Obale Zavojskog jezera iz trijasa

Zadnjih 540 miliona godina geološke istorije Zemlje podeljeno je na tri geološke ere: рalеozoik, mezozoik i kenozoik. Paleozoik je podeljen na šest geoloških perioda: kambrijum, ordovicijum, silur, devon, karbon i perm. Mezozoik obuhvata tri perioda: trijas, juru i kredu, a kenozoik dva perioda: paleogen i neogen. Paleozoik je izveden od grčke reči palaio, "star" i zoe, "život", značeći “drevni živi svet” dok je kenozoik izveden od grčke reči kainos “nov” i zoe, značeći “novi živi svet”. Mezozoik je izveden od grčke reči mezo “među” i zoe i moglo bi se prevesti na “među-živi svet”, tj., nastao između paleozoika i kenozoika.

Biološke katastrofe paleozoika/mezozoika

Od pet najvećih bioloških katastrofa u geološkoj istoriji Zemlje tri su se odigrale u toku paleozoika: krajem ordovicijuma (pre 444 miliona godina), krajem devona (pre 360 miliona godina) i krajem perma (pre 251 miliona godina). U mezozoiku odigrale su se dve katastrofe: krajem trijasa (pre 200 miliona godina) i krajem krede (pre 65 miliona godina).

Najveća od svih bioloških katastrofa bila je ona krajem perma kada je oko 95 % života u moru nestalo, a na kopnu oko 70 %. (Naziv perm je izveden od istoimenog grada u Rusiji). Naredna katastrofa, krajem trijasa, je bila manja i “samo” je 20-tak % života u moru nestalo. (Naziv trijas je izveden od latinske reči trias što označava grupu od tri). Uzroci ove dve biološke katastrofe su, za sad, još uvek nepoznati, ali se naučnici najčešće pozivaju na ogromne vulkanske izlive, naglo opadanje nivoa okeana i udar velikih asteroida/kometa.

Laboratorija za geohemiju, kosmohemiju i astrohemiju (Univerzitet u Nišu), kojom rukovodim, uglavnom se bavila i bavi geohemijskim posledicama udara asteroida zapisanim u drevnim morskim sedimentima (čitaj drevnom morskom blatu) nađenim u Danskoj, a koji su nastali na prelazu između krede i paleogena. Naučnici se slažu da se taj udar, verovatno, desio na poluostrvu Jukatan (Meksiko) u vreme tog prelaza koji je, inače, čuven jer su tokom njega nestali dinosaurusi.

Pogled na Zavojsko jezero

Mi smo poslednje dve godine počeli da tragamo za sedimentnim i fosilnim znacima drevnih bioloških katastrofa u Srbiji. U tom smislu smo usmerili pažnju na obale predivnog veštačkog Zavojskog jezera u okolini Pirota gde smo sticajem srećnih okolnosti otkrili sediment iz doba trijasa.

Ploèe bogate fosilnim strukturama za potrebe “vikendaša”

Naime, domar Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, g-din Ljubiša Spasić upozorio nas je da “vikendaši” na obalama jezera popločavaju staze pločama bogatim fosilima. Mi smo po tom saznanju odmah krenuli na obalu Zavojskog jezera i zaista otkrili bogato nalazište sedimenata iz trijasa sa uočljivim tragovima morskog života.

Trijaski talasinoidi

Međutim, nismo bili sigurni kojem podrazdoblju trijasa sediment i fosilni tragovi pripadaju pa smo zamolili poznatog američkog paleobiologa profesora Ekdejla sa Univerziteta države Juta, za rešenje a on nas je uputio na poznatog nemačkog paleobiologa profesora Tregera sa Univerziteta u Frajbergu. On je prihvatio da nam pomogne pa smo mu poslali trijaske sedimente (oko 6 kg) sa Zavojskog jezera. Posle nepunih deset dana stigao nam je odgovor da se radi o sedimentima sa fosilnim ostacima morskih organizama iz srednjeg i kasnog trijasa. Po profesoru Tregeru mreža horizontalnih tragova sa granama u obliku slova U, Y, S ili T (tzv. talasinoidi) su podzemni kanalići na dnu plitkog mora gde su živele/hranile ili se skrivale morske životinjice račići, puževi, gliste, školjkice itd.

Da li je ovo rak iz doba trijasa?

Male školjkice su, takođe, iz srednjeg/gornjeg trijasa i grupišu se u tzv. lumakele, koje su se formirale na dnu plitkog mora, verovatno, olujnim morskim talasima. Međutim, ima i nekih fosilnih tragova čija priroda nije još razjašnjena.

Lumakela morskih školjkica

Pošto su ležišta trijasa na Zavojskom jezeru prilično masivna, na nekim mestima prelaze sedam pa i više metara, može se pretpostaviti da se, možda, na obalama jezera mogu otkriti i morski sedimenti sa tragovima biološke katastrofe krajem perma, a takođe i one sa tragovima između kraja trijasa i početka jure. (Naziv jura je izveden po poznatom lancu planina u Francuskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. Setimo se ovde i uzbudljivog tehnotrilera Stivena Spilberga “Park iz doba jure”). Cilj našeg traganja su tragovi ove dve biološke katastrofe na Zavojskom jezeru. Naravno, ovo traganje će biti prilično dugo i mukotrpno, ali i veoma, veoma uzbudljivo. Na narednim fotografijama zabeleženi su prvi koraci traganja za biološkim katastrofama krajem perma i trijasa na obali Zavojskog jezera, u kome je glavnu reč vodio moj mladi asistent Budimir Ilić, rodom iz Kruševca.

A šta je ovo?

Napomenuo bih, na kraju, da trijasko nalazište na obalama Zavojskog jezera čine brojni naizmenični slojevi bogati krečnjakom i/ili glinama što ukazuje, verovatno, na česte klimatske promene u toku trijasa, ali to treba i dokazati. Ovde treba napomenuti da trijaski morski sedimenti Zavojskog jezera leže na nadmorskoj visini od 750 m, a more je, naravno, uvek na nultom nadmorskom nivou. To znači da su ih ogromna tektonska pomeranja (čitaj zemljotresi), verovatno, “ispeli” na tu visinu.