Život

Ponedeljak, 04.05.2009.

09:00

Grip - aktuelna pošast?

Grip predstavlja infektivno oboljenje izazvano RNK virusima iz grupe Orthomyxoviridae, koji napada sisare i ptice. Grip ili influenca je relativno bezopasno oboljenje, od kog oboleva stotine miliona ljudi na planeti svake godine, tokom sezonskih epidemija. Zajedno sa običnom prehladom, koju izaziva druga grupa virusa, predstavlja svakako najčešću infekciju čoveka.

Piše: Luka Mihajlović

Izvor: B92

Default images

Reč influenca dolazi iz italijanskog jezika (it. Influenza - uticaj) i odnosi na uzrok bolesti. Naime, smatralo se da do gripa dolazi usled nepovoljnih astroloških uticaja. Da bi bolje razumeli kako ova bolest funkcioniše, kao i da li i koliko smo u opasnosti od (sad već slobodno mogu reći -popularne) pandemije, potrebno je da znamo nešto o samom virusu.

Virusi su (a diskusija oko tačne definicije i oko toga da li je u pitanju živa ili neživa materija se i dalje vode) paketi genetskog materijala obavijeni proteinskim omotačem. Proteinski omotač virusa(kapsid) se sastoji od nekoliko vrsta molekula koje imaju različite uloge tokom razvojnog ciklusa virusa.
Elektronska fotografija virusa gripa (žuto)
Virusi imaju osobinu da kad dospeju u odgovarajuću ćeliju domaćina „otmu“ sintetski mehanizam ćelije i proizvode veliki broj svojih kopija. Ove kopije -potomci nakon toga na različite načine napuštaju ćeliju i nastavljaju da šire infekciju.

Virusi gripa se mogu podeliti u 3 grupe - A, B i C. Ove tri grupe virusa izazivača gripa su po opštoj strukturi vrlo slični. Virusi tipa A su najvirulentniji ljudski patogeni i izazivaju najizrazitije simptome bolesti. Virusi tipa B su infektivni samo za ljude i, začudo - foke. Virusi tipa A se mogu podeliti na nekoliko serotipova na osnovu reakcije antitela sa ovim virusima. Virusi grupe A se mogu naći i kod drugih životinja, i najčešće ne mogu direktno zaraziti čoveka.

Struktura virusne čestice

Virusna čestica gripa je približno sfernog oblika i prečnika oko 100nm. Virusni omotač(kapsid) se sastoji od 2 glavna tipa glikoproteina - hemaglutinina i neuraminidaze.
Prikaz strukture neuraminidaze
Hemaglutinin je lektin koji omogućava vezivanje virusa i ulazak viralnog genoma u ciljnu ćeliju, dok je neuroaminidaza uključena u oslobađanje kopija virusa iz inficiranih ćelija, isecanjem molekula šećera koje vezuju virusnu česticu za ćelijske proteine. Ova dva proteina su najbitnije odrednice podtipa (tzv. serotipa ) virusa. Na osnovu tipa jednog i drugog molekula koji sadrže virusima se dodeljuju imena. Tako je ,npr, virus ptičjeg gripa koji je bio aktuelan pre par godina sadržao hemaglutinin tipa 5, a neuraminidazu tipa 1, te je „kršten“ H5N1. Virus „svinjskog gripa“ koji je ovih dana po vestima je H1N1 virus.

Ono što je neuobičajeno kod virusa influence je činjenica da umesto uobičajenih jednog ili dva lanca genetskog materijala sadrže 8 lanaca RNK. Upravo ova osobina čini ove viruse problematičnim koliko jesu.

Ako dva virusa gripa inficiraju ćeliju u isto vreme novi virusi koji nastaju iz te ćelije mogu sadržavati smešu RNK lanaca iz dva originalna virusa - fenomen koji nazivamo „rearanžman“ ili „premeštaj genetskog materijala“.
Nastanak novih sojeva virusa
Osim ovog fenomena, sečenje i ponovno lepljenje ( „cut and paste“ mehanizam) takođe može da proizvede mešani RNK lanac. O značaju ovih fenomena biće više reči kasnije u tekstu.

