Lažni uticaj mesečine

Nedelju dana posle punog meseca. Ako ste prošle subote imali kakvih čudnih problema, sada su vam se definitivno uvukli očnjaci i splasle malje po telu, prošao vas je napad likantropije, izašli ste iz anksioznosti, depresije i psihoze, najednom ste izgubili želju za samoubistvom, više niste nasilni i skloni kriminalnim ispadima, prošla vas je volja da ujedate divlje životinje, vukove ne volite više toliko, a iščezao je i poriv da zavijate na mesečini. Uticaj meseca postaje sve bleđi.  

Dakle, sad možemo bezbrižno da razmotrimo neka naučna istraživanja o uticaju punog meseca na ljudsko ponašanje. To misteriozno delovanje Zemljinog prirodnog satelita ponekad se naziva transilvanijski, a češće lunarni efekat. Mada izvire iz najstarijih civilzacijskih mitova, iz folklornih predrasuda i paganskih običaja, verovanje u lunarni efekat se u medijima i svakodnevnim razgovorima najčešće pravda tezom da mnoga naučna istraživanja potvrđuju vezu između meseca i ljudske psihe. 

Da li i vi verujete u tu neproverenu besmislicu? Ako je tako, niste usamljeni u svom stavu. Mnogo ljudi veruje u uticaj meseca i globalno, i u Srbiji, u koju se tokom devedesetih godina nesrećno naselila čitava legija najraznovrsnijh zabluda i mitova, a dejstvo punog meseca se u takvom mraku naročito pojačalo. U jednoj ovdašnjoj on-line anketi, skoro dve trećine od 1176 ispitanika je smatralo da na njih utiče pun mesec, a samo 36,5 odsto je reklo da pun mesec nikad nema uticaja na njihovo ponašanje. Budući da učesnici ovakvih slobodnih anketa spadaju u pismeniji deo populacije, teško je zamisliti kakav bi rezultat dalo jedno pravo istraživanje.

No, da li ipak postoje naučna istraživanja koja potkrepljuju nerasprostranjenost verovanja, već sam famozni lunarni efekat? U brojnim reakcijama na tekst  “Zašto astrologija nije nauka?”, koji je nedavno objavljen na našem sajtu, neki posetioci su se pitali da li i kako pun mesec utiče na ljudsko ponašanje. B92 Nauka tim povodom sada otvara temu o lunarnom efektu kroz kratki uvid u brojne statističke studije i različite stavove istraživača o uticaju meseca na ljudsko ponašanje.

Samoubistva i depresije

4190 samoubistava tokom perioda od 58 godina nije zavisilo od punog meseca

Tokom poslednjih trideset godina objavljeno je više hiljada raznih studija u kojima se bar delimično istraživao lunarni efekat. Nemoguće ih je ovde pobrojati, a uz to, iz svih njih zajedno se uopšte ne može izvući zaključak da li lunarni efekat postoji. To je zato što su sva istraživanja ove vrste, bez obzira kakav im je zaključak, mahom pronalazila samo statističku (ne)povezanost mesečevih mena i ponašanja ljudi. Uporedo s tim, danas ne postoji nijedna eksperimentalno proverena naučna teorija koja bi dopuštala mogućnost da mesec utiče na ljudsko ponašanje. No, neke statističke studije prilično osvetljavaju ovaj fenomen, čak i ako po logici stvari ne mogu da daju konačne odgovore.

Prema istraživanju broja samoubistava tokom punog meseca, koje su 1991. objavili doktori Maldonado i Kraus sa Univerziteta u Minesoti, nije primećena nikakva povezanost samoubilačkog nagona i mesečevih mena. U ovoj studiji je analizirano 4190 samoubistava tokom perioda od 58 godina, a istraživači su pri tom vodili računa i o uticaju doba dana, dana u nedelji i meseca u godini na samoubice.

Prema obimnom spisku relevatnih istraživanja lunarnog efekta koja je objavio doktor Erik Čadler sa Univerziteta u Vašingtonu, od devet sličnih studija samoubistava na mesečini, osam je potvrdilo da ne postoji nikakva korelacija, dok je samo jedno pokazalo da je broj samootrovanih nešto veći pri dnevnom svetlu i punom mesecu. Takođe, od 18 višegodišnjih studija o povezanosti mesečine sa brojem poziva hitnim medicinskim službama, 15 pokazuje da nikakva veza ne postoji, dok samo 3 pronalazi neku vezu hitnih poziva sa punim mesecom.

U radu “Asocijalno ponašanje i lunarna aktivnost”, američki naučnici Forbs i Lebo su još 1977. pokazali da pri 58.527 policijskih hapšenja tokom perioda od sedam godina ne postoji nikakav porast nasilničkog i kriminogenog ponašanja pri punom mesecu. U sedam sličnih istraživanja asocijalnog ponašanja, po Čedleru, tri studije su potvrdile rast kriminala, a četiri nisu pronašle nikakvu vezu.

