brutalni u kažnjavanju dece.

U jednom slučaju otac je maloletnoj ćerki, učenici trećeg razreda srednje škole, naredio da sedne na stolicu, zatim je uzeo makaze i ošišao je do glave jer je ofarbala kosu bez njegovog znanja. To mu, međutim, nije bilo dovoljno kao kazna za neposlušnost, pa je ćerku udario drvenim štapom (dužine 70 santimetara) u predelu glave od čega je devojčica izgubila svest i zadobila ranu na temenu i potres mozga.

Psihičko nasilje u većini slučajeva podrazumeva uvrede, psovke, pretnje ubistvom, da će žrtvu iseći nožem i zapaliti, isterati iz kuće, stavljanje kuhinjskog noža pod grlo, paljenje stvari po kući, stavljanje konopca oko vrata, uskraćivanje lekova i odlazaka kod lekara ili postavljanje prislušnih uređaja u stanu da bi se kontrolisala supruga.

Istraživanje je potvrdilo prethodne nalaze iz 2002/2003. godine da nasilje u porodici nesumnjivo postoji i da je model ponašanja, a ne izolovani incident.

Pored toga, potvrđeno je da je nasilje u društvu direktno povezano sa porastom nasilja u porodici, da su posledice izloženosti nasilju brojne i da bitno utiču na mentalno zdravlje žrtve, ali i na one koji posmatraju nasilje (decu).

Otuda psiholozi, socijalni radnici i pedagozi upozoravaju da je porodično nasilje opasno po celo društvo jer "količina" nasilja doživljena u detinjstvu doprinosi razvoju i pribegavanju nasilju u međuljudskim odnosima u odraslom dobu.