Imunitet

Naš imuni sistem se bori protiv virusa na nekoliko načina. Čestice virusa mogu da se vežu za odgovarajuća antitela, koja se ponašaju kao „lokatori“ koji navode tzv. efektorske komponente imunog sistema da reaguju i unište virusne čestice za koje su antitela vezana. Druga varijanta odbrane je prepoznavanje zaraženih ćelija domaćina preko citotoksičnih T-ćelija, koje uništavanjem zaražene ćelije domaćina ograničavaju širenje infekcije.

Do problema dolazi kada se imuni sistem nije sretao sa određenim virusom, u kom slučaju je potrebno značajno više vremena da se proizvedu antitela i ćelije koje mogu da se izbore sa zarazom, te i njene posledice mogu biti značajno ozbiljnije. Nakon jedne uspešno izborene bitke sa datim patogenom, uspostavlja se imuna memorija, i sledeći put kada se sretne sa istim virusom, imuni sistem “zna šta mu je činiti“, te je infekcija značajno blaža ili do nje uopšte i ne dođe.

Simptomi

Efekti gripa su ozbiljniji i dugotrajniji od simptoma obične prehlade. Većina ljudi se u potpunosti oporavi za jednu do dve nedelje, ali se kod određenog broja mogu pojaviti simptomi opasni po život (kao što je zapaljenje pluća). U retkim slučajevima, grip može biti i smrtonosan, naročito za slabe, stare i hronično bolesne osobe. Grip može da pogorša postojeće hronične zdravstvene probleme. Pušenje je još jedan od faktora rizika koji su povezani sa ozbiljnijim tokom bolesti i povećanim mortalitetom od influence.
Antitela
Sezonske epidemija gripa se javljaju tokom zime. Kako je zima na severnoj i južnoj hemisferi u različito doba godine, svake godine postoje dve sezonske epidemije gripa. Procenjuje se da tokom godine desetine, ako ne i stotine miliona ljudi oboli od ove bolesti, a broj smrtnih slučajeva se procenjuje na nekoliko stotina hiljada do pola miliona. Samo u SAD, prosečan broj smrtnih slučajeva od gripa i komplikacija ove bolesti je 36.000 godišnje.

Kao što nam je svima poznato, simptomi gripa uključuju: opštu slabost, osećaj hladnoće i groznicu, bolove, kašalj, posebno u telu i zglobovima, umor, glavobolju, crvene oči, usta, grlo, kao i, u pojedinim slučajevima bol u stomaku.

Uobičajeni simptomi gripa nastaju kao posledica velikih količina proinflamatornih citokina i hemokina (kao što su interferon i faktor nekroze tumora) koje proizvode ćelije zaražene virusom. Virus influence izaziva oštećenje tkiva, pa simptomi nisu isključiva posledica inflamatornog odgovora, kao što je na primer, slučaj sa virusom izazivačem prehlade. Izraženi imuni odgovor koji nastaje kao odgovor na infekciju virusom influence može da izazove po život opasnu „citokinsku oluju“.

Ova pojava nastaje kao neadekvatno snažna reakcija imunog sistema organizma na prisustvo infektivnog agensa. Virus inficira ćelije pluća, što dovodi do preterane stimulacije imunog sistema lučenjem citokina u plućnom tkivu. Ovo dovodi do intenzivne migracije leukocita u pluća. Dejstvo leukocita može da izaziva uništenje plućnog tkiva i lučenje tečnosti u ovaj organ, što otežava disanje i može biti i smrtonosno. Ljudi sa snažnim imunim sistemom (kao što su mladi) su podložniji ovoj pojavi od dece i starijih osoba.

Pretpostavlja se da ova pojava leži iza neuobičajene letalnosti H5N1 ptičjeg gripa, kao i soja iz pandemije 1918.

Pandemije

Pandemija se definiše kao epidemija globalnih razmera, koja inficira značajan procenat ljudske populacije.

Tokom tipične godine, od ukupnog broja zaraženih gripom 3-5 miliona inficiranih doživi komplikacije ili ozbiljnije tegobe, a oko 500.000 ljudi, nažalost, izgubi život od posledica ove bolesti. U proseku 3 puta tokom veka dolazi do pandemije gripa, koja inficira veliki deo svetske populacije i može da ubije desetine miliona ljudi. Sem poznate Španske groznice, u 20. veku su se dogodile još 2 pandemije - Azijski grip (1957-1958) i Hong Kong grip (1968-1969).

Mehanizmi kojim dolazi do nastanka pandemije gripa su danas u potpunosti poznati.

Novi virusi influence konstantno nastaju mutacijama ili genetskim rearanžmanima. Mutacije mogu da izazovu male promene u molekulima hemaglutinina i neuraminidaze na površini virusa. Ova pojava se naziva antigenski drift, i dovodi do povećane varijabilnosti sojeva tokom vremena, dok se ne pojavi varijanta koja postane dominantna i u stanju je da brzo zarazi odredjenu populaciju - često izazivajući epidemiju. Kako je promena mala, prethodno stečeni imunitet je i dalje donekle efikasan, te simptomi i stopa širenja bolesti nisu drastični.

Nasuprot tome, kada dođe do rekombinovanja genetskog materijala, mogu nastati potpuno novi antigeni, na primer rekombinovanjem humanih i ptičjih sojeva. Ova pojava se naziva antigenski pomeraj (eng. shift). Kada nastane humani virus gripa sa potpuno novim antigenima, cela populacija je podložna, i novi grip će se nekontrolisano širiti, izazivajući pandemiju.

Španska groznica 1918.

Termin španska groznica se odnosi na pandemiju gripa koja se dogodila tokom prvog svetskog rata i izazvala strahovito veliki broj smrtnih slučajeva, koji se procenjuje na 50-100 miliona. Španska groznica je bila zaista pandemija - bolest se proširila čak do Arktika i udaljenih pacifičkih ostrva.
Vojna bolnica tokom Španske groznice
Ovaj ogroman broj smrti je izazvan izuzetno velikom virulentnošću ovog virusa - do 50% popilacije, kao i izuzetno ozbiljnim simptomima, za koji se sumnja da su izazvani već pomenutom citokinskom olujom. Simptomi ovog gripa su bili toliko neobični da su u početku pogrešno dijagnostifikovani kao kolera ili tifus.

Pojam „Španska groznica“ ili „Španski grip“ je nastao jer je Španija bila jedina evropska zemlja gde su štampani izveštaji o bolesti koja ubija hiljade ljudi u armijama koje su se borile u Prvom svetskom ratu. Druge zemlje se nisu oglašavale da bi sačuvale moral trupa. Ova pandemija je opisivana kao „najveći medicinski holokaust u istoriji“.

"Svinjski" grip

Aktuelni virus koji ljudi dosta uporno nazivaju svinjski grip je H1N1 virus, i to svojevrstan hibrid severnoameričkog svinjskog gripa, severnoameričkog ptičjeg gripa, humanog H1N1 gripa i soja svinjskog gripa koji se može naći u Aziji i Evropi.

Za sada (2.5.2009), potvrđena je infekcija virusom „svinjskog gripa“ kod 365 ljudi, dok je 10 ljudi umrlo od posledica bolesti. Većina ljudi zaraženih ovim virusom su imali uobičajen tok bolesti. Kao i svim pandemijama gripa, najviše su ugrožena mala deca, trudne žene, kao i ljudi sa hroničnim bolestima, kao što su astma, dijabetes, itd.

Opasnost od pandemije je realna. Ono što treba imati u vidu je da je stopa smrtnosti relativno mala, i da su procene da je hospitalizacija potrebna u oko 5% zaraženih (od kojih je, opet, samo određen procenat ozbiljnih slučajeva). Uvođenje različitih populacionih mera u ugroženim zonama (poput prestanka rada, ili zabrane okupljanja) su potrebne da se zaustavi širenje infekcije, ali ovaj virus je daleko od jedne ebole ili Crne kuge. Osim toga, treba imati u vidu da je utvrđeno da već postojeći antiviralni lekovi mogu uspešno da se primene u terapiji(o ovome malo kasnije).