U arhivi sa 782 pacijenta i 4600 konsultacija obavljenih tokom 18 godina, britanski psihijatri sa Kraljevske univerzitetske bolnice u Liverpulu nisu pronašli nikakvu vezu mesečevih mena sa depresijom i anksioznošću u opštoj lekarskoj praksi. Međutim, od četiri slična istraživanja, dva ipak potvrđuju, a dva opovrgavaju lunarni mit. Samo ovaj delimični pogled u šumu raznovrsnih studija potvrđuje da, iako većina takvih istraživanja opovrgava lunarni efekat, na osnovu njih se ne može doći da sasvim nesumnjivog odgovora. Da li to znači da pun mesec ipak možda utiče na ljudsko ponašanje? Ne znači.

Korelacije

Manjak istraživanja o neurohemijskim promenama u doba punog meseca

Najveći autoritet u ovoj oblasti, kanadski fiziolog Ivan Keli, sa Univerziteta Saskačevan, koji je objavio više od 15 analiza u kojima je obuhvatio više od 200 studija lunarnog efekta, smatra da “ne postoji konzistentnost” u dosadašnjim istraživanjima, ali da je “slučaj punog meseca” sve dalje od potvrde. 

Keli je, zajedno sa fiziologom Džejmsom Rotonom i astronomom Rodžerom Kulverom, pre dvadeset godina, u časopisu Skeptical Inqurer, predstavio sad već istorijsku metaanalizu studija o uticaju meseca na čoveka. U kasnijim radovima, Keli je analizirao brojne studije i zaključio da se ne može govoriti o značajnoj korelaciji mesečevih mena i ljudskog ponašanja. Takođe, on je zapazio da mnoga istraživanja ove vrste nisu koristila dobar statistički aparat, a često su fenomeni preklopljeni sa uticajem praznika ili drugih periodičnih nadražaja na ljudsko ponašanje.

S druge strane, veliku uticaj je izvršila opskurna knjiga “Kako na tebe utiče mesec?” koju je  još 1978. napisao fiziolog Arnold Liber, da bi 1996. objavio novo dopunjeno izdanje. Liber je u svojim studijama iz sedamdesetih godina prošlog veka pronašao vezu broja ubistava sa lunarnum efektom, a u ovoj knjizi je pokušao da dodatno objasni mehanizme kojima mesec deluje na ljude. Međutim, mnogi istraživači su oštro kritikovali većinu Liberovih prilično proizvoljnih zaključaka i hipoteza.

Ivan Keli je posebno istakao manjak istraživanja o hormonalnim i neurohemijskim promenama u doba punog meseca. On smatra da bi takva istraživanja jasno pokazala da ne postoji nikakav lunarni efekat. Uz to, Keli upozorava i na selektivnu memoriju – pošto mnogo ljudi veruje da pun mesec utiče na njihovo ponašanje, to znatno utiče na korelacije koje pojedini istraživači poput Libera pronalaze u svojim statističkim istraživanjima. No, mnogo značajnije je da je sporno samo pitanje korelacija kao argumenta za potvrđivanje nekog efekta – ako između dva fenomena povremeno i ponekad postoji nekakva korelacija, to ne znači da su oni međusobno zaista povezani.

Brojne promenljive sasvim slučajno mogu biti u korelaciji a da nemaju nikakve veze jedna sa drugom. Na primer, može se ispostaviti da se broj gledalaca Televizije B92 povećava u isto vreme kad u prodavnicama raste prodaja soka od šargarepe. Da li to znači da kuća B92 ima još nešto zajedničko sa šargarepom, osim boje zgrade? Naravno da ne znači. Ova korelacija može biti sasvim slučajna ili izazvana nekim potpuno trećim fenomenom. Može se desiti da ljudi imaju potrebu da piju više soka od šargarepe onim danima kad je kišovito vreme a da baš tim danima raste i broj televizijskih gledalaca.

Plima i oseka

Najvece plime su pri poravnanju Sunca, Meseca i Zemlje

Zagovornici lunarnog efekta smatraju da Mesec može da deluje na ljude, ako je u stanju da gravitacionom silom izaziva plimu i oseku. Međutim, plime se javljaju svaki dan, a plimna sila Meseca u suštini ne zavisi od mesečevih mena već od njegove udaljenosti od Zemlje. Visina plime zavisi od uzajamnog položaja Sunca, Zemlje i Meseca, a najveće plime se javljaju tokom mladog i punog meseca, ne zato što je tad gravitaciona sila Meseca najjača, već zato što se tada sva tri nebeska tela nalaze u jednoj liniji.

