Relativistička uloga Mileve Marić

Najznačajniji naučnik XX veka, Albert Ajnštajn i njegova prva supruga, matematičarka iz Novog Sada, Mileva Marić, venčali su se u švajcarskom gradu Bernu januara 1903. godine. Tome je prethodila prava ljubavna drama. Albert i Mileva su se neprestano selili, bili su razdvojeni i u nemaštini, a Mileva je pre braka rodila i njihovu kćerku Lizerl. Najzad, u leto 1902. godine Albert je dobio posao u Patentnom zavodu u Bernu. Da bi se venčali, Mileva se rastala od Lizerl i došla da živi u Bern.

Posle venčanja stanovi u kojima su živeli postali su kabineti za teorijska istraživanja u fizici. Iz njih su u naučne časopise poslati mnogi slavni naučni radovi. Stan u Kramgase 49, u Bernu, u kome su živeli od 1903. do 1905. godine, koja se smatra Ajnštajnovom čudotvornom godinom, pretvoren je 1979. godine u muzej "Ajnštajnova kuća".

Mileva i Albert su posle Lizerl, u braku, dobili dva sina, Hansa Alberta i Eduarda. U Švajcarskoj, SAD i Evropi danas živi trinaest potomaka Mileve i Alberta, koji potiču od njihovog sina Hansa Alberta.

No, to nisu jedini tragovi koji potiču iz ranog perioda života i stvaranja slavnog naučnog para. Dragoceno svedočanstvo o životu mladog Ajnštajna je njegova pisana korespondencija sa Milevom Marić. Ona potiče iz dramatičnog perioda 1897-1903, kad su Mileva i Albert bili studenti na ciriškoj Politehnici i neposredno posle studija, a pre nego što su se venčali.

Pisma o ljubavi i nauci

Francusko izdanje pisama Mileve Maric i Alberta Ajnstajna

Korespondencija Mileve Marić i Alberta Ajnštajna objavljena je tek 1987. godine, u okviru prvog toma Sabranih dela Alberta Ajnštajna. Izazvala je veliko interesovanje u naučnoj i široj javnosti, pa je u SAD ubrzo objavljena u posebnoj knjizi pod nazivom “Love letters”. U Francuskoj je zbirka pisama objavljena 1993. godine pod nazivom “Les lettres d' amour et de science”,  što mnogo bolje odgovara njihovom sadržaju. Na srpskom jeziku pisma je objavila Matica srpska 1998. godine.  

Poznata francuska fizičarka i esejista Fransoaz Balibar napisala je u predgovoru francuskom izdanju pisama: “Mileva Marić se pojavljuje kroz svoja pisma, a još više kroz ono što sam Ajnštajn o njoj govori, kao jedna veoma neobična ličnost: slobodna, nezavisna, meni jednaka, po Ajnštajnovim rečima”.

Bilibar smatra da ova pisma otkrivaju Ajnštajna koji pokušava da na drugi način doživi odnos između žene i muškarca. On obećava “da nikada neće postati ličnost tipa filistin", kako on više puta naziva ličnosti bez duha, gluve za umetnost, književnost i nova saznanja. Izgleda da ga to pitanje brine isto onoliko koliko i problemi fizike.

Dragocenu dopunu pismima ljubavi i nauke predstavljaju i “Pisma Mileve i Alberta Ajnštajna Heleni Savić”, koja je objavio unuk Helene Savić, Milan Popović, na srpskom, nemačkom i engleskom jeziku. Osam  pisama iz ove zbirke objavljeno je ranije u pomenutom prvom tomu Sabranih dela Alberta Ajnštajna.