Prevencija, vakcinacija, lečenje

Lična higijena i dobre zdravstvene navike, kao što su (prvenstveno) pranje ruku, pokrivanje nosa i usta pri kašljanju, i izbegavanje pljuvanja su od velikog značaja pri umanjivanju transmisije influence. Ove jednostavne higijenske mere predostrožnosti su predložene kao glavni način sprečavanje širenja gripa tokom pandemija. Iako korišćenje maski pomaže umanjenju transmisije pri nezi bolesnika, korisnost njihove upotrebe u svakodnevnom životu i radu u zaraženim populacijama je i dalje pod znakom pitanja.

Vakcinacija protiv gripa je efikasna, ali, za razliku od većine ostalih vakcina pouzdano deluje samo tokom jedne sezone gripa. Do ovoga dolazi zbog već pomenute varijabilnosti genetskog materijala virusa gripa. Svetska zdravstvena organizacija dva puta godišnje preporučuje formulacije za vakcine protiv influence, po jednom za svaku sezonsku epidemiju na južnoj i severnoj hemisferi. Za izradu vakcine je potrebno nekoliko meseci, zbog čega momentalno nije raspoloživa vakcina protiv aktuelnog svinjskog gripa. Kako se o ovom virusu jako malo zna nije poznato koliko je virus sličan postojećim oblicima, pa samim tim ni koliko postojeće vakcine pružaju zaštitu.
Struktura oseltamivira
Za terapiju gripa postoji i nekoliko specifičnih antiviralnih lekova, sa različitim mehanizmima dejstva. Jedna grupa se bazira na blokiranju inkorporacije viralnog genoma (tzv. M2 blokatori) i za njih je utvrđeno da nisu efikasni protiv virusa „svinjskog gripa“. Inhibitori neuroaminidaze (Tamiflu, Relenza) sprečavaju oslobađanje virusnih čestica iz inficirane ćelije domaćina i često su efikasni protiv virusa A i B tipa. Preliminarna istraživanja su pokazala da lek Tamiflu (oseltamivir) efikasno ublažava simptome zaraze virusom „svinjskog gripa“, i preporučen je za terapiju kod dece i odraslih.

Ono što nam nije poznato je kad i da li će doći do pojave rezistencije na ove lekove, zbog čega se i dalje punom parom radi na razvoju vakcina.

Umesto zaključka

Autor se nada da je tekst bacio makar malo svetla na svima poznatu bolest i njenog zlokobnog velikog brata. Kao što je već napomenuto, opasnost od pandemije je realna, ali nema mesta panici. Po prvi put u istoriji imamo dovoljno razgrađenu informacionu mrežu i dovoljno znanja i sredstava da predupredimo još jednu pandemiju. Dok samo oboljenje može biti jako opasno, relativno jednostavnim merama prevencije je moguće značajno smanjiti prevalencu bolesti.

Ako se stručnjaci ne izjasne drugačije, život teče kao i do sada. Ljudi su u ovakvim situacijama skloni uzimanju raznih lekarija i preparata bez konsultacija sa lekarom. U ogromnoj većini slučajeva ovo nema baš nikakvog efekta, dok ponekad može da izazove negativne posledice. Budite veoma oprezni pri bilo kojoj odluci da koristite bilo šta što vam nije preporučio lekar. Kao najbolja zaštita se preporučuje unos zdrave hrane i dosta odmora. Sem toga, potrebno je kritički analizirati medije, jer strahovito puno ljudi što namerno, što slučajno, izaziva strah i širi dezinformacije. I da, možete da jedete svinjetinu do mile volje.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 5

Pogledaj komentare

5 Komentari

Možda vas zanima

Svet

"Upravo je započeo rat sa najopasnijom zemljom"

Američki novinar Taker Karlson izjavio je danas da bi odluka odlazećeg predsednika SAD Džozefa Bajdena da dozvoli Ukrajini da napada ciljeve u dubini Rusije dalekometnim projektilima ATACMS mogla da ugrozi živote samih Amerikanaca.

19:50

20.11.2024.

1 d

Podeli: