Etnoastronomija

Etnoastronomija je naučna disciplina koja, upravo, izučava prisustvo astronomije u narodnom stvaralaštvu. Uz pomoć nje saznaje se koliko je narod u prošlosti poznavao i pratio astronomske pojave, kako ih je objašnjavao i koliko su ta objašnjenja u skladu sa danas u nauci prihvaćenim. Ono što je interesantno za sva nebeska tela uopšte je to da ona, po verovanju, ne smeju da su psuju i proklinju jer su ona Božije delo. Ako se ona psuju ili proklinju, veruje se da se tada zlo vrati. Zbog toga skoro niko nije naveo kletve u kojima se pominju nebeska tela. Zato postoje lepe izreke i želje vezane za njih. Na primer: “Poljubio te Mesec”.

Kalendar

U vezi sa kalendarom bilo je postavljeno pitanje o tome zašto februar ima najmanji broj dana od svih meseci. Veliki broj ispitanika naveo je priču o ”babi i kozama”. Kada se uzmu u obzir sve verzije ove priče, od kojih su neke manje ili više detaljne, priča izgleda ovako: “Na samom kraju marta meseca vreme se prolepšalo. Neka baba koja je gajila koze odlučila je da ih odvede na ispašu u planinu. Tada je ona svojim kozama rekla: ’Moji jarići, moji petorožčići, hajmo martu na sramotu i drugima uprkos’. Na ovaj način mart je bio “izazvan”. Da bi se osvetio babi i kozama, pozajmio je od februara dva dana i produžio svoje trajanje. Tako je imao vremena da napravi mećavu i da smrzne na planini babu i koze.”

Postoji još jedna priča u vezi sa kalendarom koja objašnjava predviđanje vremena za narednu godinu. Između katoličkog i pravoslavnog Božića postoji razmak od 12 dana (ne računajući same dane praznika). Svaki od ovih dana odgovara po jednom mesecu u narodnoj godini i po vremenu u tom danu određuje se vreme za odgovarajući mesec u godini.

Mesec

Za Mesec su prikupljene priče i legende u vezi sa “šarama”, pomračenjem i običjima vezanim za određene faze. Postoje i neka objašnjenja nastanka Meseca. Po jednom, Mesec je nastao od Sunčevog zraka, a po drugom, Mesec je Sunčev brat.

Po jednoj priči na Mesecu se vidi orač koji ore. Druga kaže da je tamo odslikano gumno na kome se odvija vršidba žita, na kojoj je brat brata slučajno udario lopatom. Postoji i priča da se na Mesecu vidi čovek koji u ruci drži kamen. Jedna priča koja je zabeležena odnosi se na biblijske likove. Ona kaže da je na Mesecu naslikano bratoubisto Avelja, koga je ubio Kain. Za sve ove priče karakteristično je objašnjenje zašto se one nalaze na Mesecu: Bog ih je stavio tamo da bi bile upozorenje ljudima. Primećuje se sličnost i povezanost između svih legendi vezanih za šare na Mesecu. To su verovatno sve delovi priče o bratoubistvu iz Biblije. Povezane u celinu one daju biblijsku priču – Avelj radi na svom imanju (vršidba), kada dolazi Kain i ubija ga (čovek koji drži kamen; brat udara brata lopatom).

Postoji još nekoliko priča o tome šta se vidi na Mesecu. Negde kažu da se vidi čovek koji je zamahnuo lopatom na ženu. Dok se negde veruje da se na Mesecu vidi čovek koji pali slamu. On je, po ovoj priči, kum koji je od kuma ukrao slamu i prosipao je usput, pa je nastala Kumova slama. Bog ga je stavio na Mesec kao upozorenje ljudima.

Za Mesec su vezani i neki načini za prognoziranje vremena. Ako se vidi “ograda” oko Meseca (halo), doći će do pogoršanja vremena, kao i kad je Mesec crvene boje.