Godine formiranja

Uica Kramgase u Bernu, gde su u broju 49 (druga kuca) ziveli Ajnstajnovi

U sklapanju mozaika o Albertu i Milevi Ajnštajn više istoričara je pokušalo da ispita put razvoja mladog Ajnštajna i njegov odnos sa Milevom pomoću njihove korespondencije.  Razmevanju ovog perioda Ajnštajnovog rada značajno je doprineo Đorđe Kristić višedecenijskim istraživanjima pisane i usmene dokumentacije u Novom Sadu, Beogradu, Zagrebu, Cirihu i drugim mestima. Hans Albert, sin Ajnštajnovih, posetio je Kristića u Ljubljani 1971.

U knjizi “Mileva i Albert Ajnštajn, ljubav i zajednički naučni rad” (Matica Srpska, 2005. i Akademska knjiga, 2007) Đorđe Kristić je objedinio saznanja do kojih je došao. Oktobra 2006. godine Kristić je poklonio Muzeju grada Novog Sada trideset Milevinih pisama porodici Gajin iz perioda 1935-1941. Ta korespondencija do sada nije objavljena. 

Fizičar i istoričar nauke Jirgen Ren je, sasvim sigurno, jedan od najboljih, ako ne i najbolji poznavalac i analitičar Alberta i Mileve Ajnštajn. U članku “Ajnštajnova rasprava sa Drudeom i poreklo Statističke mehanike: nova misao koja mi je sevnula iz  ”Ljubavnih pisama”, veoma detaljno je rekonstruisao Ajnštajnova istraživanja i rasprave sa naučnim autoritetima, koja su dovela do čudotvorne 1905. godine.

Osnovu Renove rekonstrukcije, koja je objavljena u zborniku  “EINSTEIN – The Formative Years, 1879-1909” (Burkhauser, 2000), pored originalnih članaka, čini Ajnštajnova korespondencija sa Milevom i drugim kolegama i prijateljima.

Pronađeno pismo

Ljubavna pisma otkrivaju nepoznata Ajnštajnova interesovanja

Deo Milevinog pisma iz jula 1901, koji nije bio dostupan urednicima Sabranih dela 1987. godine, veoma je važan u Renovoj rekonstrukciji. „Pored toga što su omogućila uvid u dramatičan odnos između Mileve Marić i Alberta Ajnštajna, ova pisma su otkrila nekoliko do tada nepoznatih i veoma raznovrsnih interesovanja mladog Ajnštajna, kao na primer za eksperimente o zračenju i za elektronsku teoriju metala“, piše Jirgen Ren na početku svoje reonstrukcije članka.

„Ovа pisma ga prikazuju kao nezajažljivog čitaoca udžbenika i savremenih časopisa fizike; оnа svedoče o njegovih ranim kontaktima sa vodećim fizičarima kao što su Bolcman, Drude i Vin. Na kraju, ona sadrže značajne nagoveštaje koji se tiču predistorije njegovih članaka iz 1905. godine”, zaključuje Ren.

Kao originalan mislilac, Ajnštajn je jula 1900. godine, odmah posle diplomiranja na ciriškoj Politehnici ušao u ozbiljne rasprave sa profesorima kod kojih je pokušao da doktorira i sa velikim autoritetima fizike toga vremena. Te rasprave su se odvijale paralelno sa njegovim bezuspešnim pokušajima da se zaposli kao asistent na Univerzitetu. Istovremeno je pisao naučne radove koje je slao u Annalen der Phyisik. Od tri pokušaja da doktorira  (1901, 1902, 1905), tek  treći je bio uspešan. Mileva je bila veran, pažljiv i podržavajući pratilac Albertovih rasprava i istraživanja, vodeći paraleleno tri dramatične lične bitke. 

U toku prve Albertove rasprave, sa profesorom Veberom, Mileva se spremala u istoj laboratoriji da drugi put izađe na diplomski ispit (jula 1901), nameravajući da potom nastavi doktorat. Ali, Albert je početkom 1901. napustio Veberovu laboratoriju i potom preko pisama započeo raspravu sa Drudeom, o elektronskoj teoriji elektroprovodljivosti, i Bolcmanom o osnovama statističke fizike.

