Život

Sreda, 16.08.2006.

13:17

Mange i anime

Građani Srbije po nepisanom pravilu vole sve što je inostrano, a posebno lako "zagrizemo" u brend koji sa sobom nosi aromu različitih kulturnih miljea – poslednjih desetak godina nije bilo bitno da li je u pitanju Irska, Jamajka ili Japan… Pošto živimo u nekoj vrsti virtuelnog sveta u kome je neprestano kreiranje drugačije realnosti više nego poželjno, nije ni čudo što smo sve više zainteresovani za modernu japansku umetnost.

piše: Iris Miljković

Izvor: B92

Default images

Manga i anime predstavljaju strip umetnost i animaciju azijskog porekla, iako su najpoznatija ona koja dolaze iz Japana. Zbog karakterističnog umetničkog izraza veoma su cenjena ne samo na lokalnom već i na svetskom tržištu, i to dugi niz decenija. Priča o istorijatu ove umetnosti i njenoj ulozi u globalnoj industriji stripa i video igara je ovde izlišna: previše je glomazna, regionalno je nebitna a i bavila bi se isključivo time da ispravi sve netačne informacije koje su se poslednjih nedelja mogle pročitati u našoj štampi.

Iste su bile proizvod manjka opšteg obrazovanja i istraživačkog duha novinarske profesije, pa iako poznavalaca i ljubitelja anime i manga umetnosti kod nas ima – njihovo mišljenje uglavnom nije ni doprlo do javnosti. Ali ni baratanje tačnim izrazima, godinama i imenima ne predstavlja samu bit razumevanja i poznavanja japanske umetnosti zbog čega je ona i postala fenomen sam po sebi – celokupnu sliku treba tražiti u porukama koju pružaju ova ostvarenja, a koja se ne vide ili ne prihvataju tako lako.

Prvu prepreku čine lingvističke finese: treba znati da japanski jezik ima veliku ulogu u kreiranju socijalnih nijansi i klišea. Na primer, izbor reči u jednom dijalogu često može da odredi socijalni status govornika ali i sam tip situacije! Tu je takođe i razlika između tradicionalnog i modernog jezika, fino tkanje na koje prevodioci obično ne obraćaju pažnju. Ako se u sve to ubaci i sleng, svojevrstan svim nacijama i svim slojevima društva, prevodilac mora dobro da poznaje materiju i kompleksnost kulturne pozadine Japana da bi uopšte mogao da nam prenese tu tananu, skrivenu kulturološku poruku koja se krije iza reči. Ne, nije dovoljno samo "bubati" japanski na Filološkom fakultetu…
Sledeću prepreku čine stereotipi, bahato shvatanje i građenje slike o japanskoj strip umetnosti koje je uglavnom izvučeno iz konteksta. Način na koji Zapad percepira anime je doveo i do skandaloznog previda baš u Beogradu, u vreme kada je prikazivan film "Princeza Mononoke" Hajao Mijazakija: promovisan kao dečiji film, naveo je decu na vrištanje i plač tokom projekcija! Ako je crtan, ne mora da znači da je tematika namenjena dečijem uzrastu.
U Americi, tržištu se diktiraju manga/anime dela bazirana na seksu, krvi i iznutricama rasutim svuda po svemiru. Što više SF-a i obnaženih heroina, to bolje. Kao da pitanja roda i pola, etničkih i rasnih koncepta, religije i ljubavi koja su toliko često prisutna u manga i anime svetu ne postoje...

A ipak, skrivena japanska duša je tu, primetna u svakoj romansi, svakoj moralnoj i etičkoj dilemi, svakoj duhovnoj potrazi protagonista. Iako se socijalna kultura Japana čini potpuno ravnom i ravnodušnom, ispod slojeva formalnosti i uljudnosti krije se svet oslikan četkicom koji nam kroz sliku, prozu, izuzetnu karakterizaciju i sve vrste narativnih tehnika dočarava strahove, teret, ožiljke i težnje njegovih junaka.
Sufisticirane teme, emocionalni konflikti, izražajna muzika – sve mogućnosti ove umetničke forme koriste veliki autori anime sveta da nam ispričaju svoje jedinstvene priče. "Ukoliko bi prestali da razmišljao kao ljudi, možda bi svi problemi modernog čovečanstva (na primer genocid) nestali?", kaže Mamoru Oši, autor čuvenog cyber-punk ostvarenja "Ghost in the Shell".

Hajao Mijazaki, nagrađen Oskarom za film "Spirited Away" svoje priče predstavlja kroz oči deteta, a sva njegova ostvarenja nose poruku da će sve biti u redu, ne samo na kraju filma već i u svakodnevnom životu. Upravo poruka da postoji nešto veće i jače od svakodnevnog života pokreće sve manga i anime ličnosti i pruža nam uvid u sufisticirano i savršeno društvo koje nam toliko izmiče u stvarnosti, u društvo gde je unutrašnji razvoj karaktera i odrastanje blagoslov. Pa zar je onda čudno što smo sa takvom snagom uvučeni u svet japanske fantazme?

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

19 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: