Najnoviji podaci pokazuju da se širom Evrope broj bolesnika zaraženih rezistentnim bakterijama povećava i da je rezistencija bakterija na antibiotike značajna pretnja javnom zdravlju.
To potvrđuju i podaci o otpornosti invazivnih izolata prikupljenih iz 14 mikrobioloških laboratorija iz Srbije i analiziranih u Referentnoj laboratoriji za registrovanje i praćenje rezistencije IZJZV. Podaci koji pokazuju da se Srbija nalazi među evropskim zemljama sa najvišim procentima rezistentnih izolata, mogu se pogledati na sajtu IZJZV
www.izjzv.org.rs . Racionalna upotreba antibiotika može da doprinese prestanku razvoja i širenja rezistentnih bakterija i da pomogne da antibiotici sačuvaju svoju efikasnost i za buduće generacije.
Rastuća otpornost bakterija na antibiotike preti da ugrozi njihovu efikasnost u budućnosti i predstavlja sve veći javno-zdravstveni problem u Evropi. Dok se broj infekcija izazvanih rezistentnim bakterijama povećava, otkriće novih antibiotika ide sporo i ne obećava mnogo, što daje zabrinjavajuću sliku lečenja infekcija u budućnosti. Ključ je u dobroj komunikaciji sa pacijentima. Evropske studije pokazuju da zadovoljstvo pacijenata zavisi više od dobre komunikacije sa lekarom nego od dobijanja recepta za lekove, a takođe i da prepisivanje antibiotika za infekcije gornjeg respiratornog trakta ne smanjuje broj ponovnih poseta lekaru. Lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ne moraju da potroše više vremena za konsultacije o alternativama antibiotskoj terapiji, to se može učiniti u toku pregleda.
Šta su antibiotici? Antibiotici (antimikrobni lekovi) su lekovi koji ubijaju bakterije ili sprečavaju njihov rast i razmnožavanje, pa se koriste za lečenje infekcija ljudi, životinja i ponekad biljaka. Antibiotici su lekovi koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija i nisu svi aktivni protiv svih vrsta bakterija. Postoji više od 15 klasa antibiotika, koji se razlikuju po svojoj hemijskoj strukturi i načinu dejstva.
Šta je nepravilna upotreba antibiotika? Kada se antibiotici koriste iz pogrešnih razloga: većina prehlada i grip izazvani su virusima, na koje antibiotici NE deluju. Antibiotici u takvim slučajevima neće poboljšati stanje obolelog, neće sniziti temperaturu niti ukloniti druge simptome.
Kada se antibiotici koriste na neodgovarajući način: kraće nego što je propisano, u nižim dozama, neodgovarajućim razmacima (na primer dva puta umesto tri puta na dan) u organizmu nema dovoljno antibiotika da se ubiju sve bakterije, neke od njih će preživeti i mogu postati rezistentne. Uvek poslušajte savet lekara kada i na koji način da koristite antibiotike.
Šta treba znati: Zapamtite: antibiotici ne deluju u slučaju virusnih infekcija, npr. gripa.
• Antibiotici su efikasni samo u slučaju bakterijskih infekcija, ne deluju na viruse, npr. obične prehlade ili grip.
• Antibiotici ne sprečavaju prenošenje virusa na druge osobe.
• Pogrešna upotreba antibiotika ne pomaže, samo dovodi do razvoja rezistencije bakterija na antibiotike.
• Uvek konsultujte svog lekara, ne uzimajte lekove na svoju ruku. Uzimajte antibiotike razborito.
• Pošto antibiotici kod bakterija podstiču razvoj otpornosti, ne treba ih uzimati bez pravog razloga ili nepravilno.
• Uzimajte antibiotike samo po preporuci lekara, kako bi oni ostali efikasni i u budućnosti.
• Nemojte čuvati ostatke antibiotika nakon završenog lečenja.
Zašto treba razumno uzimati antibiotike?
Pogrešna ili nepravilna upotreba antibiotika može izazvati razvoj rezistencije bakterija. To je zdravstveni hazard ne samo za onoga ko antibiotike na taj način uzima, nego i za svakog drugog ko će ih uzimati u budućnosti.
Zapamtite: Očuvanje efikasnosti antibiotika je odgovornost svih nas. • Antibiotici gube efikasnost brzinom koja se nije mogla predvideti još do pre samo pet godina.
• Ako nastavimo da koristimo antibiotike u ovim količinama, Evropa se može suočiti sa povratkom u preantibiotsku eru, u kojoj i obična bakterijska infekcija, npr. pneumonija, može značiti smrtnu presudu. Može se desiti da, kada nam antibiotici zaista zatrebaju, oni više ne budu delotvorni.
• Ne koristite antibiotike iz pogrešnih razloga i na pogrešan način.
• Uvek slušajte savet lekara, kada i kako da uzimate antibiotike, kako bi oni ostali delotvorni i u budućnosti.
Foto:
freedigitalphotos.net/kibsri
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 11
Pogledaj komentare