Pomračenje Meseca predstavlja loš predznak. Može doći do smrti vladara, do izbijanja rata, do neke prirodne katastrofe ili epidemije. Negde se pominje kao loš predznak uopšte, a negde kao loš predznak za protivnike srpskog naroda ili za vladara naroda protivnika Srba. Ovo je verovatno posledica ropstva pod Turcima jer je simbol muslimana polumesec. U prošlosti se, verovatno, pomračenje Meseca tumačilo kao predznak sloma Otomanske imperije. Kasnije je ovaj simbol uopšten na sve neprijatelje srpskog naroda, što je, verovatno, posledica čestih ratova.

Običaji koji su vezani za faze Meseca mogu se podeliti na običaje vezane za pun Mesec i običaje vezane za mlad Mesec. Za vreme mladog Meseca valja započinjati poslove. Tada valja seći drva, klati stoku, šišati ovce, beleti tkaninu, prati rublje, sejati...

Pun Mesec nije povoljan za započinjanje nekih poslova. To je zato što on potpomaže razmnožavanje štetočina. Tako, ako se poseku drva na pun Mesec, razmnožiće se žižak i uništiti drva; ako se zakolje stoka, meso će se brzo ucrvljati; ako se opere ili izbeli tkanina, ubrzo će se pokidati... Ako neko nije dobrog zdravlja, ne treba da gleda u pun Mesec. Za pun Mesec vezani su i obredi vračanja i skidanja bradavica. U narodu je poznata pojava mesečarenja i vezuje se za ljude koji hodaju u snu za vreme punog Meseca.

Sunce

U vezi sa prividnim kretanjem Sunca po nebeskoj sferi, dobijen je odgovor da se Sunce zimi brže kreće, pa je dan zato kratak, dok se leti kreće sporije, pa je dan zato dug. Jedan od odgovora na pitanje šta Sunce radi noću jeste da plovi po vodi sa zapada do istoka, a drugo objašnjenje je da Sunce noću počiva.

Pomračenje Sunca shvata se tragičnije od pomračenja Meseca jer se odigrava ređe. Ima slična značenja kao i pomračenje Meseca: izbijanje ratova, prirodne katastrofe, smrt vladara. Pomračenje Sunca ima dva značenja. Jedno je nesreća uopšte, a drugo je nesreća za pravoslavne ili za sam srpski narod. Postoji i verovanje da pomračenje Sunca znači da vreme neće odgovarati standardnom vremenu za to godišnje doba. Pomračenje Sunca ne valja gledati, od njega se beži u zatvoren prostor, krsti se. Pomračenje se objašnjava zaklanjanjem Sunca iza planine ili oblaka.

Pomračenje Sunca se koristi i za spravljanje leka protiv epilepsije. Lek se sastoji od malog hleba koji se na vatri peče za vreme trajanja pomračenja.

Mlečni put - Kumova slama

Belu traku koja se vidi preko neba narod naziva “Kumova slama”. Priča o tome kako je ona nastala veoma je interesantna.

“Uoči Božića došao kum kod kuma da traži slamu na zajam. Ovaj mu tada odgovori da mu ne može dati slamu jer mu treba za Božićni obred. Rekao mu je da tada može da da slamu samo Hristu. Međutim, kum je ukrao slamu, ali ju je usput prosipao. Bog je kuma kaznio i ostavio trag slame na nebu da ga mogu videti svi ljudi kao opomenu”.

Za ovo postoji i izreka: “Kum kuma kad krade i preko neba se znade”.

Kumova slama se koristi i za predviđanje vremena. Kada se ona dobro vidi, to znači da će se sutradan vreme pogoršati.

Zvezde i sazvežđa

Zvezdama u narodu nazivaju, pored pravih zvezda, meteore (zvezde padalice), komete (repate zvezde) i planete.

Od zvezda navedene su po imenima Danica (Venera), Vlašići i Severnjača. Veneru još nazivaju Sjajna čobanica, Jutarnja zvezda i Večernjača. Večernjača i Danica su po narodnom verovanju dve različite zvezde. Ako se Danica vidi pred žetvu, to znači da će žito dobro roditi.

Od sedam Vlašića prikupljena su imena za njih pet – Rale, Raleta, Mile, Mileta i mali Parolko. Kada se ne vide na nebu (od Đurđevdana), kaže se da su zarobljeni. Veruje se da ako se kaže: “Sedam Vlašića, po Bogu sedam bratića” i ako se izgovore njihova imena, da će se tada ispuniti zamišljena želja.

Od sazvežđa su spomenuta sledeća: Velika kola, Mala kola, odnosno Veliki i Mali medved, Volovi, Porednice i Trougao. Velika i Mala kola negde nazivaju i Velika i Mala nebeska kola.

Porednice su zvezde koje su vidljive do maja meseca. One se zato mogu povezati sa delom sazvežđa Orion i verovatno se odnose na njegov pojas.

Porednice

Za zvezde koje čine Trougao nije jasno kom sazvežđu pripadaju.

Za meteore se kaže da su to zvezde padalice ili zvezde koje su uzletele. Za njih je vezano više verovanja.

Kada se vidi meteor, ne treba reći da zvezda pada jer će u protivnom biti uhvaćen i ubijen neki vojnik koji je u bekstvu. Zato se kaže: “Beži, druže, za goru!”. Negde se veruje da meteor znači da je neko pobegao iz ropstva ili zatvora i da zato ne treba reći da se videla zvezda koja pada. Postoji i verovanje da će, ako se kaže da je zvezda pala, biti uhvaćen neko ko je kriv. Sva ova verovanja mogu se povezati sa čestim ratovima koje je u istoriji imao narod ovih krajeva.

Veruje se, takođe, kada se vidi zvezda kako pada, da se to jure neka dvojica da se potuku. Da bi se onaj koji beži sakrio, odnosno da se ne bi potukli, kaže se: “Za grm, druže!”

Kada se vidi meteor, to može značiti da je neko umro i da njegova zvezda pada. Ni u ovom slučaju se ne govori da je zvezda pala.

Neka verovanja kažu da je meteor zmaj koji je uzleteo, pa nestao (verovatno vezano za bolide) ili da zvezde beže.

Na mestu gde padne zvezda padalica, smatra se da ima zlata.

Komete u narodu zovu: zvezde repatice, velike zvezde, zmaj, zvezde sa barjakom. Za njih se smatra da su “đavolske zvezde”. One donose nesreću. Mogu da popale sela i svu Zemlju, pa zato postoji strah od pada ovih “zvezda”. U narodu veruju da ako zvezda “pokaže barjak”, to sluti ratu ili nekoj drugoj katastrofi.

U narodu postoji mišljenje da se zvezde ne smeju brojati jer svaki čovek ima svoju zvezdu na nebu. Ako i nju tokom brojanja prebroji, onda će umreti. Takođe, zvezde ne treba ni pokazivati prstima jer kako kažu “ne treba na Božansko nišaniti prstom”. Što se tiče broja zvezda, veruje se, da ih ima mnogo i da im niko ne zna broja.

Da bi se zvezde videle i po danu, narod preporučuje jedan recept. Treba 40 dana uzastopno, svako jutro pojesti po čen belog luka.

Sistem sveta

Pod sistemom sveta podrazumeva se izgled zemlje i njen položaj u Vasioni.

Priča koja se najčešće sretala je da je Zemlja loptastog oblika i da se nalazi na vodi. Nebo iznad Zemlje drži se na tri Nebeska stuba – Troje trojice. Pošto Troje trojice drže nebo nad nama i zemlju pod nama, oni spadaju u grupu velikih pravoslavnih praznika. Druga varijanta je da se nebo na Zemlju oslanja na krajevima sveta. Već je pomenuto da, po nekim verovanjima, Sunce noću plovi po vodi sa zapada ka istoku, što se uklapa u priču da se Zemlja nalazi na vodi.

Jedna vrlo zanimljiva priča o ustrojstvu sveta kaže da postoje tri tavana sveta. Jedan je iznad nas, jedan je onaj u kome mi živimo, a jedan je ispod nas. Iznad nas se, najverovatnije, nalaze umrli. Oni se opasuju oko vrata. Mi, pošto živimo u sredini, opasujemo se oko struka. Oni koji žive ispod nas opasuju se oko članaka.

Zaključak i dalji planovi

Značaj astronomskih dešavanja u svakodnevnom životu i dalje je prisutan. Međutim, sada se tim događajima ne pridaje više onoliki značaj koji se u prošlosti pridavao, što je očigledna posledica povećane informisanosti i obrazovanja populacije.

U velikom broju odgovora provlače se biblijski motivi. Što znači da većina pojava na nebu predstavlja Božiji znak za ljude – predstavlja neku vrstu stalne (npr. “šare” na Mesecu, Kumova slama) ili povremene opomene (komete, pomračenja). Primetan je uticaj periodičnih astronomskih dešavanja na svakodnevni život. To se odnosi, pre svega, na faze Meseca, godišnja doba, prividno Sunčevo godišnje kretanje, vidljivost nekih zvezda, planeta i sazvežđa. Takođe se izgled neba koristi za prognoziranje vremena.

Ovaj tekst treba da bude i poziv svima zainteresovanima da se uključe u poduhvat prikupljanja narodnih verovanja o astronomskim fenomenima, kako bismo ovo zanimljivo nasleđe sačuvali od zaborava. Ovo može postati i nacionalni projekat u okviru obeležavanja Međunarodne godine astronomije - 2009.

Prikupljanje informacija Veoma je važno znati sa kime treba razgovarati. Zato se biraju ljudi sa što manjim stepenom obrazovanja, zatim stariji ljudi, ali i oni mlađi koji znaju stare priče i verovanja. Treba što je više izbeći uticaj obrazovanja na informacije koje će se dobiti. Upitnik za etnoastronomska istraživanja sastojao se iz sledećih pitanja: 1. Zašto februar ima manje dana od drugih meseci? 2. Da li Sunce ide nekada brže, a nekada sporije po nebu i zašto? 3. Pomračenje Sunca – šta to znači? Ko ga pomračuje? Šta se tada radi? 4. Šta predstavljaju “šare” na Mesecu? 5. Pomračenje Meseca – šta to znači? Ko ga pomračuje? Šta se tada radi? 6. Kako se nebo oslanja na zemlju? 7. Da li zvezde na nebu grade neku sliku? Koja su im imena? Navesti imena nekih zvezda. 8. Kako se naziva zvezda koja pada? Šta se za nju veruje i šta se radi kada se ona vidi? 9. Kako se naziva zvezda koja ima rep? Šta se za nju veruje i šta se radi kada se ona vidi? 10. Kako se zove bela pruga preko neba i kako je nastala? 11. Kako izgleda Zemlja i na čemu “stoji”? 12. Gde se Sunce nalazi noću i šta radi? 13. Šta se radi za vreme punog Meseca, a šta za vreme mladog Meseca? Zašto? Šta ne sme da se radi? Zašto? 14. Da li zvezde smeju da se broje i da li smeju da se pokazuju rukom? Zašto? 15. Da li nebeska tela smeju da se proklinju i psuju? Zašto? Navedite neke kletve? Važno je napomenuti da pitanja nisu postavljana ispitanicima u ovoj formi, već je ovaj spisak pitanja samo vodilja ispitivačima tokom spontanog razgovora.

Literatura

• Božić N: Narodna verovanja o astronomskim pojavama, Zbornik radova broj 14, Društvo istraživača „Vladimir Mandić Manda“, Valjevo, 1999.
• Bozic, N.; Ninkovic, S.: Ethnoastronomical investigations of the Zavojsko jezero area (Pirot, Yugoslavia), Proceedings of XIV National Conference of Yugoslav Astronomers, 2003.
• Božić N: Supplement to ethnoastronomical researches in Valjevo region, Proceedings of XIV National Astronomical Conference of Serbia and Montenegro, 2006.
• Janković Dj. N: Astronomija u običajima i umotvorinama Srba, SANU, 1951.
• Janković Ć. V: Etnoastronomski upitnik, Petničke sveske broj 3, Istraživačka stanica Petnica, 1986.
• Janković Ć. V: Etnoastronomija u delima Vuka Karadžića, Petničke sveske broj 28, Istraživačka stanica Petnica, 1991.

U ovom tekstu predstavljeni su rezultati istraživanja koje se sprovodi na području Srbije od 1997. godine. Istraživanje realizuje Astronomska grupa Društva istraživača “Vladimir Mandić – Manda” iz Valjeva, u okviru svog projekta „Etnoastronomska istraživanja u Srbiji“.