Često se tvrdi da Mesec slično utiče na čoveka kao na vodu u okeanima jer čovek, poput planete Zemlje, sadrži 80 odsto vode. Međutim, voda u ljudskom organizmu je vezana, za razliku od vode u okeanima. Prema poznatom Kelijevom poređenju, može se izračunati da će “majka svoju bebu držati silom koja je 12 miliona puta jača od plimne sile kojom Mesec deluje na bebu”. Većom silom na čoveka deluje neka osrednja gradska zgrada nego pun mesec.

Astrolozi smatraju da Mesec mnogo više utiče na žene. “Pun mesec ima veliki uticaj na psihotičko i emotivno stanje kod žena”, piše na domaćem sajtu Astrolook, gde se objašnjava kako Mesec utiče na plodnost i menstrualni ciklus. Ovo rašireno verovanje nema mnogo smisla jer Mesečev ciklus traje 29,53 dana, tako da se ne poklapa sa dužinom menstrualnog ciklusa kod većine žena.

Ideja da je povećana osvetljenost pri punom mesecu dovoljna da jednom mesečno izmeni ljudsko ponašanje postaje besmislena kad se uporedi jačina svetlosti Sunca i Meseca – Sunce stvara 400.000 puta jače osvetljenje od punog meseca. Pri tom, ni najjača mesečina nije dovoljnog intenziteta da bi se pri njoj moglo čitati.

No, mediji izuzetno doprinose širenju mita o punom mesecu. Poznat je slučaj novinara Alana Hala, iz “Sandej tajmsa”, koji je izmenio podatke u naučnom radu koji je predstavljao kako bi pokazao da Mesec utiče na čoveka. Mada je doba punog meseca, u astrologiji poznato kao faza opozicije, privlačno i zanimljivo za umetnike, književnike i filmske autore, ono je za astrologe posebno inspirativno. “Za vreme punog meseca sve tajno postaje javno, sve neizgovoreno postaje očigledno, a čovek razotkriva svoju pravu prirodu”, piše astrolog u jednom od naših dnevnih listova

Noćna strana Meseca

Sunce stvara 400.000 puta jaèe osvetljenje od punog meseca.

Kako bi se shvatio besmisao ideje o uticaju Meseca na ljude, možda treba pogledati jednu drugu, ali sličnu zabludu o ovom satelitu. Naime, ljudi mogu da vide sa Zemlje uvek samo jednu stranu Meseca, dok se druga uvek naziva “tamna strana Meseca”.

Da li je ta druga strana Meseca zaista uvek u mraku? Nije. Ona strana koju sa Zemlje ne vidimo, takođe je osvetljena Sunčevom svetlošću u većoj ili manjoj meri, što zavisi od njegovog položaja pri okretanju oko planete. To što se jedna strana ne vidi sa Zemlje uzrokovano je samo time što pri kruženju oko planete, Mesec istovremeno rotira i oko svoje ose, tako da se čini kako stoji, uvek jednako okrenut ka planeti.

Sa druge strane, postoji prividno kolebanje Meseca, zbog čega se sa Zemlje ne vidi tačno pola, već 59 odsto površine. To se naziva se libracija. Ona nastaje kao posledica neravnomernog kretanja po eliptičnoj putanji, što je definisano Keplerovim zakonima, nagnutosti ravni putanje i nagnutosti njegove ose. No, budući da Mesec, za razliku od Zemlje, ima osu koja je nagnuta samo za 1½ stepen, na Mesecu nema godišnjih doba jer je osunčavanje površine ravnomerno tokom cele godine.

Međutim, za razliku od zablude o uticaju na ljudsko ponašanje, zaista postoje neke mesečeve tajne koje još nisu odgonetnute. Pun mesec u blizini horizonta izgleda znatno veći u odnosu na svoju uobičajenu veličinu na noćnom nebu. U predvečerje ili zoru, ogromni puni mesec izviruje iz krošnji stabala i krovova kuća u senci. Ovaj pomalo romantični fenomen se naziva mesečeva iluzija. Najčešće se javlja u letnjim mesecima, u danima kad je mesec nisko, a sunce dovoljno visoko na horizontu.

Ugaona veličina punog meseca na nebeskoj sferi uobičajeno iznosi oko 0,5 stepeni. No, pri horizontu, lik Zemljinog satelita postaje 50 do 75 odsto veći. Naravno da mesec ne raste, ali se ne događaju nikakvi prateći astronomski fenomeni koji bi uticali na njegov izgled. Šta su uzroci mesečeve iluzije? Ovim pitanjem su se bavili rani kineski i grčki astronomi, Aristotel ga pominje 350 godine pre nove ere, ali ni danas ne postoji pouzdan naučni odgovor. Izvesno da je povećanje lika meseca, bar što se nauke trenutno tiče, jedini čudan i neobjašnjiv fenomen koji se dešava tokom punog meseca.