Sukob sa gospodarima fizike

Prepoznatljivi lik koji se mnogo mlaði suprotstavio vladajuæoj paradigmi

Interesantan je Renov komentar novopronađenog pasusa iz Milevinog pisma, koje je ona napisala u julu 1901, neposredno pošto je videla Drudeov odgovor Ajnštajnu. “Njeno pismo kazuje koliko su oboje očajnički čekali taj odgovor. Ona je reagovala sa ironijom na činjenicu da se taj divni čovek Drude napokon oglasio”.

U stilu otpadnika, koji se vidi u više pisama iz tog perioda i koji je sjedinjavao dve osobe nasuprot ostatku sveta, a posebno protiv naučnog establišmenta, Ren smatra da se Mileva Marić podsmeva dvorskom ponašanju gospodara fizike. Marićeva je stavila primedbu na način na koji se Drude u svome odgovoru pozvao na velikog gospodara klasične fizike, Ludviga Bolcmana. Drudeov odgovor, zaključuje Ren iz Marićkine sarkastične interpretacije, “imao je za cilj da jasno stavi do znanja novajliji kao što je Ajnštajn, da se ne može desiti da veliki gospodar kao što je Bolcman nije u pravu”.

Ren smatra da je kritiku Bolcmanove statističke fizike Ajnštajn uneo u tezu sa kojom je od jeseni 1902. godine pokušavao da doktorira kod profesora Klajnera na ciriškom univerzitetu. Mileva je taj drugi pokušaj pratila putujući između Švajcarske  i Novog Sada, noseći dete koje će u tajnosti roditi u okolini Novog Sada, januara 1902. godine. Početkom februara Albert je na Klajnerov savet povukao tezu. Klajner se nije slagao sa Ajnštajnovom oštrom kritike Bolcmanove statističke fizike, smatra Ren.

Lik Alberta Ajnštajna

Porodièna idila Ajnštajnovih u Bernu

Naučna, biografska, istorijska i esejistička literatura o životu i radu Alberta Ajnštajna, napisana tokom XX veka, značajno je obogaćena tokom 2005. godine, kada su fizičari širom sveta proslavili Ajnštajnovu čudotvornu 1905. godinu. Bila je to idealna prilika da se više sazna i kaže o mladom Ajnštajnu.

Mnogi autori i stvaraoci su tu priliku iskoristili da svetu otkriju lice mladog, šarmantnog  Alberta Ajnštajna iz vremena kada je napisao mnogobrojne značajne naučne radove, koji čine osnovu kvantne mehanike, teorije gravitacije, statističke mehanike, kosmologije i fizike čvrstog stanja. Ali, fotografije i karikature starog, sedog Ajnštajna, napravljene posle njegovor odlaska iz Evrope u SAD, kada je bio svetski slavan, ipak su dominirale, kako u literaturi tako i u novinama, na filmovima, izložbama i TV emisijama.

Naučnici, pisci, novinari, filmski i TV stvaraoci, svi čiji je cilj da mladim generacijama prenesu ideju o značaju nauke i da ih inspirišu da se otisnu u naučna istraživanja, trebalo bi da lik sedog, razbarušenog Ajnštajna, sa karikatura sumnjivog porekla, zamene likom Ajnštajna iz vremena stvaranja velikih dela u fizici, kada je istovremeno stvarao i svoju porodicu.

Pisma sa Milevom značajno doprinose predstavljanju Ajnštajnovog lika kakav je bio u mladosti. No, ona ne govore o njegovom kasnijem životu i radu. Pošto su 1903. godine počeli da žive zajedno, Albert i Mileva se više nisu dopisivali. Zato će pitanje o Milevinom učešću u Albertovom stvaralaštvu verovatno ostati tajna, nasuprot mnogobrojnim pokušajima da se dokuči odgovor na to pitanje.